DOK se Atina sprema za ponovljene izbore koji se procenjuju i kao ”referendum o Evropi”, iz EU sve češće stižu ”upozorenja” da evrozona može i bez Grčke. Evropska pravila, međutim, kažu drugačije.
Prema Lisabonskom sporazumu, zemlja članica može da izađe iz EU, ali ne i iz zajedničke valute! Naime, član 50. evropskog sporazuma predviđa mogućnost da se jedna zemlja, shodno svojim ustavnim pravilima, povuče iz EU, posle dvogodišnjeg pregovaranja o uslovima i prenošenju kompetencija. S druge strane, nije predviđena procedura kojom bi jedna zemlja mogla da se vrati na nacionalnu valutu.
Očigledno je da su osnivači zajedničkog novca bili toliko sigurni u svoj projekat da su prevideli ovu ”sitnicu”. Zato bi, u slučaju da Grčka ”odabere” izlazak iz evrozone, sve poprimilo formu stihije, s opravdanim strahom od izazivanja haosa u evrozoni, bez obzira na umirujuće izjave evropskih zvaničnika.
U Briselu strahuju da se ne obistine sondaže i da na ponovljenim izborima u Grčkoj još više glasova ne dobiju snage koje se protive daljim odricanjima, što bi, u krajnjem, prema jednom od scenarija, čak moglo da rezultuje nekontrolisanom emisijom grčkih evra, bez poštovanja evropskih pravila, što bi navelo ostale da bojkotuju Atinu i isključe je iz EU.
Jedna zemlja, međutim, po evropskom sporazumu, ne može da se natera da izađe iz Unije, ukoliko to sama ne želi - međutim, opšte je mišljenje analitičara da bi teško bilo da Grčka napusti evro, a da ostane u EU. Slabašna alternativa vidi se u izglasavanju eventualnog novog evropskog sporazuma. Zato je direktorka MMF-a Kristin Lagard nedavno upozorila da, ukoliko Grčka treba da izađe iz evrozone, to mora da se uradi na uređen način. U protivnom, Evropa bi se našla kao talac dugova, jer bi grčki bankrot sa sobom u ambis poveo i banke, a samim tim i čitavu ekonomiju mnogih drugih evropskih zemalja.
I dok Evropa deklarativno ističe da može bez Grčke, a u stvari se žestoko pribojava domino-efekta, dotle neki ekonomisti poručuju da je za Atinu, u stvari, jedini izlaz povratak na drahmu, s restrukturiranjem duga i njegovim otplaćivanjem na osnovu novca koji bi nacionalna banka emitovala bez kamata. Drugi, pak, u tome vide inflaciju od bar 25 odsto, i još veću krizu.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου