Најомиљеније ситно воће

Јагоде су богате минералима који утичу на метаболизам, хране нерве и мозак, погодне су за кости и крв и подстичу либидо, сиромашне калоријама – 100 грама јагода има само 27 калорија и немају масти


Јагоде (Fragaria vesca) спадају међу најомиљеније ситно воће, а њихова појава на трпези знак је да је пролеће стигло. Mогу да се набаве и у другим периодима године, али њихова права сезона је од априла до краја јула, када су најукусније. Можете их јести као свеж плод или као прерађевину (џем, мармелада, слатко, компот, сируп, освежавајући напици, сладолед, желе).

У свету постоји око 600 врста јагода, различитих по величини. Све имају јаркоцрвену боју са ситним семенкама које се налазе по површини. Плодови јагоде имају благо издужен облик. Јагоде су култивисано воће, али постоје и дивље. Оне су знатно ситније од домаћих и имају другачији, али интензиван укус и мирис.

Јагоде су, посебно дивље, веома ароматичне, имају слаткаст укус и веома су сочне. Сиромашне су калоријама, јер 100 грама јагода даје само 27 калорија. Поред воде, јагоде садрже и 6,2 одсто угљених хидрата, 0,6 одсто беланчевина, док масти немају. Поред тога, јагоде садрже и један проценат слободних органских киселина (лимунска, винска, јабучна, салицилна) и флавоноиде.
Богате су минералима: калијумом, калцијумом, гвожђем и фосфором и манганом.



Овај последњи повољно утиче на целокупни метаболизам, храни нерве и мозак, погодан је за кости и крв и подстиче либидо. Од витамина јагода садржи каротен, витамине групе Бе, витамин Це (око 64 мг) и витамин Е, танин, тритерпен, пентозан и етарско уље. Препоручују се дијабетичарима и имају бројна лековита својства. Неутралишу отрове у телу, помажу код тегоба јетре, срчаних и реуматских обољења. Јагоде са млеком треба да једу оболели од акутног и хроничног реуматизма и гихта. Поправљају крвну слику, снижавају крвни притисак, смирују живце, помажу растварању мокраћне киселине у крви. Одличне су у борби против каменца у жучној кеси и бубрезима. Витамин Це знатно јача имунолошки систем и помаже организму да апсорбује гвожђе.

Могу бити и алергене, јер поједине особе (углавном деца али и старије особе) нису толерантне на њих.

Јасна Анђелковић, нутрициониста, www.nadijeti.info

Битна хигијена

Треба их опрати под млазом воде непосредно пре јела, јер се на тај начин чувају састојци. Када се конзумирају свеже увек је потребно да буду опране и очишћене. То је важно јер се у току узгајања третирају одређеним препаратима. Могу да се служе са шећером, лимуновим соком, јогуртом или слатком павлаком. Одличио се „слажу” са шлагом, црном и белом чоколадом. Ако их пожелите у јесен или зиму, потражите их у најближем замрзивачу, али по отапању губе чврстоћу.

објављено: 10.05.2012.