Rat partizana i četnika i dalje traje

Srbija je danas okupirana zemlja, ekonomski, društveno i kulturno razorena; zemlja u kojoj nema posledica, u kojoj ne postoji nagrada za vrlinu, niti kazna za porok, kaže Radoslav - Rale Milenković u intervjuu za „Blic“ povodom serije „Ravna gora“, u kojoj igra Stanoja Tarlaća.

Koji je značaj ove serije i šta će ona eventualno promeniti?
- „Ravna gora“ je pokušaj da se na belinama između redova istorijske građe ispriča priča o ljudskoj patnji prouzrokovanoj podelama i građanskim ratom do kojeg su podele dovele. U tom smislu verujem da će biti nezadovoljnih u oba tabora koji još ratuju i napadaju jedni druge. Danas se taj rat, srećom, odvija, uglavnom preko blogova, foruma i medija. Želeo bih da ova serija umiri strasti i pomiri ili bar primiri zavađene strane, da im ohladi glave i otvori prostor za dijalog kojem smo tako malo vični. Ne mislim da ijedan zločin treba da bude nekažnjen ili prećutan, ali možda je ova serija prilika da se o istoriji progovori istorijski i o ljudima ljudski sa iskrenom željom da, razumevajući ljude, bolje razumemo istoriju. I obrnuto.


Kakav je Stanoje?
- On je jedno, kako bi Radoš Bajić rekao, čovečište - specifičan i u isto vreme tipičan antiheroj karakterističan za srpsko selo. Otac je troje dece, zavađen s bolesnim bratom, kome je u podeli očevine uzeo bolju zemlju. Štiteći svoju porodicu i svoju njivu, suočen sa okupacijom, hapšen pa pušten, doživeće katarzu i svojom će sudbinom izoštriti sve ljudske nedoumice u vezi s podelama i deobama.

Kako vi gledate na Drugi svetski rat i taj period naše istorije?- Po tom sam pitanju vrlo subjektivan. O Drugom svetskom ratu svoje sam viđenje zasnovao još kao dečak, pre polaska u školu; o ratu sam slušao malo od oca, a mnogo više od majke, kojoj su 1942. kao sedmogodišnjoj devojčici, pred očima, oca i braću, stričeve i brojne rođake, na Kozari, pobile ustaše. A moja baba i sva sitna deca iz tog potkozarskog sela samo su igrom slučaja ili voljom božijom zakasnila na prozivku u obližnji Jasenovac. Grobovi moga dede, mojih ujaka, do kojih se jedva može doći kroz čestar i šikaru na rubu sela Koturovi, moja baba Stoja uvek u crnini... to je za mene Drugi svetski rat.

Kako vidite Srbiju danas?
- Srbija je danas unazađena, neprosvećena, oronula, zamorena, izmrcvarena, neosvešćena, zavađena i zavadom zaslepljena i zaglupljena, te se stiče utisak da smo primitivna sredina. Srbija je zemlja bestidnih neznalica koje su iskoristile okolnosti okupacije i proglasile se za stručnjake u vođenju državnih poslova, a zapravo svojim neznanjem od Srbije čine društvo sramote i nitkova. Zastrašujuće beznadežna zemlja. A kad sklopljenih očiju savladam strah od budućnosti koja čeka moju decu, ipak nateram sebe da poverujem da nas čeka dan kada ćemo u Srbiji, uprkos svemu, početi da učimo i da radimo, dan kada će naša deca biti slobodna od proizvoljno sklepane i delirijumski obrazložene stvarnosti.

Knjiga „Ravna gora“ u kongresnoj biblioteci Projekat „Ravna gora“ predstavljen je i u Vašingtonu, gde je održana svečana projekcija u čuvenom bioskopu „Landmark Theatres“, a prisutni su ovacijama pozdravili autora Radoša Bajića, u čiju čast je Ambasada Srbije organizovala i svečani prijem. Zbog istraživanja i daljeg rada na Dramskoj trilogiji „1941-1945“, za Bajića je bila upriličena i poseta Kongresnoj biblioteci i upoznavanje sa ekskluzivnim dokumentima koji tretiraju Drugi svetski rat na području Srbije. Tom prilikom, autor je depou najveće biblioteke na svetu poklonio i predao prvi primerak knjige „Ravna gora“ u izdanju „Blica“. - Zaboravljam sve muke i golgotu koju sam prošao snimajući „Ravnu goru“ kad vidim uzbuđena i radosna lica naših ljudi za vreme i nakon projekcije - poručio je iz Amerike Radoš Bajić, čiji se boravak u Americi nastavlja posetom Klivlendu i Čikagu. Tamo će takođe pred ogromnim brojem gostiju i članova najbrojnije srpske etničke zajednice u Americi biti organizovana projekcija dve epizode trenutno najgledanije TV serije na našim prostorima.