МОЖЕ И ОВАКО
Пут око света за 120 дана
Дејан и Душан у Србији покушавају да нађу посао, а у међувремену за мале паре обилазе свет. Организују путовања за пријатеље и за пријатеље пријатеља
Душан и Дејан спајају лепо и корисно. После положених испита на Архитектонском факултету у Београду и мастер студија у Италији, одлучили су да себе часте, ни мање ни више, путом око света. Нису имали много новца, али сналажљивости и авантуризма им није мањкало. Када су чули где су све били, пријатељи су молили да и њима пронађу ниске цене карата и смештај по могућству за „џ”. Нису морали дуго да их наговарају, направили су сајт www. companions-serbia.webs.com. где шире круг познаника и обилазе планету за суму коју покрива чак и џепарац.– Наш начин је много занимљивији него да идемо преко агенције. Налазимо авио-карте преко лоу кост компанија и успут се сналазимо. На пут око света кренули смо преко Мађарске, Пољске, Литваније, Русије, до Сибира, камповали поред Бајкалског језера, скокнули у Монголију, па до Сингапура, обишли Вијетнам, Камбоџу и Малезију, башкарили се на плажи на Тајланду, па после четири месеца завршили на светској изложби EХPO у Кини – каже Душан Момчиловић (27).
– Што смо више путовали, путничка грозница више се увећавала, додаје сапутник и другар Дејан Вуковић (26).
– У почетку смо били еуфорични због јефтиних авио-карата, а касније и то досади, па смо кренули ауто-стопом. Излуђује нас када неко сваке године иде у Паралију, коју ми зовемо боранија, а за исте паре може да се оде на толико дивних места. Не бих да глумим мајку Терезу али желим да ослободим окружење од трасираних агенцијских понуда – додаје.
Преноћиште су младићи углавном налазили преко програма Couchsurfing, познатог у свету по пријавама људи који нуде бесплатан конак странцима, а на тим местима најчешће су, кажу, сретали Пољаке.
– У Кини смо упознали пар из Швајцарске, који је кренуо на пробни медени месец бициклом до Токија, ако то преживе, онда ће се и узети, кажу. Једна породица из Лондона, пак, рентира стан док путује и од тих пара обилази свет. Ипак, највише смо упознали архитекте. Разлог лежи у томе што на студијама научимо сваки стуб светских грађевина, па желимо да видимо и контекст, и сазнамо како је све то опстало до данас.
Импресионирани овим причама, другари су звали да и њима нађу неку повољну варијанту. Зато су и направили сајт који је, за сада, само за пријатеље и пријатеље пријатеља. Ако знате некога ко је путовао са њима, упадате у друштво. До сада је преко њих путовало 200 људи, а младићи, занимљиво, за услуге не узимају никакав проценат.
– Златно доба лоу коста у Европи је завршено. Те компаније су доживеле експанзију кад су се појавиле, али ултраповољних понуда више нема у толикој мери. Прошле године неке су и банкротирале, а најповољнији је још увек Ryanair. Ми их пратимо, и знамо кад дају попусте, некад је то само једном месечно, и то на сат времена, каже Вуковић.
Шта препоручују да се посети?
– Увек Кину јер је без премца. Очекивао сам развијену земљу, али да је толико сређена, нисам могао да замислим. Тамо се граде читави хектари, и води се рачуна о сваком детаљу. По уређености су далеко испред Европе у којој је све већ саграђено. Један наш друг је после Шангаја отишао у Њујорк и разочаран питао:„И то је све што имате? И то је то?” Ето колико Кина опчини човека. Замерка је једино њихово незнање енглеског па су нас у Пекингу „бело гледали” на спомен речи интернет и тоалет – каже Момчиловић.
Када све саберу – више су очекивали од Москве, али им је Петербург зато освежење као из бајке. За највеће разочарање издвајају Дубаи. Локалци су надмени, кажу, а простора за шетњу нема на видику. Без новца и кола тамо нема шта да се тражи. Јавни простори су неуређени, нема места за човека, све је подређено аутомобилу...
Шта планирају ови наши светски путници? Наравно, даље, у потрагу за аутентичним животом, пиринчаним пољима, селима, свим оним местима где туризам још није променио навике становништва. Чека их крстарење Балтиком, док у августу не оду на специјализацију у Кину.
Њихова мала „фирма” тиме се не затвара. Оданде могу да саветују, а ту је и београдска екипа на коју могу да се ослоне. Иста она којој још нису успели да покажу преко 12.000 фотографија са путовања, и којој су за један од рођендана поклонили авионске карте до Малте за цело друштванце. Иако су биле јевтине, другови кажу да им је то био највећи поклон који су добили у животу.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου