Подгорица – Да је много тога тајна у античкој Будви слутило се, али да је на обали црногорског приморја рођен Аполон није се знало све док у нашу редакцију са доказима није бануо истраживач тројанске цивилизације и тројанског језика Новак Андесилић из Подгорице.
Оно што је Андесилић открио деведесетих, пре 11 година је потврдио руски часопис „Аргументи и факти” обавештавајући научну јавност да је у катакомбама испод Кремља нађена библиотека Ивана Грозног из 16. века и да су у њој похрањени примерци „Илијаде” и „Одисеје” у рукопису чији аутор није „Гомер (Хомер) већ Геометар (Хеометар)“.
„Наишао сам на још једно невероватно откриће, једну јединствену гравуру са мотивом Троје. Та слика је у ствари исконско сликовно писмо из Будве са Јадрана”, прича ексклузивно за „Политику” Андесилић.
„Слика показује амбијент у којем је рођен бог сунца Аполон. То не би било ништа необично да на слици није приказана обала Будве, брдо Спас, увала Могрен и острво Свети Никола. Гравура се налази у колекцији француског цара Наполеона Бонапарте, а средином 19. века урадио ју је француски гравер Густав Моро.“
Хомер, односно Хеометар, по тврдњи Андесилића, неоспорно казује да је култ бога Аполона настао у краљевству Троје, у граду Теби, и да је он заштитник Троје.
„Након брисања Троје и Хомера из свог географског и песничког поднебља, Грци и Римљани преузимају овај култ као свој, па се тако губи изворна истина о Аполону и Троји. Нашој историји је познато предање да се Будва у антици називала Теба, што потпуно кореспондира са Хомеровом географијом.”
По речима Андесилића, интригантна је чињеница да се Наполеон веома интензивно бавио изучавањем старих цивилизација, и да је на његов захтев почело истраживање египатских пирамида од стране француског египтолога Жан Франсоа Шамполиона.
„Намеће се питање да ли је Наполеон доводио у везу етимологију имена Наполеон и Аполон, као и имена његове мајке Летиције са Аполоновом мајком – Летонијом (Летом)? Зашто је Наполеон сачувао ово старо сликовно писмо у својој архиви, односно сликовну поруку о Аполону, односно предање из мита о рођењу Аполона, предање које је осликано у овом сликовном писму?”
Није спорно да „Илијада” казује да је култ бога Аполона настао у Троји, али је Андесилић у својим радовима детаљно доказао да се бог сунца на изворном тројанском (данас словенском) језику називао Наполион.
„Он је био симбол сунчевог подневка (меридијана) – подне је. Индикативна је чињеница да је старо Тројанско божанство сунца, Наполион (Аполон – подневак), главни оријентир у простору, нарочито поморцима на пучини. У складу са овим Хомеровим оријентиром веома је индикативна чињеница да је и хришћански светац Свети Никола заштитник помораца. Зато се данас треба запитати: да ли се Свети Никола родио на Наполионовом (Аполоновом) острву у Троји.”
Када је пре седам месеци открио сликовно писмо о рођењу Аполона на острву Свети Никола код Будве, Андесилић је прво испитивао камени зид испод мора који иде од Словенске плаже до острва.
„Закључио сам да је зид дугачак око 1.300 а широк у темељу око 35 до 40 метара, да је читав простор између подводног зида и рта Завале под савршено правилним геометријским фигурама. Тај Велики зид је био бедем града и он је од морског дна висок осам до 10 метара. Иако му је врх под водом, на више места може се на њега стати.“
Новак Андесилић још пре десетак година у „Политици” први устврдио да су се властелински дворови града Хомерове Тебе налазили на рту Могрен, где је данас средњовековна тврђава, а и Хомер казује да се град налазио на литицама изнад мора.
Новица Ђурић
објављено: 01.05.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου