Уз раме су нам Бугарска и Румунија, а од делатности
предњачи грађевинарство
У грађевинарству највише рада на црно (Фото Д.
Јевремовић)
Сива економија у Србији, према последњим подацима, достиже око 30 одсто БДП
производа, што је за око 15 одсто више него у већини других земаља региона,
показали су резултати студије коју су спровели УСАИД и Фондација за развој
економске науке (ФРЕН).
Сива економија у Србији опала је са 33,2 одсто у 2001. години на 30,1 одсто БДП-а у 2010, рекао је један од аутора студије и члан ФРЕН-а Саша Ранђеловић и додао да резултати показују да је сива економија у Србији опадала током периода економског раста, а да је потом од почетка економске кризе остала готово непромењена.
Од 11 земаља региона од 2000. до 2010. године само је Бугарска имала већи обим сиве економије од Србије, посматрано у проценту БДП-а, док је Румунија била на приближно истом нивоу, навео је он на представљању студије пред посланицима Скупштине Србије.
Остварив циљ за Србију био би да смањи сиву економију на ниво просека земаља централне и источне Европе у року од три до пет година, а да на ниво ЕУ дође за седам до 10 година, рекао је Ранђеловић напомињући да је у развијеним земљама сива економија 15 до 16 одсто БДП-а.
Показало се да су предузетници, младе фирме, привредни субјекти у грађевинарству и они са седиштем у централној Србији више склони активностима сиве економије од осталих, напоменуо је он.
Тако је учешће сиве економије у грађевинарству 43 одсто, пољопривреди 34 одсто, угоститељству и саобраћају 33 одсто, рекао је Ранђеловић и додао да су предузећа са пет до 19 запослених и она са 250 и више запослених више склони сивој економији него други.
Ради свођења сиве економије у прихватљиве оквире потребно је синхронизовано и брзо применити мере из четири области – фискалне политике, пре свега смањење фискалног оптерећења рада, из домена тржишта рада, затим мере за смањење готовинских плаћања и подстицање безготовинског плаћања, као и за побољшање услова пословања, истакао је он.
Председница скупштинског Одбора за финансије Весна Ковач истакла је да сива економија разара супстанцу сваке државе, а њено сузбијање услов је да се одређена земља легитимише као држава владавине права.
----------------------------------------------
Удео сиве економије у Европи 18,5 одсто БДП
Удео сиве економије у Европи креће се око 2.100 милијарди евра, што представља 18,5 одсто европског бруто домаћег производа.
Две трећине сиве економије у Европи чини пет држава на челу са Немачком, Француском и Великом Британијом. Допуњују их Италија и Шпанија, пренео је чешки привредни сајт Е15.цз.
Када се ради о уделу сиве економије у БДП, суверено воде источноевропске земље Румунија, Естонија или Бугарска, са 31 одсто.
Најбоља ситуација у том региону је у Словачкој (15) и Чешкој (16), али је то ипак двоструко више него у суседној Аустрији, где је осам одсто. Много горе је у Пољској (24), Мађарској (22), Хрватској (28) и Словенији (23 одсто).
Сектори у којима се сива економија најчешће јавља су грађевинарство, малопродаја, производња, туризам и саобраћај.
Танјуг
Сива економија у Србији опала је са 33,2 одсто у 2001. години на 30,1 одсто БДП-а у 2010, рекао је један од аутора студије и члан ФРЕН-а Саша Ранђеловић и додао да резултати показују да је сива економија у Србији опадала током периода економског раста, а да је потом од почетка економске кризе остала готово непромењена.
Од 11 земаља региона од 2000. до 2010. године само је Бугарска имала већи обим сиве економије од Србије, посматрано у проценту БДП-а, док је Румунија била на приближно истом нивоу, навео је он на представљању студије пред посланицима Скупштине Србије.
Остварив циљ за Србију био би да смањи сиву економију на ниво просека земаља централне и источне Европе у року од три до пет година, а да на ниво ЕУ дође за седам до 10 година, рекао је Ранђеловић напомињући да је у развијеним земљама сива економија 15 до 16 одсто БДП-а.
Показало се да су предузетници, младе фирме, привредни субјекти у грађевинарству и они са седиштем у централној Србији више склони активностима сиве економије од осталих, напоменуо је он.
Тако је учешће сиве економије у грађевинарству 43 одсто, пољопривреди 34 одсто, угоститељству и саобраћају 33 одсто, рекао је Ранђеловић и додао да су предузећа са пет до 19 запослених и она са 250 и више запослених више склони сивој економији него други.
Ради свођења сиве економије у прихватљиве оквире потребно је синхронизовано и брзо применити мере из четири области – фискалне политике, пре свега смањење фискалног оптерећења рада, из домена тржишта рада, затим мере за смањење готовинских плаћања и подстицање безготовинског плаћања, као и за побољшање услова пословања, истакао је он.
Председница скупштинског Одбора за финансије Весна Ковач истакла је да сива економија разара супстанцу сваке државе, а њено сузбијање услов је да се одређена земља легитимише као држава владавине права.
----------------------------------------------
Удео сиве економије у Европи 18,5 одсто БДП
Удео сиве економије у Европи креће се око 2.100 милијарди евра, што представља 18,5 одсто европског бруто домаћег производа.
Две трећине сиве економије у Европи чини пет држава на челу са Немачком, Француском и Великом Британијом. Допуњују их Италија и Шпанија, пренео је чешки привредни сајт Е15.цз.
Када се ради о уделу сиве економије у БДП, суверено воде источноевропске земље Румунија, Естонија или Бугарска, са 31 одсто.
Најбоља ситуација у том региону је у Словачкој (15) и Чешкој (16), али је то ипак двоструко више него у суседној Аустрији, где је осам одсто. Много горе је у Пољској (24), Мађарској (22), Хрватској (28) и Словенији (23 одсто).
Сектори у којима се сива економија најчешће јавља су грађевинарство, малопродаја, производња, туризам и саобраћај.
Танјуг
објављено: 13.05.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου