Странци држе 90 одсто прехрамбене индустрије

(Фото: Новости)

Београд – Индустрија хране у Србији опстаје упркос бројним препрекама. Чини више од 30 одсто укупне прерађивачке индустрије Србије и годишње пласира на страна тржишта намирнице у вредности од око милијарду евра. Једна је од малобројних грана са позитивним спољнотрговинским салдом, извоз је за 515 милиона евра већи од увоза. С друге стране, готово 90 одсто прехрамбене индустрије је у рукама страних компанија.
Милан Простран, секретар Удружења за аграр Привредне коморе Србије, каже за „Новости“ да индустрија хране у Србији још може да се носи са огромном конкуренцијом.
„Српска прехрамбена индустрија укупно запошљава око 65.000 радника или 20 одсто у прерађивачкој бранши, а таква је ситуација била је и пре почетка економске кризе“, наглашава Простран.
„Велике су, међутим, промене у односу на период од пре 15 и 20 година, када је радило дупло више уљара, шећерана, а сада је активно по неколико. Регистровано је око 4.500 малих, средњих и великих компанија које са баве прехрамбеном делатношћу. Број компанија и број запослених идентични су оном из периода од 2008.“
Српска прехрамбена индустрија је и технолошки у доста добром стању. После приватизација, нови власници махом иностране компаније обнављали су и модернизовали погоне.
„Око наше прехрамбене индустрије су се „отимали“ инострани купци и она је врло брзо приватизована, посебно онај „здрави“ део „, каже Простран.
„Индустрија шећера углавном је у страним је рукама, као и највећи део кондитора – „Атлантик група“ преузела је „Штарк“, а „Салфорд“ – „Бамби Банат“. Домаћи су остали „Пионир“ и „Банини“. И млекаре су такође у оквиру страног капитала, „Салфорд“ је купио „Имлек“ и Суботичку, Зрењанинска припада француској компанији „Бонгрен“, Сомборску држи „Лакталис“ француска група, у Крагујевцу је немачки „Мегле“, остала је домаћа Шабачка млекара. У уљарама пола је домаћег, а половина страног капитала. Кланице су нам можда најлошије прошле у том периоду приватизације. Део капацитета месне индустрије најмање је искоришћен. Има пуно простора и за индустријску прераду кукуруза, а треба више улагати у прераду воћа и поврћа, ту су наше велике шансе.“
Половина за извоз
Домаћа прехрамбена индустрија има своје осцилације у производњи, али то је опет утицај тржишта и ипак опстаје упркос бројним тешкоћама.
„Извозимо 50 одсто у земље Европске уније, а остало у друге земље у окружењу“, каже Милан Простран, секретар Удружења за аграр ПКС.
„Мислим да је домаћа прехрамбена индустрија релативно спремна за конкурентску утакмицу која нам следи.“