Preporođen manastir: Monasi majstori za lozu i zlatni vez

Do pre dvadeset godina, manastir Bukovo pretrajavao je sa jednim monahom i jednim iskušenikom. Danas ima vinograd, jedinstvenu radionicu za šivenje vladičanskih odeždi, majstore za duborez i novi konak.

Poslušanje oca Damjana je briga za vinograd i zasade crne tamjanike

Svečane i lepe, bogato ukrašene vladičanske odežde, epitrahilji protkani srmom, crkveni barjaci izvezeni zlatom i plaštanice... sve predmeti izuzetne lepote koja slavi Boga, nastaju na spratu starog konaka manastira nadomak Negotina, u krojačkoj radionici dvojice monaha.


Otac Stefan, pre dolaska u manastir 1997. godine, bio je zaposlen u tekstilnoj fabrici u Knjaževcu.

- Radio sam u modelarnici i tu sam dosta naučio o mnogim odevnim predmetima, pa sam brzo savladao i crkveni program - šali se.

Otac Stefan je pre dolaska u manastir radio u tekstilnoj fabrici

Radionica, u kojoj pored njega radi još samo otac Zaharije, ima mašinu za vezenje: skica ornamenta načinjena rukom, kompjuterski se prebacuje u program ove mašine i ona dalje radi potpuno sama. Ali na kraju svakog dela je konac provučen kroz iglu - i monaška ruka...


Podaci o ktitoru manastira ne postoje, ali je podignut između 13. i 15. veka. Više puta je rušen i obnavljan. Pre dve godine podignut je četvorospratni konak. Crkva u njemu posvećena je Sv. Nikoli.


- Od 1994. godine Bukovo je muški manastir, jedini takav na prostoru Timočke eparhije. Bratiju čini nas devet monaha i dva iskušenika. Najstariji je rođen 1967. a najmlađi 1986. godine - kaže arhimandrit Ilarion, iguman.

Iguman arhimandrit Ilarion u slobodno vreme bavi se umetničkom fotografijom

Monasi ustaju u četiri sata ujutru, jutarnja služba počinje u pet i traje od 60 do 90 minuta, a onda svaki monah odlazi za svojim poslom, „poslušanjem“, koje se prekida samo u 10 sati, kada je ručak, i u tri po podne, za užinu. Večernja služba je u pola šest, a večera u devet. Do odlaska na počinak u 23, završavaju se preostali poslovi, uči ili odmara... Pa sutra opet isto.


Monasi Ilija i Simeon zaduženi su za veliku stolarsko-duborezačku radionicu u kojoj je napravljen sav nameštaj za novi konak i pevnice od kestenovog drveta za manastirsku crkvu.

Kozma je zadužen za magacin u kojem se čuvaju crkvene stvari za celu Eparhiju, Enoh vodi administracijom, Marko pčelarstvo, ali i daje ispite na Teološkom fakultetu, a Damjan brine o vinariji.


- Na dva hektara smo 2009. zasadili autohtonu sortu, crnu tamjaniku, a prošle godine imali smo prvu berbu - objašnjava otac Damjan, dok pokazuje burad u kojima sada već dozreva vino.


A iguman Ilarion, kad završi sve ostale poslove, bavi se umetničkom fotografijom. Znalci kažu: vrlo uspešno.