Према Закону о лековима, медикаменти могу да буду у промету искључиво у апотекама и није дозвољена њихова продаја преко интернета и огласа. – Нерегистровани препарати прошле године нађени у четири објектаМедикаменти могу да буду у промету искључиво у апотекама (Фото Д. Јевремовић)
Када је Београђанка С. К. због болести била спречена да оде у апотеку и купи лекове, одлучила је да провери да ли је могуће да то учини посредством интернета. Изненадило је да је на неким сајтовима наглашено да они не сносе одговорност за испоручене препарате, па је одустала од ове идеје.
Известан проценат грађана ипак и даље има навику да медикаменте и дијететска средства купује преко огласа или да их наручује електронском поштом, јер сматра да на тај начин може да набаве таблете и бочице по повољнијим ценама, а уз бољу дискрецију, јер им је непријатно да објашњавају своје проблеме. При том губе из вида да, према подацима истраживања спроведених у свету, већина нелегално набављених лекова је – плагијат.
У току протекле деценије,у Србији је пријављено три случаја сумње на плагијат, а и доказано је да се радило о „лажњацима”: 2005. фалсификован је „тетаглобулин”, 2007. „тетагам”, а 2009.„цијалис”.
У Министарству здравља тврде да у прошлој години није евидентиран ниједан фалсификован лек, али да је забележено фалсификовање медицинског средства и да је пријављена његова продаја преко мобилних телефона, интернета, оглашавањем у новинама, велепродајним и малопродајним објектима кинеске робе.
– Од шест контролисаних објеката у четири је пронађен фалсификат тог медицинског средства, чије име не можемо да откријемо, јер је истрага у току.Нерегистровани лекови су пак нађениу четири објекта, а нађено је 32 лека за које није била издата дозвола за стављање у промет. У три објекта су нађена медицинска средства која нису била регистрована, односно за два препарата није издата дозвола за продају – објашњавају у Министарству здравља.
Фалсификовани или лажни лекови су глобални проблем и представљају праву илегалну индустрију, каже Александар Туцовић, пи-ар Агенције за лекове и медицинска средства Србије. Према његовим речима, процењује се да је у 2010. години обрт на тржишту фалсификованих лекова био већиод 75 милијарди долара, са проценом раста од 20 одсто годишње. Саме фармацеутске компаније процењују, каже он, да је на сваких 1.000 уложених долара у кривотворене лекове могућа зарада од чак 500.000, па се с правом може рећи да је ово једна од најпрофитабилнијих криминалних активности. У последњих неколико година се улажу велики напори на међународном плану, али и у националним оквирима да се ова појава сузбије, а Србија се убрзано укључује у ове акције.
– Према нашем закону, лекови могу да буду у промету искључиво у апотекама и није дозвољена њихова продаја преко интернета и огласа. Зато упозоравамо грађане да не купују медикаменте из нелегалних извора, јер могу бити фалсификовани. Ако знамо да је према светском просеку 50 одсто лекова који се купују преко интернета лажно, онда не би требало да буде сумње у то да нико, и то не само зато што то закон каже већ пре свега због безбедности, не треба да купује лекове на овај начин. Ми ћемо издати брошуре о овој тематици, јер ако успемо да утичемо на смањење потражње, ако су грађани свесни ризика и више не желе да купе лек из недозвољеног извора, на најефикаснији начин ћемо сузбити и такву понуду – истакао је Туцовић.
У лекове који се најчешће фалсификују у развијеним земљама спадају препарати који утичу на потенцију („вијагра”, „цијалис”), као и хормони, стероиди и антихистаминици, затим лекови за терапију хроничних болести (посебно за хипертензију и дијабетес). У сиромашним државама то су лекови против заразних болести попут маларије и туберкулозе, а нарочито су скупи лекови који се користе у терапији сиде. Чак се фалсификују и медикаменти који се примењују у лечење канцера.
– Према подацима једне велике фармацеутске компаније, фалсификати њихових лекова се могу наћи у чак 101 држави, у чак 40 различитих верзија. Србија је позвана и да потпише конвенцију Савета Европе, којом се овакве активности сврставају у озбиљан криминал, али и проширује дефиниција фалсификата лекова. Иако је проценат заступљености оваквих лекова на светском нивоу око један одсто, и даље се повремено дешавају велики случајеви злоупотребе. Веома је важно и да пацијенти пријављују нежељене реакције на медикаменте које узимају – додао је Туцовић.
----------------------------------------------
Надзор и казне
666 инспекцијских надзора спроведено у 2011.
631 објекат је контролисан
35 објеката било је под надзором инспектора и предузете су мере у складу са законом због продаје лекова који се могу добити искључиво на рецепт
50 одсто лекова који се продају на нелегалан начин су фалсификати, процена је Светске здравствене организације
----------------------------------------------
Последице по здравље
Фалсификовани лекови, каже Александар Туцовић, могу имати различите негативне последице по оне који их користе. Због неадекватног третмана, долази до продужења трајања болести, погоршања стања, нових патолошких поремећаја и опасних нежељених реакција, као што су алергије. Због штетних материја које често садрже могу да проузрокују и – смрт пацијента.
Данијела Давидов-Кесар
објављено: 09.05.2012.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου