Σάββατο 28 Ιουνίου 2014

Рат је почео са агресијом на Србију

Мо­жда је 2014. згод­ни­је да се узро­ком Ве­ли­ког ра­та сма­тра је­дан те­ро­ри­стич­ки чин про­тив то­бож „ко­смо­по­лит­ске” европ­ске им­пе­ри­је, не­го да се при­зна да је рат иза­зва­ла ме­ђу­на­род­на агре­си­ја те им­пе­ри­је на ма­њу др­жа­ву
„Рат... је по­чео 28. ју­ла 1914. аустро­у­гар­ском об­ја­вом ра­та Ср­би­ји”, и био је „на­мет­нут (др­жа­ва­ма по­бед­ни­ца­ма) агре­си­јом Не­мач­ке и ње­них са­ве­зни­ка”.
Ове од­ред­бе Вер­сај­ског спо­ра­зу­ма, ко­јим је окон­чан Пр­ви свет­ски рат, не­дво­сми­сленe су – рат ни­је по­чео у Са­ра­је­ву 28. ју­на 1914. не­го ме­сец да­на ка­сни­је, аустриј­ском агре­си­јом на Ср­би­ју, а за­тим је у ро­ку од не­ко­ли­ко да­на Не­мач­ка об­ја­ви­ла рат Ру­си­ји и Фран­цу­ској и ушла у Бел­ги­ју.
За­то је схва­та­ње атен­та­та у Са­ра­је­ву као „искре ко­ја је за­па­ли­ла фи­тиљ че­тво­ро­го­ди­шњег ра­та (1914–1918)” или као „по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та” чуд­на ре­ви­зи­ја исто­ри­је, по­што ни­је­дан озби­љан исто­ри­чар не би мо­гао да твр­ди да је рат на­мет­нут Аустри­ји, Не­мач­кој или њи­хо­вим са­ве­зни­ци­ма. Вер­сај­ски спо­ра­зум је при­знао да је са­ма агре­си­ја би­ла узрок ра­та: Аустри­ја је ис­ко­ри­сти­ла атен­тат као из­го­вор за на­пад на Ср­би­ју, а Не­мач­ка је кре­ну­ла у агре­сив­ни рат на­па­да­ју­ћи Бел­ги­ју и Фран­цу­ску.
Про­из­и­ла­зе­ћи ди­рект­но из овог при­зна­ња, за­бра­на агре­си­је је бр­зо по­ста­ла глав­но на­че­ло ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Ке­лог-Бра­ја­нов пакт из 1928. за­бра­нио је агре­сив­не ра­то­ве, а окри­вље­ни у Нир­нбер­гу 1945. би­ли су оп­ту­же­ни за „зло­чи­не про­тив ми­ра”. У По­ве­љи УН 1945. за­бра­њен је на­па­дач­ки рат. У пр­вој пре­су­ди Нир­нбер­шког су­да 1946. на­ве­де­но је: „За­по­чи­ња­ње на­па­дач­ког ра­та ни­је са­мо ме­ђу­на­род­ни зло­чин; то је вр­хов­ни ме­ђу­на­род­ни зло­чин ко­ји се раз­ли­ку­је од дру­гих рат­них зло­чи­на са­мо по то­ме што са­др­жи у се­би це­ло­куп­но аку­му­ли­ра­но зло.” Они ко­ји су сма­тра­ни нај­од­го­вор­ни­јим за ове зло­чи­не про­тив ми­ра су обе­ше­ни.
Што се ти­че тог аку­му­ли­ра­ног зла, по­ступ­ци агре­со­ра у Ср­би­ји, Бел­ги­ји и Фран­цу­ској раз­бе­сне­ли су ме­ђу­на­род­ну јав­ност. Из­ве­штај швај­цар­ског кри­ми­но­ло­га др Ру­дол­фа Ар­чи­бал­да Рај­са из 1915. о зло­чи­ни­ма аустро­у­гар­ске вој­ске у пр­вој ин­ва­зи­ји на Ср­би­ју је­дан је од пр­вих мо­де­ла до­ку­мен­то­ва­ња оног што да­нас зо­ве­мо зло­чи­ни­ма про­тив чо­веч­но­сти. Не­мо­гу­ће је твр­ди­ти да атен­тат у Са­ра­је­ву оправ­да­ва освет­нич­ки на­пад на ци­вил­но ста­нов­ни­штво, а не­ма сум­ње да је рат по­чео баш та­квим на­па­ди­ма.
За­то обе­ле­жа­ва­ње го­ди­шњи­це атен­та­та као по­чет­ка ра­та 28. ју­на, уме­сто го­ди­шњи­це аустриј­ске и не­мач­ке вој­не агре­си­је ме­сец да­на ка­сни­је, не би тре­ба­ло да има сми­сла у све­ту ко­ји осу­ђу­је агре­сив­ни рат с јед­не стра­не, а с дру­ге стра­не зло­чи­не про­тив чо­веч­но­сти. Да је „ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца” озбиљ­но хте­ла да обе­ле­жи до­га­ђа­је ко­ји су до­ве­ли до кри­ми­на­ли­за­ци­је агре­си­је и по­чет­ка раз­во­ја ме­ђу­на­род­ног ху­ма­ни­тар­ног пра­ва, глав­не све­ча­но­сти би би­ле у Бе­о­гра­ду 28. ју­ла, у Ли­је­жу у Бел­ги­ји 4. ав­гу­ста и 15. ав­гу­ста у Шап­цу, где је пр­ви пут успе­шно од­би­је­на аустриј­ска агре­си­ја у Цер­ској би­ци, и где су по­чи­ње­на звер­ста­ва ко­је је до­ку­мен­то­вао Рајс.
Усред­сре­ђи­ва­њем на јун­ски атен­тат у Са­ра­је­ву, ме­ђу­тим, обе­ле­жа­ва­ње се у ве­ли­кој ме­ри по­ме­ра са зло­чи­нач­ких де­ла ко­ји­ма је у ства­ри по­чео рат у ју­лу и ав­гу­сту 1914. го­ди­не.
Је­дан од раз­ло­га је ја­сно по­ли­тич­ки: ин­ди­ка­тив­но је да су глав­ни ко­ме­мо­ра­тив­ни до­га­ђа­ји у Са­ра­је­ву ор­га­ни­зо­ва­ни уз по­моћ ам­ба­са­де Аустри­је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, а са­мим тим и уз по­др­шку Европ­ске уни­је. У вре­ме не­мач­ке до­ми­на­ци­је Европ­ском уни­јом, ис­ти­ца­ње аустро-не­мач­ке кри­ви­це мо­же би­ти по­ли­тич­ки нео­др­жи­во.
Али, има ту мо­жда још не­че­га. Иде­ја да је атен­тат од 28. ју­на иза­звао рат пр­ви пут је ши­ре при­хва­ће­на 1929. и 1930, у вре­ме ка­да су се Бри­тан­ци и Фран­цу­зи и са­ми су­о­ча­ва­ли са „те­ро­ри­стич­ким” ак­ци­ја­ма љу­ди ко­ји су тра­жи­ли на­ци­о­нал­но осло­бо­ђе­ње од сво­јих им­пе­ри­ја. Вер­сај­ски спо­ра­зум је та­ко­ђе при­знао пра­во на на­ци­о­нал­но са­мо­о­пре­де­ље­ње, ба­рем на­ро­ди­ма у по­ра­же­ним им­пе­ри­ја­ма, и тај кон­цепт је по­ста­јао све до­ми­нант­ни­ји, да би на кра­ју био угра­ђен у исту По­ве­љу УН ко­ја за­бра­њу­је на­па­дач­ки рат.
Бри­та­ни­ја и Фран­цу­ска су у европ­ским ро­во­ви­ма од 1914. до 1918. из­гу­би­ле људ­ство по­треб­но да упра­вља сво­јим им­пе­ри­ја­ма, а гле­да­ли су ка­ко во­ђе пот­чи­ње­них на­ро­да тра­же пра­во на не­за­ви­сну др­жа­ву. Не чу­ди он­да да су мно­ги бри­тан­ски и фран­цу­ски ли­де­ри 1930. ви­де­ли атен­тат из 1914. као ло­ше пред­ска­за­ње, не­што што је тре­ба­ло осу­ди­ти. Исто­вре­ме­но, сва­љи­ва­ње кри­ви­це за рат на ма­ло­лет­ни­ка из Бо­сне од­вра­ти­ло је па­жњу са ка­та­стро­фал­них од­лу­ка ко­је су то­ком ра­та и по­сле ње­га до­не­ли мно­ги по­ли­ти­ча­ри ко­ји су у ства­ри би­ли од­го­вор­ни за стра­хо­те ра­та и за еко­ном­ски ко­лапс ко­ји је усле­дио.
Ми смо са­да у вре­ме­ну у ком се ра­то­ви во­де про­тив „те­ро­ри­зма”, те­ла Европ­ске уни­је на­мет­ну­ле су је­дан об­лик им­пе­ри­јал­не вр­хов­не вла­сти на­ро­ди­ма уни­је, а ве­ли­ке си­ле пре­кр­ши­ле су за­бра­ну агре­сив­ног ра­та (САД у Ср­би­ји, Ко­со­ву и Ира­ку, а Ру­си­ја у Гру­зи­ји).
Мо­жда је 2014. згод­ни­је да се узро­ком Ве­ли­ког ра­та сма­тра је­дан те­ро­ри­стич­ки чин ин­спи­ри­сан не­ле­ги­тим­ном те­жњом за на­ци­о­нал­ним са­мо­о­пре­де­ље­њем про­тив то­бож „ко­смо­по­лит­ске” европ­ске им­пе­ри­је, не­го да се при­зна да је рат иза­зва­ла ме­ђу­на­род­на агре­си­ја те им­пе­ри­је на ма­њу др­жа­ву. И да агре­сив­ни рат, та­да као и са­да, ва­ља сма­тра­ти  вр­хун­ским ме­ђу­на­род­ним зло­чи­ном, ко­ји во­ди ху­ма­ни­тар­ним ка­та­стро­фа­ма.
професор историје и права на Универзитету Питсбург
Роберт М. Хејден
објављено: 28.06.2014

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου

Tουριστικά γραφεία από τη Σερβία σε fam trip σε Καλαμάτα, Καρδαμύλη, Λιμένι, και Γιάλοβα

  Με στόχο τη  γνωριμία της σερβικής αγοράς με την Πελοπόννησο, που αποτελεί σχετικά άγνωστο προορισμό για τους ταξιδιώτες από τη γειτονική ...