Трговина добар бизнис

(Фото: Новости)

Београд – У Србији скоро да нема делатности која макар део зараде не стиче трговином. Из директне продаје ни динар не стиже једино државној управи и одбрани, а у осталим гранама трговачки промет учествује од 0,8 до 30 одсто у укупном промету предузећа. Трговина као додатна делатност највише је заступљена у пољопривреди, шумарству у рибарству, а најмање у – пословању са некретнинама.
Ово је један од закључака истраживања „Структура расхода и прихода пословања правних лица и предузетника“, које је Републички завод за статистику реализовао у оквиру ИПА пројекта на узорку од 17.627 предузећа.
„Ова анализа омогућава увид у структуру прихода и расхода предузећа у Србији“, објашњава Раде Ћирић, један од аутора истраживања.
„Даје податке и које делатности се баве којим споредним делатностима. У неким гранама додатне делатности доносе и половину прихода. Један од занимљивијих налаза истраживања је да се скоро сви, уз основну делатност, баве и трговином. Највећи додатни приходи долазе од закупнина. Фирме често издају своје просторије и магацине.“
Да није трошка радника и инвестиција, у Србији не би било фирме која послује са губитком. Однос трошкова и прихода, према овом истраживању, најпољовнији је у администрацији, а најнеповољнији у грађевини. Трошкови пословања ћата износе свега 29 одсто прихода, док грађевинари у материјал уграде чак 70 одсто новца који наплате.
„Рацио укупних трошкова показује колики су трошкови материјала и производних и непроизводних услуга у односу на укупне приходе „, објашњава Раде Ћирић. “ У трошкове нису уврштене набавке основних средстава за рад, што су најчешће инвестиције, нити трошкови радника.“
Лако одлучују
Истраживање открива и да мала предузећа веома често мењају делатност.
„Мале фирме то и могу лако да раде, великима би промена делатности била много компликованија „, додаје Ћирић.
„Мали се лако одлучују на тај корак. На пример, неко ко се бавио производњом намештаја схвати да му се много више исплати да се бави само трговином намештаја.“