Kada čovek krene da razmišlja o ovoj temi, može naići na bezbroj (dez)informacija, što u sredstvima informisanja, što na internetu ili od prijatelja, poznanika i sl..Prvo, naravno, potrebna Vam je ta dobra ideja. Svedoci smo da velika većina pokušava da radi poslove koji su već uveliko prisutni na tržištu, bilo da ima iskustva u tom poslu, bilo da pokušava da preuzme nečiji, već razrađeni posao.
Ovo prvo možete pokušati, ali niko ne garantuje da ćete uspeti da pozicionirate svoju malu firmu (naravno, u početku) i da ćete uspeti da odvojite za sebe deo “kolača” sa tržišta (čast izuzetcima). Ovo drugo ni ne pomišljajte ako nemate dobre kontakte, niste u partiji, nemate “leđa” i sl.
Opet se vraćamo na tu poslovnu ideju. Pretpostavimo da ta ideja o poslu i postoji. Kako dalje?
Kako do kapitala
I ovde postoje dve opcije, ili imate kapitala da u ceo projekat uđete ili, što je slučaj sa većinom, taj kapital ili dobar deo kapitala potrebnog za pokretanje posla nemate, pa ste prinuđeni da ga potražite na nekom drugom mestu.
Kod prve opcije je sve puno lakše, a čak i ako Vam ne uspe, izgubili ste svoje novce. Kod druge, češće opcije je sve daleko teže. Pomislite, imam super ideju za posao, otićiću kod banke. Može, ali kako ste došli, tako ćete i otići, naravno bez novca. Banka će Vam dati nekako taj kredit, samo ako se debelo obezbedi nekom hipotekom na stan, kuću ili sl. ali to je normalno i za očekivati (nisu banke crveni krst). Na stranu to, da i pored ovoliko banaka u Srbiji velika većina nema “sluha” za start-up poslove.
Možete pokušati sa nekim državnim kreditima, start-up ili sl., subvencijama, donacijama ili šta već postoji. Tu će neki od srećnika i imati priliku da dobiju povoljno sredstva, ali će jako brzo uvideti da su sredstva nedovoljna, a da je “slavina presušila” i eto problema u najavi.
Pozajmice rodbine, prijatelja ili ne daj Bože “zelenaša” da ne spominjemo u redovne izvore finansiranja poslova i ako su u dobroj meri prisutni.
Sve u svemu, uz dobru ideju i obezbeđena sredstva krećete uzburkanim okeanom preduzetništva.
Ovde nećemo spominjati sve one skrivene poreze, doprinose, takse, firmarine i ko zna šta sve ne, koji će Vas sačekati već prvog meseca poslovanja, a za koje Vam niko nije rekao da postoje (ili nije za većinu).
Konkurencija i pozicioniranje
Dolazimo do suštine. Pa i Vi ste sa tom dobrom idejom došli na deo tržišta na kome suvereno vladaju “veliki igrači”. Konkurencija je za svaki posao
dobra, da se razumemo, ali konkurencija.
Ne monopol, ne oligopol, ne “burazerska” varijanta ili partijska linija. Prosto i jednostavno, konkurencija.
Tada shvatate, da sve one muke koje ste do tada imali kod pronalaženja same ideje i obezbeđivanja sredstava za početak posla, nisu nista, pred novim,
koje Vas tek očekuju u “borbi” da pozicionirate svoji firmu na tržištu.
Šta će se posle dešavati? Postoji nekoliko scenarija, ali da pokažemo najverovatniji. Napravićete bezbroj sastanaka, na kojima će se službenik preko puta Vas korporativno osmehivati, uveravajući Vas da je posao koji ste upravo pokrenuli odličan, ali Vam se nikada više neće javiti na pozive posle, jer je bio dovoljno kulturan i predusretljiv da Vam u lice ne kaže da Vaš posao, iz perspektive kompanije koju zastupa, nije interesantan i da njegova kompanija neće sarađivati sa Vašom firmom. Nije tu ništa sporno, jedino je sporno to što ćete tu istinu saznati tek za par nedelja ili meseci (u zavisnosti koliko ste promućurni) a ne na tom sastanku, kako bi i bilo za očekivati.
Tradicionalna sredstva komunikacije
Poslaćete više stotina mail-ova ili pisama na razne adrese kako bi u što kraćem vremenskom periodu obavestili što više eventualnih poslovnih partnera da postojite kao firma i da ste spremni na saradnju. Posle nekog vremena ćete se zapitati, a zašto svi imaju e-mail adresu i kompjuter kada ne koriste ili ne žele da koriste??? Na stranu to, što će Vam od 100 poslatih mail-ova, 5 (i slovima: PET) odgovoriti na mail, zahvaliti se na informaciji ili bilo šta drugo. Da li je ovo stvar opšte kulture ili korporativne i društvene odgovornosti ili je to naš način pokazivanja pravog puta u Evropu???
Onda će Vas mnogi uveravati, “ma kakav mejl u Srbiji, dok ne pozoveš telefonom i ne vidiš se oči u oči sa nekim (po mogućstvu u kafani) nema od tog posla ništa”, što do nekle i jeste istina, ali ne možeš se sa nekim gledati, ako prvo ne znaš sa kim treba da se gledaš (u velikom broju kompanija, nema transparentnih kontakata zaposlenih, valjda da im neko ne bi dosađivao dok vredno rade ili šta već) pa ne znaš ni koga da tražiš ili te na centrali išetaju sa broja na broj kao u najboljim danima 80-tih ili 90-tih godina prošlog veka.
Sve u svemu gomila izgubljenog vremena, bespotrebno. Ok, možda nekada, neko i uvidi da je Vaš posao dobar i da želi da sarađuje sa Vama, ali “ne lipši magarče do zelene trave”.
Samo je pitanje vremena
Neko može da kaže, pa naravno da je tako kada si nesposoban. I ima ili može imati istine malo, ali baš malo. Neko je sposobniji, a neko je manje sposoban i to će uvek tako biti, ali zar nismo pretpostavili da recimo ovaj manje sposoban ima odličnu ideju za posao? Koliko se god neko trudio, bio sposoban ili ne da dođe do kontakta, osobe ili firme, ukoliko je dovoljno uporan, to će i uraditi na kraju. Samo je pitanje koliko će to trajati i koji će to posao ili prihod da pokriva u međuvremenu troškove.
Sve u svemu, opet dolazimo do početka, suštine. A to je konkurencija. Uvidećete jako brzo da su interesne grupe, povezani poslovi, oligopoli (monopola valjda više nema), partijske veze i vezice jako dobro “ušemljeni” i da tu nekih bitnih promena neće biti (bar ne dok sve funkcioniše kako treba ili dok “veliki brat” ne kaže da je dosta). Neki će reći pa mi smo društvo koje jako teško prihvata promene. Naravno, jesmo, a naročito u slučaju kada te promene donose gubitak koristi i privilegija.
Naravno, uvek ćete se jako teško nositi u poslu sa velikim multinacionalnim kompanijama, čak i kada postoji konkurencija 100%. Ali to je već stvar znanja, iskustva, misije i ciljeva kojima stremite.
"Stomak" za takve stvari
I šta rekoste, na kraju, imate li dobru ideju za sopstveni posao?
Dobro razmislite kakav će biti odgovor, ali u isto vreme, ako niste spremni na rizik “plovidbe uzburkanim morem”, ako nemate hrabrosti ili “stomak” za takve stvari, ako mislite da će Vam zdravlje biti ugroženo, ako niste sigurni u sebe ili budući posao, ako… nemojte, bolje.
Ukoliko se ipak odlučite da razvijate svoj posao, puno sreće, jer sreća će Vam biti najpotrebnija.
Vladislav Basekić, Makroekonomija.org
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου