0
Када смо пре две године писали о уличним нередима у Енглеској, које су изазвали припадници афро-карипске етничке заједнице, најавили смо расне сукобе који ће „ускоро жестоко погодити западну Европу“. Судећи по догађајима који последњих дана потресају Шведску и Енглеску (поново!), можемо констатовати да су наша предвиђања почела да се остварују.
Наиме, пре неколико дана, у Лондону се догодио незапамћен злочин. Убиство незапамћено по суровости и по томе што се збило у сред бела дана, наочиглед многих пролазника. Двојица младића, нигеријског порекла, својим аутом су циљано налетели на белопутог младића, иначе енглеског војника у цивилу. Након што је јаким ударцем оборен на земљу, Нигеријци су своју жртву напали ножевима и сатарама. Несрећни Ли Ригби је за свега неколико минута буквално искасапљен, а затим су му његове убице одсекле главу. Након дивљачког злочина, Нигеријци су се постарали да их пролазници сниме док објашњавају да су убиство учинили „у име Алаха“ и због „муслимана који сваког дана умиру“. Такође су запретили Енглезима да никада неће бити сигурни у сопственој земљи.
Чињеница је да бели Енглези већ годинама нису безбедни и да готово свакодневно страдају у расно мотивисаним злочинима, било да је реч о убиствима, пљачкама или силовањима. Последњих година нарочито су чести напади на беле девојке (чак и малолетне девојчице), које имигранти из Пакистана на подмукао начин одводе у своје станове, где их затим данима групно силују. На улицама већих енглеских градова су се чак појавиле такозване „шеријатске патроле“. Млађи муслимани обилазе квартове у којима имигранти из муслиманских земаља чине већину и малтретирају пролазнике који не изгледају или се не понашају подобно исламском закону.
Дакле, имигранти из Африке и Азије тероришу Енглезе, док енглеска полиција уопште нема приступ многим имигрантским насељима. Да ствари буду још поразније, у име демократије и политичке коректности енглеска влада забрањује медијима да о овоме извештавају као о расно и верски мотивисаним злочинима, док истовремено милионе фунти пореских обвезника троши на прихват хиљада нових имиграната. Од азијских и афричких досељеника и азиланата ништа бољи нису ни шиптарски имигранти са Косова и из Албаније, који у Великој Британији, као и широм западне Европе, суверено контролишу проституцију и трговину наркотицима.
У Шведској последњих дана такође бесне расни немири, у насељима у којима већински живе имигранти. Да узрок њиховог беса нису социјални и економски разлози сведочи пре свега чињеница да Шведска представља једну од најјачих европских економија, у којој чак и незапослени имигранти, захваљујући обилатој социјалној помоћи, живе више него пристојно, а свакако боље него већина радника у Пољској, Словачкој или Мађарској.
У земљама као што су Енглеска или Шведска, расно насиље се може објаснити једино мржњом имиграната према државама које су их прихватиле и мржњом према домаћем европском становништву. Међу досељеницима из муслиманских земаља, исламски фундаментализам је врло присутан. Салафистички (вехабијски) проповедници из џамија у Бечу, Берлину, Паризу, Лондону и Стокхолму позивају све муслимане (па и оне у Босни и Рашкој) у џихад за освајање Европе. Србски народ је једини народ у Европи који је у 20. веку морао да се брани од исламске претње. По свему судећи, у 21. веку ће и многи други европски народи осетити исламски џихад на својој кожи.
Пакао мултикултурализма је спреман да прогута Енглеску и већи део западне Европе. Проблем са имигрантима постаје све тежи и у Грчкој, Русији, па и другим источноевропским земљама. Последњи је час да се бели Европљани пробуде и подрже националне покрете у својим земљама, који једини могу да зауставе афричко-азијатску инвазију на европско тло. Нека горко западноевропско искуство са имигрантима и азилантима послужи Србији као лекција. Србски народ, који има одвећ других проблема, мора бити будан и спреман да спречи евентуалну најезду туђинацa.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου