Највише црквено тело разматраће могућност да неки архијереји буду пензионисани, а према незваничним изворима помињу се владика милешевски Филарет, епископ врањски Пахомије, владика банатски Никанор и епископ средњоевропског КонстантинПрошлогодишње заседање Сабора СПЦ: владике испред Патријаршије (Фото Д. Јевремовић)
Годину дана од последњег заседања, највише црквено тело Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве, започеће сутра редовну седницу. Неке теме већ се незванично помињу у јавности иако Сабор усваја дневни ред на почетку заседања: именовање нових архијереја, подела епархија, пензионисање појединих владика. СПЦ би, према тим наводима, на мајској седници могла именовати двојицу владика за новоосноване епархије којима тренутно управљају администратори.
На прошлом заседању основане су епархија буеносајреска, којом привремено управља митрополит црногорско-приморски Амфилохије и аустријско-швајцарска са седиштем у Бечу: до избора епископа, Сабор је за администратора поставио владику бачког Иринеја. Администратори нових епархија требало би да предложе архијереје који ће управљати њима, а за епархију која обухвата црквене општине и мисионарске парохије на територији Јужне и Средње Америке, већ су рукоположени свештеници.
Могућност да поједине епархије буду подељене помиње се у српској Цркви већ дуже време. Сабор је донео начелну одлуку да Архиепископија београдско-карловачка буде подељена, али одлуку о томе треба да донесе патријарх српски Иринеј, који њоме и управља. Како је објашњено на претходном заседању највишег црквеног тела, тада се од арондације одустало, јер није било кадровских могућности да се то реши. Такође, било је готово извесно да ће Епархија рашко-призренска бити подељена и да ће из ње бити издвојена Рашка епархија, али је и та одлука на прошлом заседању остављена „за нека боља времена”. Најављено је и да ће се водити разговори о томе треба ли поделити Митрополију аустралијско-новозеландску.
Према неким незваничним најавама, највише црквено тело разматраће на предстојећој седници могућност да неки архијереји буду пензионисани, а у јавности су објављена и имена неких од њих, владике милешевског Филарета, епископа врањског Пахомија, владике банатског Никанора и епископа средњоевропског Константина. У интервјуу за наш лист, крајем фебруара, портпарол Сабора владика бачки Иринеј изјавио је да се не размишља о томе да Сабор пензионише поједине архијереје и да најављивање предстојећег пензионисања „овог или оног архијереја нема никаквог упоришта у стварности”.
Сабор редовно разматра и епархијске извештаје које архијереји излажу обично на почетку заседања. Већа пажња вероватно ће бити посвећена стању СПЦ у Црној Гори, као и у Епархији рашко-призренској, у којој је почетком априла било неколико инцидената и скрнављена православних светиња, о чему је игуман манастира Високи Дечани Сава, по благослову епископа рашко-призренског Теодосија, обавестио и међународне представнике у ЕУ и САД.
Ситуација у Црној Гори, која је према саопштењима Митрополије црногорско-приморске веома озбиљна будући да се оспорава статус СПЦ у овој држави, а свештеницима и монасима који немају црногорско држављанство одбија се издавање боравишне дозволе и тражи се од њих да напусте Црну Гору, такође ће захтевати посебну пажњу највишег црквеног тела.
Претходних неколико заседања, разматрајући односе са другим православним помесним црквама, највише тело СПЦ акценат је стављало на односе са Румунском православном црквом, упозоравајући на њено неканонско деловање на територији источне Србије, што ни данас није решено.
Недавна изјава митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије, да је Руска православна црква спремна да посредује у разговорима СПЦ и канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ), подстакла је претпоставке да би међу темама саборског заседања могао бити и однос са непризнатом МПЦ у светлу оваквог става Руске цркве чији је високи представник изјавио да је најважније да се МПЦ врати у канонски поредак.
Међутим, после пресуде архиепископу охридском и митрополиту скопском Јовану (Вранишковском) чуле су се најаве из СПЦ да ће то знатно онемогућити дијалог, а и из МПЦ је саопштено да српска црква није заинтересована за разговоре јер „сматра да је њихов пулен обесправљен, осуђиван и затваран”. Највише црквено тело на дневном реду увек има и питања везана за унапређивање црквене мисије, црквено школство, извештај о радовима на Храму Светог Саве, добротворним делатностима...
Јелена Чалија
објављено: 14.05.2012.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου