S. R. Tuvić | 22. 05. 2012. - 14:04h | Foto: O. Radošević | Komentara: 76
Internet je preplavljen sajtovima koji nude seminarske, maturske, diplomske, pa čak i magistarske radove. Studenti, ali i diplomci koji su se mesecima trudili i istraživali, suočeni su s činjenicom da njihovim radovima neko trguje i zarađuje novac.
Tri seminarska rada za 600 dinara
- Bila sam u šoku kada sam na internetu prepoznala svoj diplomski, samo je promenjen naslov. Kontaktirala sam s devojkom koja je potpisana kao autor i saznala da je moj rad kupila na nekom od sajtova koji prodaju seminarske i diplomske radove. Čak je svoj odnosno moj rad, objavila u jednom domaćem stručnom časopisu - ogorčena je Milica Bjelanović, koja je studije završila pre šest godina.
A na sajtovima se može kupiti sve od seminarskog, maturskog, do diplomskog i magistarskog rada. Tako se, recimo, tri maturska rada sa postojećeg spiska mogu dobiti za samo 600 dinara.
Inače, ovi sajtovi imaju uigranu ekipu ljudi koja za samo 1.000 do 1.500 dinara, može po narudžbini da uradi seminarski i maturski rad, odnosno da postojeće iskombinuje i napravi ono što vama treba. Po tom princip diplomski i magistarski rad mogu se kupiti od 3.000 do 5.000 dinara.
Fakuteti da reše problem
Prof. Dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, kaže da je teško boriti se sa onima koji prodaju radove, ali da bi sankcija morala biti usmerena na one koji koriste usluge. "Problem se mora rešavati na nivou fakulteta i univerziteta. To uglavnom rade oni kojima nije potrebno znanje, već diploma kao papir za napredovanje u državnoj službi", kaže Mitrović.
- Dva su načina kako se izboriti sa ovim problemom. Jedan je da nabavimo softver koji prepoznaje plagijat, odnosno koji delovi su prepisani iz već objavljenih tekstova i drugi je da se rad brani usmeno.
Kroz propitivanje detalja iz rada vidi se da li ga je student sam radio ili nije - objašnjava prof. Branislav Boričić, prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, kaže da je korištenje tuđeg teksta, odnosno plagiranje kažnjivo po zakonu i da bi autori trebalo da tuže one koji koriste njihovu intelektualnu svojinu.
- Zakon ne dozvoljava da napišemo seminarski rad, pa da onda sa drugim zaključimo ugovor po kojem bi taj drugi bio autor našeg rada. Nisam siguran da postoji bilo kakvo posebno rešenje za ovaj problem. Verujem da svaki profesor, koji je posvećen radu sa studentima, može da zna kakve su mogućnosti njegovih polaznika. Ako bi neka obrazovna institucija odlučno i hrabro sankcionisala takve postupke, to bi bila dobra poruka za sve - zaključuje Marić.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου