BEOGRAD - Srbija, prema procenama, godišnje izgubi oko 3 milijarde evra potencijalnih budžetskih prihoda zbog šverca i rada na crno.
Kad bi se taj novac uterao u legalne tokove, svaki grad u Srbiji bi mogao da dobije bolnicu ili školu.
Međutim, stručnjaci tvrde da to ne bi donelo i nove poslove za ljude koji na ovaj način zaobilazeći zakon zarađuju za život. Isterivanje sive ekonomije na čistac bi smanjilo neformalnu zaposlenost, ali bi povećalo problem siromaštva i socijalne ugroženosti. Evo koja su najveća žarišta šverca i rada na sivo u Srbiji.
Građevinci
U Srbiji oko 30.000 građevinara radi na crno. Zvanično, kod nas je oko 68.000 prijavljenih radnika u građevinarstvu, od čega je u Beogradu 31.000. Samo u Beogradu, neprijavljeno radi više od 10.000 građevinskih radnika. Mnogima se u tom poslu samo minimalac isplaćuje legalno, dok ostatak primaju na ruke, a nemaju nikakve naknade za prekovremeni rad.
U Srbiji oko 30.000 građevinara radi na crno. Zvanično, kod nas je oko 68.000 prijavljenih radnika u građevinarstvu, od čega je u Beogradu 31.000. Samo u Beogradu, neprijavljeno radi više od 10.000 građevinskih radnika. Mnogima se u tom poslu samo minimalac isplaćuje legalno, dok ostatak primaju na ruke, a nemaju nikakve naknade za prekovremeni rad.
Garderoba
Šverc garderobe u Srbiji cveta, a to tržište ostvaruje prihod od 700 miliona evra godišnje. Na taj način, državna kasa godišnje gubi i do 470 miliona evra na osnovu nenaplaćenih dažbina. U proseku se u Srbiji na jedan legalno prodati komad garderobe proda jedan i po artikal u sivoj zoni.
Šverc garderobe u Srbiji cveta, a to tržište ostvaruje prihod od 700 miliona evra godišnje. Na taj način, državna kasa godišnje gubi i do 470 miliona evra na osnovu nenaplaćenih dažbina. U proseku se u Srbiji na jedan legalno prodati komad garderobe proda jedan i po artikal u sivoj zoni.
Neprijavljeni radnici
Istraživanja pokazuju da je između 300.000 i milion radnika zaposleno na crno, a neke procene su da ih je u sivoj zoni zapravo oko 700.000. To znači da svaki treći radnik nije prijavljen i ne plaća državi poreze i doprinose. Ta praksa ni njima neće omogućiti lečenje o trošku države.
Istraživanja pokazuju da je između 300.000 i milion radnika zaposleno na crno, a neke procene su da ih je u sivoj zoni zapravo oko 700.000. To znači da svaki treći radnik nije prijavljen i ne plaća državi poreze i doprinose. Ta praksa ni njima neće omogućiti lečenje o trošku države.
Hrana
Gotovo svako mesto u Srbiji uz granični prelaz ima problem sa švercom hrane. Procene su da se dnevno kod nas ilegalnim kanalima uveze hrana u vrednosti oko milion evra, a crno tržište zatvara više od 2.000 trgovinskih radnji godišnje. Procena je da se gubi dve milijarde evra godišnje.
Gotovo svako mesto u Srbiji uz granični prelaz ima problem sa švercom hrane. Procene su da se dnevno kod nas ilegalnim kanalima uveze hrana u vrednosti oko milion evra, a crno tržište zatvara više od 2.000 trgovinskih radnji godišnje. Procena je da se gubi dve milijarde evra godišnje.
Duvan
Za prvih devet meseci ove godine zaplenjeno je između 3.000 i 4.000 tona švercovanih cigareta, zbog čega je samo država na gubitku od 200 miliona evra neplaćenih dažbina i još 200 miliona evra je izgubljeno u maloprodaji, jer ta roba nije išla kroz legalne tokove.
Za prvih devet meseci ove godine zaplenjeno je između 3.000 i 4.000 tona švercovanih cigareta, zbog čega je samo država na gubitku od 200 miliona evra neplaćenih dažbina i još 200 miliona evra je izgubljeno u maloprodaji, jer ta roba nije išla kroz legalne tokove.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου