BEOGRAD - Dobijanje sertifikata za početak organske proizvodnje košta od 500 do 1.000 evra po hektaru, ali stručnjaci kažu da se na duži vremenski period ovakva proizvodnja isplati.
Najmanje još toliko je potrebno za seme, a kada se dodaju i ostali troškovi, proizvodnja po hektaru staje oko 5.000 evra.
Toliko je međutim moguće zaraditi već za godinu dana ukoliko su u pitanju jednogodišnje kulture poput paprike, paradajza, jagode, kupusa...
U Udruženju za razvoj organske proizvodnje “Serbija organika” nedeljno stigne bar tri zahteva za organskim voćem, žitaricama i mesom iz Srbije, najčešće iz Nemačke, Italije, Holandije i Francuske. Traži se sve što je organsko, ali je problem što proizvođača nema - u Srbiji je svega jedan odsto hrane proizvedeno kao organska.
"Stranci nam traže i deset puta više nego što bi domaće firme mogle da isporuče organske hrane, ali nema ih dovoljno, iako su cene u odnosu na konvencionalnu proizvodnju 100 do 300 odsto više. Najtraženija su soja i pšenica, sir i meso svih vrsta, te bobičasto voće, lekovito i začinsko bilje", kaže za “24 sata” Ivana Simić, generalni sekretar “Serbija organike”.
Naša sagovornica objašnjava da je organska proizvodnja zahtevna. Proizvođači moraju imati dokumentaciju o svemu što se koristi u proizvodnji. Godišnja sertifikacija košta u proseku 400 evra.
Problem je naći zdravu zemlju punu humusa koja nije tretirana pesticidima najmanje pet godina. Uslov za organsku proizvodnju voća i povrća je i da seme bude potpuno zdravo, da đubrivo i pesticidi budu prirodni, a voda prve kategorije.
Zoran Petrov, vlasnik biodinamičkog imanja kod Vršca, koji ima 52 grla, kaže da su subvencije dobre, ali da proizvođači organskog mesa imaju probleme. “Mnogi nemaju organsku hranu, a kod krava je i reprodukcija spora i traje do dve godine. Za to vreme vam troškovi idu, a nemate prihod”, kaže Petrov za “24 sata”.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου