U Beogradu je posle NATO bombardovanja zaostala još samo jedna neeksplodirana avio-bomba (teška oko 900 kg sa 420 kg eksploziva) na Zvezdari, ali zato ni policija ni vojska nemaju tačne podatke o tome koliko je i na kojim lokacijama ostalo neeksplodiranih projektila iz prethodnih ratova.
Bomba | Foto: D. Goll
RAT - A kako je samo u poslednjem veku grad nekoliko puta bombardovan i u Prvom i Drugom svetskom ratu, u Sektoru za vanredne situacije MUP-a veruju da nikoga ne treba da iznenadi ako se pri nekom novom građevinskom poduhvatu ponovo iskopa projektil poput tonu teške bombe koja je u subotu pronađena na Dorćolu, u Budimskoj ulici.
- Neko je sigurno 1941. godine znao i za ovu bombu da je bačena i gde se nalazi. Vremenom se, međutim, to zaboravilo i sada je samo srećom izbegnuta tragedija. Gotovo je sigurno da neeksplodiranih bombi ima još, ali niko tada nije vodio evidenciju, ni 1941. niti posle savezničkog bombardovanja 1944. - priča za “24 sata” Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.
Za uvećanje kliknite na sliku [ + ]
Pomenuti NATO projektil u Beogradu nalazi se na Zvezdari, u Prijedorskoj ulici, a pretpostavlja se da je reč o bombi MK-84, teškoj oko 900 kilograma i sa 420 kilograma eksploziva. Širom Srbije, međutim, nalazi se još oko 150 sumnjivih lokacija na kojima je moguće da se nalaze neeksplodirani NATO projektili. Prošle godine je, na primer, u Barajevu izvađena bomba od 500 kilograma.
Osim velikih avio-bombi, međutim, u Beogradu, Novom Sadu, ali i širom Srbije, moguće je naći i nešto manje primerke municije, od ručnih bombi do artiljerijskih granata.
Bomba | Foto: D. Goll
- Gde god su bile velike borbe, moguće je da se i danas nađu neke neksplodirane bombe i granate. Na mestu gde je bio Sremski front, na primer, i dan-danas nalazimo neeksplodirana ubojna sredstva. U jednom delu Kragujevca, takođe, kad god neko počne da zida kuću, obavezno naleti i na neku bombu - priča Rančić.
Zaostali projektili mogu se naći i u Obrenovcu, na mestu gde se nalazilo nemačko skladište municije koje je razoreno u savezničkom bombardovanju 1944. Posebnu opasnost predstavljaju i nemački brodovi potopljeni na Dunavu kod Prahova, s obzirom na to da se na četiri broda koja su u srpskim teritorijalnim vodama nalaze neeksplodirane podvodne mine i artiljerijska municija.
Našli 10.500 neeksplodiranih sredstava u 2012.
GRANATE - Oko 3.000 neeksplodiranih ubojnih sredstava pronađe se u Srbiji svake godine. Najčešće su u pitanju ručne granate, trobloni ili minobacačke granate koje su ljudi donosili sa ratišta, pa su ih posle bezobzirno bacali svuda naokolo. “Prošla godina nam je, međutim, bila baš ‘berićetna’ s obzirom na to da smo otrkili čak 10.500 neeksplodiranih ubojnih sredstava”, kaže Rančić.
GRANATE - Oko 3.000 neeksplodiranih ubojnih sredstava pronađe se u Srbiji svake godine. Najčešće su u pitanju ručne granate, trobloni ili minobacačke granate koje su ljudi donosili sa ratišta, pa su ih posle bezobzirno bacali svuda naokolo. “Prošla godina nam je, međutim, bila baš ‘berićetna’ s obzirom na to da smo otrkili čak 10.500 neeksplodiranih ubojnih sredstava”, kaže Rančić.
Savezničke granate na Vračaru, Lekinom brdu...
AVIONI - “Avijacija Rajha nije strateški bombardovala grad, jer je njihov cilj bio potpuno uništenje Beograda, pa su ovakva gađanja civilnih objekata bila uobičajena. Takođe, iako strateški usmereno na vojne objekte, savezničko bombardovanje, koje je vršeno sa velike visine, bilo je dosta neprecizno, pa su bombe završavale na raznim lokacijama u gradu, kao što su Južni bulevar i Vračar uopšte, Lekino brdo, ali i lokacije na Dorćolu i u centru grada. U poslednjem bombardovanju 1999. najviše su stradala prigradska naselja u kojima je vojska imala svoje baze, kao na primer Batajnica, ali i neki ciljevi na Novom Beogradu i Topčideru, Dedinju, u Zemunu...”, kaže istoričar Momčilo Pavlović.
AVIONI - “Avijacija Rajha nije strateški bombardovala grad, jer je njihov cilj bio potpuno uništenje Beograda, pa su ovakva gađanja civilnih objekata bila uobičajena. Takođe, iako strateški usmereno na vojne objekte, savezničko bombardovanje, koje je vršeno sa velike visine, bilo je dosta neprecizno, pa su bombe završavale na raznim lokacijama u gradu, kao što su Južni bulevar i Vračar uopšte, Lekino brdo, ali i lokacije na Dorćolu i u centru grada. U poslednjem bombardovanju 1999. najviše su stradala prigradska naselja u kojima je vojska imala svoje baze, kao na primer Batajnica, ali i neki ciljevi na Novom Beogradu i Topčideru, Dedinju, u Zemunu...”, kaže istoričar Momčilo Pavlović.
“Nisam bežala ni 1999, pa neću ni sad”
DOM - Nikola Matović, direktor firme “Mateks plus”, izvođača radova na lokaciji u Budimskoj ulici čiji su radnici našli bombu, kaže da u prvi mah nisu shvatili o čemu se radi.
- Na svu sreću, samo smo ručno kopali zemljište za kućište za auto-lift, kada su radnici udarili u tvrdu podlogu. Razgrnuli su zemlju i videli da je u pitanju metalni objekat. Odmah nam je bilo sumnjivo, pa smo istog trenutka pozvali policiju. Radnici su se na početku šalili, ali im nije bilo svejedno kad su saznali šta su otkopali - kaže Matović.
Stanari Budimske ulice nisu paničili, a juče ujutru su se vratili kućama, uzbuđeni i puni utisaka.
- U subotu oko 16.30 smo napustili kuće, a tek oko 18 sati smo smešteni u “Slaviju”, nakon što su konačno stigli spiskovi stanara Budimske ulice. Niko nije bio uplašen, a za moju decu Evu (8) i Simona (6), najmlađe stanare zgrade, to je bio događaj koji su oduševljeno prepričavali drugarima - kaže Dušica R., jedna od stanara koji su noć proveli u hotelu “Slavija”.
S druge strane, najstarija stanarka Budimske 34, Mira Milosavljević (87), odbila je da se evakuiše iz svog stana.
- Za vreme blokade ulice bila sam u obližnjem kafiću: tamo mi je bilo toplo i udobno, a konobari su me častili i limunadom. Kada je sve bilo gotovo, vratila sam se u stan. U istom stanu sam 1999. preživela teško bombardovanje bez odlaska u sklonište, pa me ni ova bomba nije uplašila dovoljno da pobegnem iz svoje kuće - kaže Mira
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου