Tvorci tzv. “Geja hipoteze” Džejms Lavlok i Lin Margulis tvrdili su sedamdesetih godina da fizički i biološki procesi na našoj planeti navode na zaključak da je Zemlja samostalan, “nezavisan” sistem. Ideja o Zemlji kao ogromnom hemijskom sistemu, takoreći, “organizmu”, opstala je do danas - iako nikada nije dokazana.Komisija od 400 akademika stavila “Geja hipotezu” 2010. godine na šesto mesto na listi najvećih britanskih akademskih dostignuća svih vremena, a hemijski element sumpor mogao bi da pomogne naučnicima da utvrde da li je Zemlja zaista “živa”, ili, tačnije, da li je reč o ogromnom hemijskom sistemu koji omogućava opstanak svih nas.
Suština Geja teorije zapravo i nije pretpostavka da je Zemlja “živa”, već da su svi živi organizmi i njihovo neživo okruženje međusobno povezani u “sistem” koji obezbeđuje uslove života. Lavlok je, između ostalog, verovao da mora da postoji jedinjenje sumpora koje proizvode organizmi u okeanima, a koje se prenosi u vazduh, pa tako i u zemlju.
Naučnici su na pragu da provere ovu teoriju i da bar delimično dokažu postojanje Zemlje kao “sistema”.
Hari Oduro sa Univerziteta Merilenda našao je način da prati i meri kretanje sumpora kroz organizme u okeanu, atmosferu i kopno, kako bi dokazao ili opovrgnuo kontroverznu Geja teoriju.
Sumpor, deseti element po rasprostranjenosti u svemiru, deo je mnogih neorganskih i organskih jedinjenja. On cirkuliše kopnom, atmosferom i u živim bićima i bitno utiče na klimu i zdravlje organizama i eko-sistema.
“Emisija dimetil-sulfida utiče na klimu tako što se transformiše u aerosole, za koje se smatra da remete ravnotežu zračenja na Zemlji”, kaže Oduro, koji je rukovodio istraživanjem.
Kao i mnogi drugi hemijski elementi, sumpor se sastoji od različitih izotopa. Svi izotopi jednog elementa imaju isti broj elektrona i protona, ali različit broj neutrona. Zbog toga izotopi jednog elementa imaju identične hemijske osobine, ali različitu masu i osobine jezgra.
Zahvaljujući tome, naučnici mogu da koriste jedinstvene kombinacije radioaktivnih izotopa određenog elementa kao izotopski otisak prsta, pomoću koga mogu da uđu u trag jedinjenja tog elementa.
“Zahvaljujući Harijevom radu, možemo očekivati da ćemo otkriti odstupanja u otiscima prsta izotopa sumpora tih jedinjenja u okeanima, pod različitim životnim uslovima i u različitim organizmima”, kaže geohemičar Univerziteta u Merilendu Džejs Farkuhar.
“Mislim da će nam to omogućiti da koristimo izotope za praćenje kruženja tih jedinjenja u okeanima, kao i odlaska dimetil-sulfida u atmosferu. Njegov rad bi čak mogao da nam pomogne da lakše pratimo veze između emisije dimetil-sulfida i sulfatnih aerosola, čime bismo na kraju proverili vezu koju zagovara Geja hipoteza”, dodao je Farkuhar
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου