+

Od 1. jula još teže do stana

Ko to da plati? Bankari, ekonomisti, ali i resorni ministar upozoravaju da će obavezno učešće od 20 odsto za zajmove u evrima otežati građanima uzimanje stambenih kredita i ojaditi tržište nekretnina

Odluka Narodne banke Srbije da od jula poveća učešće za stambene kredite u evrima na 20 odsto, a za ostale kredite vezane za evropsku valutu na 30 odsto otežaće građanima zaduživanje i dodatno destimulisati tržište nekretnina, smatraju bankari i ekonomisti.
Mada su u centralnoj banci istakli da su nove mere u funkciji aktuelizovanja dinara i da bi mogle da povećaju ponudu dinarskih kredita, bankari kažu da je uvođenje stambenih kredita u dinarima nerealno. Oni upozoravaju da će povećanjem učešća za stambene kredite građanima biti mnogo teže da reše stambeno pitanje.

Kočnica za izgradnju

Član IO Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić kaže da će zbog većeg učešća mnogi odustati od kupovine stana.
- Sigurno je da će deo građana mnogo teže moći da dođe do stambenog kredita kada umesto dosadašnjih 10 odsto mora da obezbedi dvostruko veće učešće. Za neke će rešenje biti hipoteka nad drugom nekretninom koja ima veću vrednost od one koja se finansira, dok će oni koji nemaju tu mogućnost morati, bar na neko vreme, da odustanu od planirane kupovine stana - navodi Rebić.
Naš sagovornik ističe i da uvođenje dinarskih stambenih kredita nije realno jer ne postoje dinarski izvori finansiranja na tako dug rok. Dodaje da bi, čak i kada bi banke uvele takav tip kredita, kamatne stope bile znatno više od sadašnjih.
Sličan stav imaju i u Privrednoj komori Srbije.
- To će biti još jedna kočnica u izgradnji stanova koja će loše uticati na domaću građevinsku industriju - rekao je sekretar Odbora PKS za građevinarstvo Goran Rodić.
Član IO Rajfajzen banke Petar Jovanović ističe da je namera NBS da svim raspoloživim sredstvima ograniči zaduživanje u stranoj valuti.
- Kod stambenih kredita, u Rajfajzen banci je 30 do 40 odsto svih zahteva sa učešćem od 10 odsto. To znači da od jula svi klijenti treba da nađu dodatan novac za učešće - kaže Jovanović.
Profesor Fakulteta za bankarstvo i finansije Zoran Grubišić kaže da su stambeni dinarski krediti teoretski mogući i da se kamata može nekoliko puta u toku godine usklađivati sa inflacijom.
- Banke bi mogle da, na primer, uračunaju minimalnu maržu od tri-četiri procenta i da dodaju belibor, odnosno referentnu kamatnu stopu NBS koja se redovno usklađuje sa kretanjem inflacije. Tako bi minimalna kamata za ove kredite bila, po trenutnoj vrednosti belibora, oko 16-17 odsto. Ipak, ovakav kredit bio bi dosta skup - priznaje Grubišić.

Udruženje banaka: Nerealno!

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ističe da je cilj NBS dinarizacija, ali da je to moguće kada bismo u Srbiji imali stabilan devizni kurs i nisku inflaciju.
- Bankama u takvim uslovima ne bi bio problem da daju dugoročnije dinarske kredite. Ali, kada godinama imate dvocifrenu inflaciju i nestabilan kurs, to je nerealno. Jer koliko bi trebalo da iznose kamate na dinarske stambene kredite. Sigurno nekoliko desetina procenata - naglašava Dugalić, i dodaje da nije problem u uslovima izdavanja kredita, već u niskom životnom standardu.

Tako bi, prema računici Pressa, za stambeni dinarski kredit od šest miliona dinara, bez učešća i na 25 godina, uz kamatu od 17 odsto, mesečna rata iznosila oko 86.300 dinara. Rata istog kredita, samo indeksiranog u evrima, po sadašnjim uslovima, doduše uz učešće od 10 odsto, iznosi oko 365 evra.

Dulić: Preispitati odluku

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da će sledeće nedelje predstavnici Vlade i NBS razgovarati o odluci povećanja učešća za stambene kredite.
- Stav Vlade je da bi najavljena mera trebalo da bude ponovo razmatrana. Vlada strahuje da će ta mera zaustaviti izgradnju stanova u ovoj godini i pogoršati stanje u građevinskom sektoru kojem je država pomogla da počne da izlazi iz krize u kojoj je već dve godine - istakao je Dulić.
On je istakao da je ovo dobra mera za jačanje dinara, sprečavanje inflacije i povećanje performansi privrede, ali da može da donese negativne efekte građevinskoj industriji.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da NBS ima za cilj obuzdavanje inflacije.
- To se najbolje ostvaruje kontrolom tražnje, u ovom slučaju ograničavanjem zaduživanja. Ovo će neminovno dovesti do istiskivanja građana i privrede sa finansijskog tržišta, gde će jedino biti aktivna država. Teško je zamisliti da će neko uspeti da izdvoji učešće od 20 odsto za stambeni kredit, a padom tražnje ovih kredita opet će biti „kažnjena" građevinska industrija - navodi Nikolić.