+

Има млека за извоз, али и проблема

Крагујевачка млекара „Куч компани” допремила је у Санкт Петербург прве количине млечних прерађивана у вредности од 44.000 евра, али у земљи и даље послује с великим проблемима, пре свега због неповољних кредита, мука са трговачким ланцима и често некоректне конкуренције

Аутоматизована линија обраде за јогурт и кисело млеко (Фото С. Радовановић)

Крагујевац – После напора Владе Србије да помогне пољопривредним произвођачима и обезбеди преференцијални извоз робе на страна тржишта, прве количине млека из наше земље, тачније прерађевина у виду сирева, намаза и павлака стигле су Русију. У Санкт Петербург крагујевачка млекара „Куч компани” прошле недеље је допремила робу у вредности од 44.000 евра. У питању је прва већа испорука качкаваља, фета сира, више врсти павлаке, разних намаза и јогурта, која је на захтевно тржиште, спремно да „прогута” огромне количине хране, стигла без плаћања царинских дажбина.
Овај важан посао, како за наш лист објашњава власник млекаре Јездимир Куч, обављен је у сарадњи са „домаћом фирмом” на руском тржишту, „Српским трговинским домом” у Санкт Петербургу.
– До краја месеца отићи ће још један сличан контингент, а после, надам се, и додатне количине. Што се тиче нашег асортимана „Српски трговински дом” на тржиште Санкт Петербурга месечно може да пласира 150 тона фета сира, 100 тона качкаваља, 200 тона намаза. Ми имамо те капацитете, али ту има места и за друге произвођаче, не само млечних производа. У Санкт Петербургу добро се продаје и маринирано повреће из Шумадије, а и воћари имају велику шансу – тврди наш саговорник, наглашавајући да је Влада Србије овога пута „одлично обавила администрирање”.
Шансе за извоз су фантастичне, каже Куч, напомињући да није у питању само руско, већ и белоруско и казахстанско тржиште.
– Конкурентни смо са ценама због неплаћања царине, то је јако важно, имамо квалитет који задовољава строге захтеве тамошњег тржишта, остаје нам само да се сконцентришемо на обезбеђивање довољних количина. То, међутим, не иде лако – каже у разговору за „Политику” власник компаније „Куч”, која је као мала породична фирма почела са радом 1992. године.
И после 20 година константног улагања у проширивање капацитета, набавку модерне опреме, борбе да се достигну стандарди квалитета, ова млекара се у земљи и даље суочава са низом проблема
– Највише мука нам задају неповољни банкарски кредити. Да не употребим неку тежу реч, али српске банке су још опрезне када треба пласирати новац на један дужи период. Краткорочно кредитирање је скупо, посебно када је у питању пољопривредна производња. Нама су потребна обртна средства, једна солидна резерва, а такви договори са банкама се тешко постижу, чак и када је у питању важан извозни аранжман. Практично, све што зарадимо поједу камате – наводи Куч.
Уговори са великим трговинским ланцима и даље су камен спотицања, каже наш саговорник, додајући да и конкуренција често повлачи „чудне потезе”.
– Уговори су такви да сав терет ризика пада на произвођаче, док трговински ланци могу лагодно и без посебног образложења да откажу посао, а да не сносе никакве последице. Додатни проблем је и то што касне са плаћањем, бар осам месеци. У таквим околностима, поготово сада када је економска криза, многи произвођачи млечних прерађевина посежу за, тако да кажем, чудним потезима. Често снижавају цене мимо свих критеријума, само да би опстали, а колико то шкоди колегама као и да не размишљају – објашњава саговорник нашег листа.
Такве промене диктирају углавном велики прерађивачи, односно мултинационалне компаније које послују на „домаћем терену”.
– Онај ко има много новца увек је у предности и стално може да игра игру коју мали и средњи прерађивачи тешко могу да прате. Мени се све чини да се овде припрема сценарио по којем ће на домаћем терену опстати само велике мултинационалне компаније. Ми мањи произвођачи нисмо успели да се повежемо и удружимо, али за то је и држава крива, пошто није желела да се укључи у тај процес – наводи Куч.
Прерађивачки капацитети млекаре „Куч” су 70 тона млека дневно. Око 60 тона испоруче појединачни произвођачи, а остатак се намирује из сопствене штале у Лапову, у којој се тренутно налази 700 крава које носе изврстан генетски потенцијал. Због проблема са наплатом испоручене робе, ова компанија, која запошљава 150 радника, отворила је и неколико малопродајних објеката. Обртна средства су преко потребна, каже наш саговорник, наводећи да само за сточну храну треба обезбедити 800.000 евра годишње.