Godišnji nameti uništavaju privrednike

BEOGRAD - Kako će proći koji privrednik zavisi od toga u kojem gradu posluje.

Lokalne vlasti imaju odrešene ruke, pa u zavisnosti od toga koliko im novca nedostaje u gradskoj kasi gledaju da to nadomeste naplaćujući visoke takse privredi. Tako na primer u Negotinu godišnja firmarina je 800.000, dok je u Kanjiži svega 180.000 dinara.

Pritom, gotovo svaka opština može da se pohvali nekom svojom specifičnom taksom, koja se naplaćuje samo tu i nigde više. U Kraljevu recimo, jedna fabrika sa pedesetak zaposlenih, u gradsku kasu na godišnjem nivou, na ime različitih taksa, poreza i naknada za građevinsko zemljište uplati najmanje 25 miliona dinara. U Aranđelovcu privrednici prođu nešto bolje, jer gradski harač ne bude veći od 14 miliona dinara.

I pored stalnih obećanja da će država smanjiti namete privredi kako bi je u vreme krize rasteretila, to se u praksi ne dešava.

"Nama na lokalu ništa nije ukinuto, već je u Užicu uvedena još jedna taksa - ekološka. Mislim da više niko i ne zna šta sve plaća. Od privrede ne može više ovako da se uzima, udaviće nas taksama i porezima", kaže Ninko Tešić, direktor „Impol Sevala“.

Jovan Beara, predsednik udruženja knjigovođa, kaže da postoje i skriveni nameti.
"Da ugasite firmu morate da dobijete potvrde da nemate dug i od republičke i od gradske poreske uprave. Oba papira ne smeju biti izdata sa više od pet dana razlike. U praksi to je nemoguće. Onda ponovo vadite dokument, da ujurite rok, i sve to opet plaćate", kaže Beara.