ЕУ појачава притисак на Атину, док су водеће партије спремније на сарадњу и формирање коалиционе владе
Атина – Грчком политичком трилеру око формирања коалиционе владе још се не види крај али се, под притиском дужничке реалности и претњама Брисела, појављује нада да би тврдоглави партијски лидери могли да попусте. Међу њима чак и левичарски лидер Алексис Ципрас, што даје наду да би, из трећег покушаја, после лидера Нове демократије и Коалиције радикалне левице Сириза, сада Евангелос Венизелос из Пасока можда могао да формира какву-такву прелазну вишепартијску владу.
Околности у којима се трага за коалиционим партнерима сваког тренутка се мењају. После изненадне одлуке еврозоне да Атину лиши милијарде евра или петине договорене транше кредита, уследила је недвосмислена порука немачког министра финансија Волфганга Шојблеа да „зона евра може да издржи без Грчке, да Европа не пропада тако лако јер је створила механизме заштите” и да „не може да оне који не желе да остану у еврозони и испуњавају своје обавезе, на то да присиљава”.
Грчки партијски лидери су под притиском реалности постали нешто „мекши”, почели су да мењају позиције и показују већу спремност за сарадњу. Утолико пре што је врло јасно и упозорење председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза да ће Грчка морати да напусти еврозону уколико се не буде држала договора са ЕУ.
„Поштујем Грчку и њен парламент али исто тако поштујем и 16 европских парламената који су одобрили меморандум. Уколико нека чланица не поштује правила ’клуба’ – боље је да га напусти”, поручио је Барозо.
Венизелос је за формирање владе већ добио начелни пристанак конзервативне Нове демократије, али и значајну подршку лидера Демократске левице Фотиса Кувелиса који је спреман да уђе у владу под условом да им се придружи и Сириза. Кувелис тражи да то буде прелазна влада састављена од најугледнијих политичара која би имала задатак да сачува опстанак Грчке у еврозони и уз постепено ослобађања од меморандума са европским кредиторима.
Кувелис доноси 14 посланичких места и инсистира да саставни део владе буде Сириза јер би без ње све, како је рекао, било против воље народа. Сириза је другим местом на изборима била изненађење али и јасна порука, како каже Кувелис, да Грци више не желе владавину две партије, да желе вишепартијску владу са другачијим погледом на стварност.
Уколико Венизелос не успе и председник Грчке буде приморан да распише нове изборе, анкете показују да би Сириза могла да добије чак 27 посто гласова, готово 10 процената више него на претходним и освоји 128 посланичких места, а да би Нова демократија била одмах иза са око 57 посланика. Због тога, лидер конзервативаца Антониос Самарас поздравља коалицију у којој би био Алексис Ципрас, од кога сада, очигледно, много зависи јер без њихових гласова, свака влада би била слаба и кратког века.
Да би евентуално ушао у овакву владу, Ципрас мора да јасно дефинише партијске позиције и одлучи да ли остаје при тврдој линији. Судећи по његовој јучерашњој изјави, Сириза је спремна да попусти. Ципрас је изјавио да би излазак Грчке из еврозоне био катастрофа за земљу и да је спреман да учини све што је реално да би земља опстала у монетарној унији. Међутим, он и даље сматра да су одредбе меморандума неприхватљиве и да споразум са повериоцима мора бити ревидиран.
Венизелос има још мало времена, јер рок истиче у недељу, а околности се мењају вртоглавом брзином. Нови избори били би најлошији избор и зато лидер Нове демократије каже да уколико буде формирана коалиција само између Пасока, Сиризе и Демократске левице, он неће гласати против такве владе. Истовремено, како каже, не боји се нових избора на којима је јасно да им следује друго место.
Јасмина Павловић-Стаменић
објављено: 12.05.2012
Атина – Грчком политичком трилеру око формирања коалиционе владе још се не види крај али се, под притиском дужничке реалности и претњама Брисела, појављује нада да би тврдоглави партијски лидери могли да попусте. Међу њима чак и левичарски лидер Алексис Ципрас, што даје наду да би, из трећег покушаја, после лидера Нове демократије и Коалиције радикалне левице Сириза, сада Евангелос Венизелос из Пасока можда могао да формира какву-такву прелазну вишепартијску владу.
Околности у којима се трага за коалиционим партнерима сваког тренутка се мењају. После изненадне одлуке еврозоне да Атину лиши милијарде евра или петине договорене транше кредита, уследила је недвосмислена порука немачког министра финансија Волфганга Шојблеа да „зона евра може да издржи без Грчке, да Европа не пропада тако лако јер је створила механизме заштите” и да „не може да оне који не желе да остану у еврозони и испуњавају своје обавезе, на то да присиљава”.
Грчки партијски лидери су под притиском реалности постали нешто „мекши”, почели су да мењају позиције и показују већу спремност за сарадњу. Утолико пре што је врло јасно и упозорење председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза да ће Грчка морати да напусти еврозону уколико се не буде држала договора са ЕУ.
„Поштујем Грчку и њен парламент али исто тако поштујем и 16 европских парламената који су одобрили меморандум. Уколико нека чланица не поштује правила ’клуба’ – боље је да га напусти”, поручио је Барозо.
Венизелос је за формирање владе већ добио начелни пристанак конзервативне Нове демократије, али и значајну подршку лидера Демократске левице Фотиса Кувелиса који је спреман да уђе у владу под условом да им се придружи и Сириза. Кувелис тражи да то буде прелазна влада састављена од најугледнијих политичара која би имала задатак да сачува опстанак Грчке у еврозони и уз постепено ослобађања од меморандума са европским кредиторима.
Кувелис доноси 14 посланичких места и инсистира да саставни део владе буде Сириза јер би без ње све, како је рекао, било против воље народа. Сириза је другим местом на изборима била изненађење али и јасна порука, како каже Кувелис, да Грци више не желе владавину две партије, да желе вишепартијску владу са другачијим погледом на стварност.
Уколико Венизелос не успе и председник Грчке буде приморан да распише нове изборе, анкете показују да би Сириза могла да добије чак 27 посто гласова, готово 10 процената више него на претходним и освоји 128 посланичких места, а да би Нова демократија била одмах иза са око 57 посланика. Због тога, лидер конзервативаца Антониос Самарас поздравља коалицију у којој би био Алексис Ципрас, од кога сада, очигледно, много зависи јер без њихових гласова, свака влада би била слаба и кратког века.
Да би евентуално ушао у овакву владу, Ципрас мора да јасно дефинише партијске позиције и одлучи да ли остаје при тврдој линији. Судећи по његовој јучерашњој изјави, Сириза је спремна да попусти. Ципрас је изјавио да би излазак Грчке из еврозоне био катастрофа за земљу и да је спреман да учини све што је реално да би земља опстала у монетарној унији. Међутим, он и даље сматра да су одредбе меморандума неприхватљиве и да споразум са повериоцима мора бити ревидиран.
Венизелос има још мало времена, јер рок истиче у недељу, а околности се мењају вртоглавом брзином. Нови избори били би најлошији избор и зато лидер Нове демократије каже да уколико буде формирана коалиција само између Пасока, Сиризе и Демократске левице, он неће гласати против такве владе. Истовремено, како каже, не боји се нових избора на којима је јасно да им следује друго место.
Јасмина Павловић-Стаменић
објављено: 12.05.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου