BEOGRAD - Oko 150.000 zaposlenih koji zvanično primaju minimalac drugi deo zarade dobija na ruke, i to preko posredničkih agencija.
Ovaj način za smanjivanje sume koja se izdvaja za poreze i doprinose primenjuju brojne firme. Zaposleni ćute u strahu od gubitka bilo kakve zarade, uprkos tome što su hendikepirani na više načina. Ne mogu da dobiju kredit, nemaju pravo na dozvoljeni minus, a sutra, kada odu u penziju, neće moći da računaju na penzije veće od onih najnižih.
Slobodan S. iz Beograda jedan je od takvih. Računao je da je to što je vrlo brzo po završenim studijama našao posao bilo dovoljno da zaboravi podstanarski život. Ipak, radno iskustvo mu je drugačije.
"Prvo sam, tokom probnog rada, dobijao novac na ruke u evrima po obavljenom poslu. Računao sam da je to tek početak i da ću kada se steknu uslovi da me prime za stalno imati i čiste papire. Ali kada je prošao probni rad, postavljen mi je uslov da otvorim preduzetničku agenciju na koju bih bio prijavljen sa srednjom stručnom spremom, a preko koje bi mi firma uplaćivala doprinose i platu. Ja sam njima podizao gotovinu koju bi mi uplatili na osnovu izmišljenih faktura. Na ovaj novac se ne plaća porez. Taj novac su koristili za isplatu nevidljivog, drugog dela plata zaposlenima koji su prijavljeni na minimalac", objašnjava Slobodan S. za “Blic”.
On kaže da ovako radi i još nekoliko njegovih kolega.
"Primorani smo na takve aranžmane da bismo zadržali posao. Sami šefovi tvrde kako ni klijenti ne žele da plaćaju ceo porez i zahtevaju od njih da im plaćaju usluge bez PDV-a preko firmi sa paušalnim porezom. To bi se moglo nazvati začaranim krugom koji radnik prosto prihvati kao činjenično stanje, moderan robovlasnički sistem", zaključuje Slobodan S.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je iz dana u dan sve veći broj onih koji se bave sivom ekonomijom.
"Sve više gazda skriva ljude koji rade za njih po kafićima, prodavnicama, firmama... Sve je manje onih koji izdaju fiskalne račune. Važno je da država pokaže da je spremna da uđe u rat sa takvima. Ovako široke poreske olakšice kakve su donete trebalo je svesti na minimum i reći poslodavcima: “Imate šansu da legalizujete svoj rad. Ako nećete, platićete visoke kazne”. To bi donelo bolji efekat", zaključuje Arsić.
On napominje da se o suzbijanju sive ekonomije već dugo vremena mnogo priča, a malo radi.
"Mislim da nedavno usvojene poreske olakšice neće dovesti do novog zapošljavanja, odnosno da neće naterati poslodavce koji danas ne prijavljuju svoje radnike ili im daju minimalac da rade legalno",objašnjava Arsić.
On dodaje i da je problem napravilo i to što je podignut izuzetno visok cenzus za paušalce, ali i za obveznike PDV-a, i da bi bilo racionalno da se on smanji.
"Poslodavci sve češće posežu za prevarama i država bi trebalo da iskoristi sve svoje viškove zaposlenih kako bi kontrolisala sivu zonu", zaključuje prof. Arsić.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου