Teško do posla u naredne dve godine

BEOGRAD - Političari će nam poželeti srećnu Novu godinu i ovog decembra. Ako, po navici, obećaju punije novčanike, ekonomisti savetuju da im se ne veruje. Da bi, bar u proseku, u 2014. svima bilo bolje, prvo bi privredi moralo "da krene”, kako bi mogla više da zapošljava.

Veća zaposlenost povećava domaću tražnju, a ona povratno podstiče privredni rast. Dobro upućeni u težinu ekonomskih nevolja sa kojima se Srbija suočava ne predviđaju skori rast zaposlenosti.

Ni predstavnici vlasti ne obećavaju da će u doglednoj budućnosti biti više radnih mesta.
U svojim planovima, i to "po optimističkom scenariju”, sadašnja vlada očekuje da će, nakon sunovrata od 2008. godine, "ukupna zaposlenost u 2014. i 2015. godini usporiti pad”. To zapravo znači da će se broj nezaposlenih povećavati i u naredne dve godine.

Po rečima ministra privrede Saše Radulovića, sasvim je izvesno da će u preduzećima u restrukturiranju bez posla ostati oko 20.000 ljudi. U Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine piše da se "blagi rast” broja zaposlenih – i to samo u privatnom sektoru – očekuje tek u 2016.

Država je odlučila da do kraja 2015. ne zapošljava nove radnike. Za nepoštovanje ove odluke u Zakonu o budžetskom sistemu predviđene su oštre kazne.

Da je nezaposlenost danas najveća muka građana Srbije, jasno se čita i iz tabela zvanične statistike. U novembru je posao tražilo 761.000 ljudi.

"U prvoj polovini ove godine na posao je čekalo oko 300.000 lica mlađih od 30 godina, a u delu stanovništva između 15 i 24 godine svaki drugi bio je bez posla. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je 51,2 odsto, u Hrvatskoj 55,4, u BiH i Makedoniji 53 odsto", kaže Mirjana Radović-Marković, saradnik Instituta ekonomskih nauka.

Stopa nezaposlenosti mladih je bivala sve veća posle septembra 2008. godine, kad je svetska ekonomska kriza i kod nas počela da uzima maha.

"Ukupno je bez posla, u periodu septembar 2008. – mart 2013, ostalo oko 457.000", kaže Miladin Kovačević, saradnik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi” beogradskog Ekonomskog instituta.

Stopa nezaposlenosti u tom periodu sa 14,4 popela se do 24,1 odsto. U sektoru privatne svojine ukupan broj zaposlenih smanjen je za oko 335.000. Najveći pad broja zaposlenih bio je kod poljoprivrednih gazdinstava i individualnih preduzetnika. Na kraju marta 2013. kod tih poslodavaca radilo je 350.000 ljudi manje nego u septembru 2008. godine.

Kriza je najviše pogodila takozvane individualne preduzetnike, odnosno vlasnike zanatskih i trgovinskih radnji, zbog čega je spisak zaposlenih kod preduzetnika u martu bio kraći čak za 200.000, a kod poljoprivrednika za oko 150.000 imena.

Kovačević naglašava da se navedeni podaci odnose na legalno i stalno zaposlene, odnosno formalno zaposlene, dok isključuje one koji rade povremeno ili u takozvanoj sivoj zoni. Svakako je jedan broj ranije formalno zaposlenih nastavio da radi, ali sada u sivoj zoni.

Zvanična statistika potvrđuje i široko rasprostranjeno uverenje da su teret krize – kako one "naše” s kraja devedesetih prošlog veka, uključujući i "tranzicione lomove”, tako i ove svetske – trpeli samo zaposleni u proizvodnji i kod privatnika. Srećnici u "državnoj službi” bili su zaštićeni. Tako je, po podacima zvanične statistike, u javnom sektoru u martu ove godine bilo više zaposlenih nego u septembru 2008.

"Ekstenzivno zapošljavanje u javnom sektoru podudaralo sa izbornim ciklusima, a najviše ga je bilo u 2011. i 2012. godini", ukazuje Kovačević.

Šta se može očekivati u neposrednoj budućnosti?

"U Fiskalnoj strategiji predviđa se da će zbog sređivanja javnih finansija stopa nezaposlenosti rasti u naredne dve godine. U 2015. će dostići 24,6 procenata, da bi se u 2016. ponovo vratila na nivo iz 2013. od 24 odsto", kaže Kovačević.

"Očigledno je da se računa sa posledicama strukturnih reformi, a pre svega u dovršavanju restrukturacije 173 preduzeća u društvenoj ili državnoj svojini i nekih javnih preduzeća. Ako se stopa nezaposlenosti povećava za 0,6 procentnih poena u 2014, može se računati sa gubitkom najviše do 20.000 radnih mesta u tim preduzećima, što deluje veoma optimistično", ocenjuje on.

Na duži rok, smatra Kovačević, u uslovima ograničenja koja nameće javni dug, verovatnije je da će stopa nezaposlenosti ostati visoka i posle 2016. godine.

Sve veće godišnje rate za otplatu državnog duga – u 2013. rata je dostigla 5,6 milijardi evra, a u 2017. godini će premašiti devet milijardi evra – i minus u budžetu, koji će postepeno opadati, sprečavaju državu da više ulaže u izgradnju infrastrukture, što bi doprinelo ekonomskom rastu i većoj zaposlenosti.

Sređivanje državnih finansija samo je jedan od neophodnih uslova za rast privrede. Potrebne su reforme kojima će se rešiti problemi u preduzećima i bankama i unaprediti privredni ambijent.

Bez godišnjeg povećanja BDP-a od najmanje četiri odsto, kažu ekonomisti, ne može biti ni rasta zaposlenosti, kao najuverljivijeg dokaza da smo izašli "na zelenu granu”.