Руска армија има укупно нешто мање од милион војника и официра. Главни проблем досадашње професионализације армије био је тај што ниске плате нису привлачиле оне најбоље. Примера ради, возач директора у Москви зарађивао је неупоредиво више од професионалних војника, подофицира. Стављати главу у торбу, ићи рецимо на Кавказ, за мале паре, мало је ко хтео. Од оних који су ипак покушали да одраде барем један уговор међу професионалцима, немали број је сам напуштао армију.
Сада ново војно и државно руководство обећава да ће створити атрактивније услове за нове професионалне војнике. Министар одбране Шојгу је Путинов човек од поверења, а осим тога је и најпопуларнији руски министар.
Ако руско војно руководство и успе да привуче нових 60.000 хиљада професионалаца до краја године, то ипак неће армију решити свих брига. Тешко се остварају планови модернизације војне технике и наоружања. Произвођачи драстично подижу цене па се за паре које стижу из буџета може купити мање опреме. Оклопна возила која користе десантне јединице уместо планираних 61 милион рубаља (1 евро, 40 рубаља) сада коштају око 80 милиона рубаља. Тако фабрика у Кургану, уместо десет, испоручује за добијен новац сада само седам оклопних возила.
Слично је и у бродоградилиштима. Осетно су подигнуте цене подморницама класе “бореј” које ће бити наоружане најсавременијим ракетама “булава”.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου