Зашто је Србији потребан ММФ

Без подршке вашингтонске институције ми, вероватно, не бисмо могли да обезбедимо паре за отплату државног дуга
Будућег министра финансија, осим мањка у буџету, сачекаће и питање даље сарадње са Међународним монетарним фондом, који је актуелни аранжман из предострожности са Србијом замрзао. Што се економских стручњака тиче, дилеме нема – сарадња са ММФ-ом је безусловна. У супротном, објашњавају, Србији прети грчки сценарио. „А не верујем да можемо да се такмичимо у истој финансијској дисциплини као Грци”, каже Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште.

– ММФ је институција за недисциплиноване државе, каква Србија јесте, јер не умемо да се ослонимо само на домаћу памет. За наше инвеститоре и кредиторе ММФ је доказ да умемо да се контролишемо. Не верујем да би нам јавни дуг био много већи да ММФ-а током кризе није било. Из једноставног разлога што нама више нико не би хтео да позајми паре, јер би сумњали у наше способности да можемо дуг да вратимо. Али би цена отплате дуга била знатно већа – оштар је Стевановић.

Већина домаћих стручњака дели његово мишљење, без обзира на то што угледни амерички економиста Џозеф Штиглиц истиче како нема поверења у ММФ. Он тврди да су драстичне мере штедње које ММФ прописује својим клијентима „погрешно решење”, које не функционише на позитиван начин у кризним условима. Штиглиц, који је и добитник Нобелове награде за економију, више пута је од почетка ове године оштро критиковао ММФ због политике према Грчкој и другим презадуженим државама еврозоне, оптуживши ту глобалну међународну финансијску организацију да те земље „гура у још дубљу кризу”.

Чувени економиста тврди да се криза дугова у зони евра никако не може решити „стезањем каиша”. Уместо тога ваљало би, сматра Штиглиц, подстаћи привредну експанзију, путем стимулисања државне потрошње.

Према формули коју заступа Штиглиц, државе које се суочавају са дужничком кризом не треба да слушају савет ММФ-а који захтева ограничење буџетске потрошње, већ све карте да баце на раст привредне активности и запослености.

Домаћи стручњаци, међутим, сматрају да Штиглицов рецепт не може да се примени на Србију.

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, ММФ нам је неопходан и због покривања минуса у буџету, али и због могућности редовног сервисирања јавног дуга. Без подршке ММФ-а Србија вероватно не би могла да обезбеди средства за отплату државног дуга.

– ММФ нам је неопходан зато што се сарадња с њима заснива на доношењу програма фискалне консолидације који у првој години подразумева нагло заустављање раста јавног дуга, али и његово смањење на средњи и дужи рок. Те мере нисам чуо од оних који су против сарадње са ММФ-ом – каже Арсић уз оцену да би наше јавне финансије данас изгледале потпуно другачије да није било ММФ-а, јер је током кризе било врло опасних предлога.

Он напомиње да је само 2009. године минус у буџету захваљујући притиску ММФ-а смањен на око 4,5 одсто бруто домаћег производа. Да њих није било јаз у каси био би око осам до девет одсто БДП-а.

– Наш јавни дуг би брже растао, а како се увећава дуг тако расту и камате, тако да би се поставило питање могућности сервисирања наших обавеза – закључује Арсић.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић недавно је истакао да Србија ни убудуће неће моћи без сарадње са ММФ-ом. Он истиче да је један од првих задатака нове владе обнова преговора са ММФ-ом, у циљу продужетка јесенас постигнутог аранжмана из предострожности са том међународном финансијском институцијом.

Челник НБС је непосредно након протеклог пролећног заседања ММФ-а и Светске банке, од 18. до 20. априла у Вашингтону, изјавио дописнику Танјуга из САД да би „свако одсуство аранжмана са ММФ-ом у овом тренутку значило погоршавање слике о Србији, као земљи која дугорочно успева да одржи приходе и расходе под контролом”. Престанак сарадње са ММФ-ом би, како указује гувернер НБС, свакако утицао и на раст цене којом Србија финансира властити спољни дуг.

Економиста Небојша Савић у изјави Танјугу тврди да Србија мора безусловно наставити сарадњу са ММФ-ом, а најважнији разлог јесте то што је наша земља већ почетком ове године осетила шта значи изостанак те сарадње, када је динар нагло ослабио. „За Србију је јако важно да релевантне међународне финансијске институције, а пре свега ММФ, дају своју оцену и мишљење о томе шта се дешава у српској привреди и да то буде позитивно, како би међународно финансијско тржиште позитивно реаговало, у смислу прилива додатног капитала”, каже Савић.

Ако већ морамо да се задужујемо, каже професор Љубомир Маџар, јер имамо минус у буџету, Фонд нам даје нешто мало кредибилитета што нам обезбеђује зајмове по повољнијим каматама. Друга, важнија, ствар јесте то што је ММФ уводио ред и дисциплину у нашу политику јавних расхода. Успешно су ограничавали наше политичке але да не потроше и оно што немамо, и неколико пута су нас спречили да сопствене уши не поједемо – оштар је био Маџар.

Аница Телесковић
објављено: 09.05.2012