Σάββατο 28 Ιουνίου 2014

Рат је почео са агресијом на Србију

Мо­жда је 2014. згод­ни­је да се узро­ком Ве­ли­ког ра­та сма­тра је­дан те­ро­ри­стич­ки чин про­тив то­бож „ко­смо­по­лит­ске” европ­ске им­пе­ри­је, не­го да се при­зна да је рат иза­зва­ла ме­ђу­на­род­на агре­си­ја те им­пе­ри­је на ма­њу др­жа­ву
„Рат... је по­чео 28. ју­ла 1914. аустро­у­гар­ском об­ја­вом ра­та Ср­би­ји”, и био је „на­мет­нут (др­жа­ва­ма по­бед­ни­ца­ма) агре­си­јом Не­мач­ке и ње­них са­ве­зни­ка”.
Ове од­ред­бе Вер­сај­ског спо­ра­зу­ма, ко­јим је окон­чан Пр­ви свет­ски рат, не­дво­сми­сленe су – рат ни­је по­чео у Са­ра­је­ву 28. ју­на 1914. не­го ме­сец да­на ка­сни­је, аустриј­ском агре­си­јом на Ср­би­ју, а за­тим је у ро­ку од не­ко­ли­ко да­на Не­мач­ка об­ја­ви­ла рат Ру­си­ји и Фран­цу­ској и ушла у Бел­ги­ју.
За­то је схва­та­ње атен­та­та у Са­ра­је­ву као „искре ко­ја је за­па­ли­ла фи­тиљ че­тво­ро­го­ди­шњег ра­та (1914–1918)” или као „по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та” чуд­на ре­ви­зи­ја исто­ри­је, по­што ни­је­дан озби­љан исто­ри­чар не би мо­гао да твр­ди да је рат на­мет­нут Аустри­ји, Не­мач­кој или њи­хо­вим са­ве­зни­ци­ма. Вер­сај­ски спо­ра­зум је при­знао да је са­ма агре­си­ја би­ла узрок ра­та: Аустри­ја је ис­ко­ри­сти­ла атен­тат као из­го­вор за на­пад на Ср­би­ју, а Не­мач­ка је кре­ну­ла у агре­сив­ни рат на­па­да­ју­ћи Бел­ги­ју и Фран­цу­ску.
Про­из­и­ла­зе­ћи ди­рект­но из овог при­зна­ња, за­бра­на агре­си­је је бр­зо по­ста­ла глав­но на­че­ло ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Ке­лог-Бра­ја­нов пакт из 1928. за­бра­нио је агре­сив­не ра­то­ве, а окри­вље­ни у Нир­нбер­гу 1945. би­ли су оп­ту­же­ни за „зло­чи­не про­тив ми­ра”. У По­ве­љи УН 1945. за­бра­њен је на­па­дач­ки рат. У пр­вој пре­су­ди Нир­нбер­шког су­да 1946. на­ве­де­но је: „За­по­чи­ња­ње на­па­дач­ког ра­та ни­је са­мо ме­ђу­на­род­ни зло­чин; то је вр­хов­ни ме­ђу­на­род­ни зло­чин ко­ји се раз­ли­ку­је од дру­гих рат­них зло­чи­на са­мо по то­ме што са­др­жи у се­би це­ло­куп­но аку­му­ли­ра­но зло.” Они ко­ји су сма­тра­ни нај­од­го­вор­ни­јим за ове зло­чи­не про­тив ми­ра су обе­ше­ни.
Што се ти­че тог аку­му­ли­ра­ног зла, по­ступ­ци агре­со­ра у Ср­би­ји, Бел­ги­ји и Фран­цу­ској раз­бе­сне­ли су ме­ђу­на­род­ну јав­ност. Из­ве­штај швај­цар­ског кри­ми­но­ло­га др Ру­дол­фа Ар­чи­бал­да Рај­са из 1915. о зло­чи­ни­ма аустро­у­гар­ске вој­ске у пр­вој ин­ва­зи­ји на Ср­би­ју је­дан је од пр­вих мо­де­ла до­ку­мен­то­ва­ња оног што да­нас зо­ве­мо зло­чи­ни­ма про­тив чо­веч­но­сти. Не­мо­гу­ће је твр­ди­ти да атен­тат у Са­ра­је­ву оправ­да­ва освет­нич­ки на­пад на ци­вил­но ста­нов­ни­штво, а не­ма сум­ње да је рат по­чео баш та­квим на­па­ди­ма.
За­то обе­ле­жа­ва­ње го­ди­шњи­це атен­та­та као по­чет­ка ра­та 28. ју­на, уме­сто го­ди­шњи­це аустриј­ске и не­мач­ке вој­не агре­си­је ме­сец да­на ка­сни­је, не би тре­ба­ло да има сми­сла у све­ту ко­ји осу­ђу­је агре­сив­ни рат с јед­не стра­не, а с дру­ге стра­не зло­чи­не про­тив чо­веч­но­сти. Да је „ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца” озбиљ­но хте­ла да обе­ле­жи до­га­ђа­је ко­ји су до­ве­ли до кри­ми­на­ли­за­ци­је агре­си­је и по­чет­ка раз­во­ја ме­ђу­на­род­ног ху­ма­ни­тар­ног пра­ва, глав­не све­ча­но­сти би би­ле у Бе­о­гра­ду 28. ју­ла, у Ли­је­жу у Бел­ги­ји 4. ав­гу­ста и 15. ав­гу­ста у Шап­цу, где је пр­ви пут успе­шно од­би­је­на аустриј­ска агре­си­ја у Цер­ској би­ци, и где су по­чи­ње­на звер­ста­ва ко­је је до­ку­мен­то­вао Рајс.
Усред­сре­ђи­ва­њем на јун­ски атен­тат у Са­ра­је­ву, ме­ђу­тим, обе­ле­жа­ва­ње се у ве­ли­кој ме­ри по­ме­ра са зло­чи­нач­ких де­ла ко­ји­ма је у ства­ри по­чео рат у ју­лу и ав­гу­сту 1914. го­ди­не.
Је­дан од раз­ло­га је ја­сно по­ли­тич­ки: ин­ди­ка­тив­но је да су глав­ни ко­ме­мо­ра­тив­ни до­га­ђа­ји у Са­ра­је­ву ор­га­ни­зо­ва­ни уз по­моћ ам­ба­са­де Аустри­је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, а са­мим тим и уз по­др­шку Европ­ске уни­је. У вре­ме не­мач­ке до­ми­на­ци­је Европ­ском уни­јом, ис­ти­ца­ње аустро-не­мач­ке кри­ви­це мо­же би­ти по­ли­тич­ки нео­др­жи­во.
Али, има ту мо­жда још не­че­га. Иде­ја да је атен­тат од 28. ју­на иза­звао рат пр­ви пут је ши­ре при­хва­ће­на 1929. и 1930, у вре­ме ка­да су се Бри­тан­ци и Фран­цу­зи и са­ми су­о­ча­ва­ли са „те­ро­ри­стич­ким” ак­ци­ја­ма љу­ди ко­ји су тра­жи­ли на­ци­о­нал­но осло­бо­ђе­ње од сво­јих им­пе­ри­ја. Вер­сај­ски спо­ра­зум је та­ко­ђе при­знао пра­во на на­ци­о­нал­но са­мо­о­пре­де­ље­ње, ба­рем на­ро­ди­ма у по­ра­же­ним им­пе­ри­ја­ма, и тај кон­цепт је по­ста­јао све до­ми­нант­ни­ји, да би на кра­ју био угра­ђен у исту По­ве­љу УН ко­ја за­бра­њу­је на­па­дач­ки рат.
Бри­та­ни­ја и Фран­цу­ска су у европ­ским ро­во­ви­ма од 1914. до 1918. из­гу­би­ле људ­ство по­треб­но да упра­вља сво­јим им­пе­ри­ја­ма, а гле­да­ли су ка­ко во­ђе пот­чи­ње­них на­ро­да тра­же пра­во на не­за­ви­сну др­жа­ву. Не чу­ди он­да да су мно­ги бри­тан­ски и фран­цу­ски ли­де­ри 1930. ви­де­ли атен­тат из 1914. као ло­ше пред­ска­за­ње, не­што што је тре­ба­ло осу­ди­ти. Исто­вре­ме­но, сва­љи­ва­ње кри­ви­це за рат на ма­ло­лет­ни­ка из Бо­сне од­вра­ти­ло је па­жњу са ка­та­стро­фал­них од­лу­ка ко­је су то­ком ра­та и по­сле ње­га до­не­ли мно­ги по­ли­ти­ча­ри ко­ји су у ства­ри би­ли од­го­вор­ни за стра­хо­те ра­та и за еко­ном­ски ко­лапс ко­ји је усле­дио.
Ми смо са­да у вре­ме­ну у ком се ра­то­ви во­де про­тив „те­ро­ри­зма”, те­ла Европ­ске уни­је на­мет­ну­ле су је­дан об­лик им­пе­ри­јал­не вр­хов­не вла­сти на­ро­ди­ма уни­је, а ве­ли­ке си­ле пре­кр­ши­ле су за­бра­ну агре­сив­ног ра­та (САД у Ср­би­ји, Ко­со­ву и Ира­ку, а Ру­си­ја у Гру­зи­ји).
Мо­жда је 2014. згод­ни­је да се узро­ком Ве­ли­ког ра­та сма­тра је­дан те­ро­ри­стич­ки чин ин­спи­ри­сан не­ле­ги­тим­ном те­жњом за на­ци­о­нал­ним са­мо­о­пре­де­ље­њем про­тив то­бож „ко­смо­по­лит­ске” европ­ске им­пе­ри­је, не­го да се при­зна да је рат иза­зва­ла ме­ђу­на­род­на агре­си­ја те им­пе­ри­је на ма­њу др­жа­ву. И да агре­сив­ни рат, та­да као и са­да, ва­ља сма­тра­ти  вр­хун­ским ме­ђу­на­род­ним зло­чи­ном, ко­ји во­ди ху­ма­ни­тар­ним ка­та­стро­фа­ма.
професор историје и права на Универзитету Питсбург
Роберт М. Хејден
објављено: 28.06.2014

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου

Σερβία: Δωρεάν τα μέσα μεταφοράς στο Βελιγράδι από 1η Ιανουαρίου

  Όλα τα δημόσια μέσα μεταφοράς στο Βελιγράδι θα είναι δωρεάν από την 1η Ιανουαρίου του 2025, ανακοίνωσε σήμερα ο δήμαρχος της  σερβικής   π...