Руски амбасадор у Косовској Митровици

Александар Чепурин (Фото: Мондо)

Окупиране територије – Амбасадор Русије у Београду, Александар Чепурин стигао је око поднева у Косовску Митровицу где су га дочекали директор и заменик директора владине Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин и Крстимир Пантић.
Састанак амбасадора Чепурина, Вулина и Пантића одржава се у просторијама Канцеларије, а како је најављено, Чепурин ће присуствовати обележавању 110. годишњице убиства руског конзула Григорија Степановича Шчербине (1868-1903), где ће на споменик Шчербину у центру Косовске Митровице положити свеће.
Руски дипломата учествоваће на трибини „Мисија руског конзула Ссчербине у светлу савремених руско-српских односа“ у Косовској Митровици, а имаће и сусрете са представницима овдашњих друштава српско-руског пријатељства.
Чепурин је дошао у Косовску Митровицу уочи нове рунде преговора у Бриселу између српских властодржаца и шиптарских терориста која је заказана за 2. април

ΦΑΒΟΡΙ ΟΙ ΚΙΝΕΖΟΙ ΓΙΑ ΤΟ ΕΡΓΟ Τεχνητό ποτάμι θα ενώνει Δούναβη με Θεσσαλονίκη!

Μια γιγάντια ποτάμια εμπορική λεωφόρο που θα συνδέει τον Δούναβη και μέσω Βελιγραδίου θα καταλήγει στη Θεσσαλονίκη ανακοίνωσε ότι εξετάζει το σερβικό υπουργείο φυσικών πόρων και χωροταξίας, όπως ανέφερε το σερβικόειδησεογραφικό πρακτορείο Tanjug. Η ποτάμια αυτή οδός θα συνδέει ουσιαστικά τον λιμένα Θεσσαλονίκης με την «καρδιά» της Ευρώπης μέσω της οποίας θα μεταφέρονται προϊόντα που θα φθάνουν στη Θεσσαλονίκη στην Ευρώπη. Το ενδιαφέρον της υπόθεσης είναι πως η πρόταση για την κατασκευή του έργου έχει κατατεθεί από κινεζική εταιρεία κάτι που ενδέχεται να σημαίνει –και αν τελικά αυτό υλοποιηθεί- κινεζική επενδυτική κίνηση και για το λιμένα Θεσσαλονίκης. Ο Σέρβος υπουργός Milano Bacevic αναφέρθηκε λεπτομερώς στο φιλόδοξο αυτό έργο της ποτάμιας εμπορικής οδού η οποία Θα συνδέει την Θεσσαλονίκη με το Βελιγράδι λέγοντας πως έχουν ξεκινήσει συζητήσεις με την κινεζική εταιρεία παράλληλα με την προκαταρκτική μελέτη του έργου. «Οι επενδύσεις που απαιτούνται για την κατασκευή αυτής της διώρυγας υπολογίζεται σε 15-17δισεκατομμύρια δολάρια, με 10 – 12 δισεκατομμύρια δολάρια μόνο για το σερβικό τμήμα», ανέφερε ο Σέρβος υπουργός . Ο Bacevic υπογράμμισε ότι το κανάλι θα είναι μεγαλύτερο από ό, τι τα αντίστοιχα κανάλια Ρήνου-Μάιν ή Seine-Rhone, ή Oder-Βιστούλα, και Danube-Morava και στο μέλλον ενδέχεται η διασύνδεση και με τον Δούναβη. Ο Bacevic είπε ότι είχε ήδη συζητήσει το συγκεκριμένο έργο με κινεζική εταιρεία που έχει εκφράσει επίσημα πρόταση για την υλοποίηση του έργου , το όνομα της οποίας όμως δεν θέλησε να αποκαλύψει προς το παρόν Ο ίδιος ανέφερε πως συνομιλίες διεξάγονται, επίσης και με ορισμένες εταιρείες από το Ιλινόις των ΗΠΑ, και την Γερμανία που εξέφρασαν έντονο ενδιαφέρων για το σχέδιο, που αν υλοποιηθεί θα αποτελέσει ένα γιγάντιο έργο σε όλα τα Βαλκάνια και όχι μόνο . «Περιμένω ότι μέχρι το τέλος του Μαΐου, θα ολοκληρώσουμε με επιτυχία πολλές συζητήσεις που διεξάγουμε τώρα,» δήλωσε ο υπουργός. «Το περιφερειακό σχέδιο για το έργο το οποίο θα συνδέσει μέσω ποταμών το Βελιγράδι με την Θεσσαλονίκη , θα πρέπει να καλύπτει μια έκταση περίπου 10.500 τετραγωνικών χιλιομέτρων , έκταση που είναι ίση με το έδαφος του Κοσσυφοπεδίου» δήλωσε ο Bacevic. Υπάρχει μια πλήρης συναίνεση από την σημερινή σερβική κυβέρνηση σε αυτό το έργο, και ο Πρόεδρος της Σερβίας Τόμισλαβ Νίκολιτς έλαβε θετικά μηνύματα για την από κοινού υλοποίηση των έργων αυτών από αξιωματούχους της ΠΓΔΜ αλλά και της Ελλάδος κατά τη διάρκεια επισκέψεών του σε αυτές τις χώρες. Δεν απορρίπτει την σκέψη ότι η κινεζική εταιρεία διατηρεί το προβάδισμα για την υλοποίηση αυτού του γιγάντιου έργου αλλά θα εξετασθούν και άλλες προσφορές από ΗΠΑ και Γερμανία υπογράμμισε όμως ότι το πιο σημαντικό είναι ότι η Σερβία θα πρέπει να αναγνωρίσει το δικό της συμφέρον, και οι σερβικές εταιρείες πρέπει να συμμετέχουν στο πρόγραμμα σε όσο το δυνατόν μεγαλύτερη έκταση. Αναμφισβήτητα πρόκειται για μια εξέλιξη η οποία εάν υλοποιηθεί θα προσδώσει στο λιμάνι Θεσσαλονίκης αλλά και σε ολόκληρη τη Μακεδονία τεράστια εμπορική και γεωπολιτική αξία καθώς αυτό θα αναδειχθεί σε ένα από τους κύριους κόμβους μεταφοράς προϊόντων από τη Μεσόγειο στην κεντρική Ευρώπη αναβαθμίζοντας σημαντικά περαιτέρω την γεωπολιτική θέση ολόκληρης της χώρας

Panika u Vašingtonu: Južni tok istiskuje SAD sa Balkana!

30.Mar.2013, 13:32, Izvor: Vaseljenska TV

Boris Aleksić

Iako već 13 godina Sjedinjene države imaju najveći uticaj na vlast u Beogradu, što se najbolje vidi po spremnosti republičke vlade i predsednika države da predaju južnu srpsku pokrajinu, njihova politika kontrole Balkana polako ali sigurno, gubi bitku sa strateškim i dugoročnim, megaprojektima Ruske Federacije. Američki primat i u ovom delu sveta zasniva se na širenju podela, i specifično na razgradnji srpske nacije i države, kako bi njihovi sateliti i NATO baze imali što širi bezbednosni pojas. Za vašingtonske stratege, što su Srbija i Srbi slabiji, to je njihova pozicija jača. Suprotno toj politici Rusija ulaže novac u strateške projekte koji imaju potpuno drugačiji efekat, a među njima se posebno ističe Južni tok.
Početkom decembra 2012. godine, na sto metara od Crnog mora u gradu Anapa, na kompresorskoj stanici „Ruskaja“, uz prisustvo predsednika Rusije Vladimira Putina, počela je izgradnja jednog od najskupljih projekata u Evropi, projektovanog na najmanje 50 godina. U Južni tok će se sliti 16 milijardi evra, a zahvaljujući ovom gasovodu 30 miliona domaćinstava u Evropi biće snabdeveno gasom i strujom. Poređenja radi, po broju porodica u našoj zemlji, Južni tok će zagrevati 12 Srbija! [1] Značaj ovog projekta za Srbiju je ogroman. Procenjeno je da će izgradnja dela Južnog toka koji prolazi kroz Srbiju koštati oko 1,7 milijardi evra, dok će pored toga naša zemlja moći da privuče još oko 1,5 milijardi evra direktnih investicija. Pri tom, izgradnja gasnih elektrana u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu, kao deo projekta Južni tok, podiže vrednost ukupnih investicija Gasovoda u Srbiji na vrtoglavih 5 milijardi evra, i povećava stepen iskorišćenosti električne energije sa 25 na 80 odsto! [2] Na ovaj način, energetska efikasnost će se povećati za više od tri puta, što predstavlja ogromnu uštedu za Srbiju! Za 25 godina eksploatacije, gasovod bi Srbiji mogao da donese 4 milijardi evra prihoda od taksi za transport gasa, koje naša zemlja godinama plaća drugim državama. Izgradnja će otvoriti između 2.500 i 5.000 novih radnih mesta i uposliti posustalu građevinsku operativu dajući zamajac celoj privredi. Pored toga, Gasprom je u modernizaciju i druge potrebe NIS-a već uložio 1,5 milijardi evra, po čemu je rekorder u Srbiji! [3] Takođe, Aleksej Miler predsednik Upravnog odbora Gasproma, nedavno je najavio srednjeročna ulaganja NIS-a u visini od 3 milijarde evra! [4] Ni ovde nije kraj, jer Južni tog svojim strateškim prostiranjem, čuva teritorijalni integritet Srbije i na teren uvodi snažan saveznički faktor za našu zemlju – Rusiju. Ovaj gasovod će se granati prema Republici Srpskoj, jačajući ovu srpsku državu, [5] ali i prema srpskom KiM i Makedoniji, [6] koje NATO tretira kao svoje dvorište. Rusija će štititi Južni tok na način na koji i SAD štite svoje gasovode, pa i oružanom silom ukoliko zatreba. Bezbednosna zona oko Južnog toka će se prostirati u širini od 5 kilometara sa svake strane gasovoda, a profesionalni i elitni srpski i ruski kadar učestvovaće u njegovom obezbeđivanju.
Nije ni čudo što se ovim povodom „digla kosa na glavi“ političkoj eliti u Vašingtonu, kao i NATO generalima. Južni tok povezuje srpski etnički prostor i srpske države na čijem razbijanju oni rade već više od dve decenije.Iz tih razloga, naređenje za napad na Južni tok dobio je američki medijski bombarder B92, čiji je suvlasnik Džordž Soroš potpisnik peticije za bombardovanje Srbije. Ekipa emisije „Insajder“ je nakon medijskog napada na preživele Srbe sa KiM [7], najavila novi serijal pod naslovom „Strogo poverljivo – poslovanje Srbijagasa“. Za ove novinare, Južni tok je „takozvani projekat veka“, koji će Srbiju koštati 830 miliona evra, dok je Dušan Bajatović direktor Srbijagasa krivac za mnogo toga. [8]
Međutim, stručnjaci ističu da je samo ruska strana već obezebedila tri puta više novca za eksproprijaciju zemljišta (75 miliona evra) za srpsku trasu Južnog toka, za koju je inače potrebno izdvojiti 24 miliona evra. [9] Pored toga odavno je poznato da će finansiranje dela gasovoda preko Srbije biti projektno, a partneri („Gasprom“ i „Srbijagas“) preko zajedničkog preduzeća 30 odsto radova finansiraće sopstvenim sredstvima, a 70 odsto kroz zajam banaka. [10] Ukoliko srpske i ruske banke budu učestvovale u finansiranju ovog projekta, najveći deo tog novca će se vratiti Srbiji i Rusiji. Ipak, umesto te strategije vlast u Beogradu nudi Nemcima i čak SAD, da učestvuju u gradnji gasovoda i ostvare značajne prihode, umesto da angažuje srpske i ruske firme i banke! [11] Pored svega, ukupne moguće investicije od 5 milijardi evra za deo Južnog toka u Srbiji, daju šansu građanima da se izvuku iz dužničkog ropstva i učine budućnost svoje dece izvesnijom. U svakom slučaju, troškovi izgradnje Južnog toka za Srbiju se mere u milionima, dok se profit računa u milijardama evra.
Južni tok i Srbijagas nisu samo na meti B92– do nedavno, tajnog medijskog saradnika privatne obaveštajne kompanije iz SAD – Stratfor, koja je sarađivala sa najvećim američkim bezbednosnim službama. [12] Mediji i političari bliski Aleksandru Vučiću su još ranije započeli sa medijskim napadima na Srbijagas, fokusirajući se na po njima najslabiju kariku Dušana Bajatovića, koji je i član Upravnog odbora Jugorosgasa. Napade je pretrpeo i predsednik Republike Srpske [13] kao kaznu za njegovu podršku Južnom toku, [14] a u medijima je pominjana i smena Milana Bačevića koji je izjavio da realizaciju Južnog toka usporava neko drugi u vlasti, a ne njegovo ministarstvo. [15] Bajatovića je prvo napao „Informer“, navodeći da je pod istragom zbog korupcije i kriminala. [16] Ovo glasilo u narodu popularno zovu „službeni glasnik“, zbog njegove bliskosti s Vučićem. Nakon toga, ministarka energetike, koja je Vučićev kadar, Zorana Mihajlović izjavljuje da je Srbijagas pod istragom. [17] U svom maniru, predsednik SNS i koordinator službi bezbednosti, kao i po pitanju KiM, u prvi plan gura druge, da obave prljav posao. Međutim, jasno je da ovi napadi imaju veze sa Južnim tokom i da pojedini političari u Beogradu, štite interese SAD na Balkanu ne vodeći računa o svom narodu.
Jasno je i da Južni tok jača Srbiju i Republiku Srpsku, zbog čega je on nacionalni projekat od prvorazrednog zanačaja. Njegova realizacija zato, ne sme da se dovodi u pitanje.

Η τουριστική προβολή του βορείου Κοσσυφοπεδίου

Στην πρόσφατη Έκθεση Τουρισμού στο Βελιγράδι εξαιρετικά μεγάλη προσοχή του κοινού προσήλκυσε η ενωμένη τουριστική προσφορά των τεσσάρων σερβικών πόλεων του βορείου Κοσσυφοπεδίου. Αυτήν την τουριστική προσφορά διοργάνωσαν οι παράγοντες του Γραφείου της Κυβέρνησης της Σερβίας για θέματα του Κοσσυφοπεδίου, και οι επισκέπτες είχαν την ευκαιρία να δοκιμάσουν το περίφημο ρακί αυτού του τόπου και το πασίγνωστο κρασί από τις κάβες της κωμόπολης Οράχοβατς.
Το αιωνόβιο μοναστήρι Dečani, το Πατριαρχείο Πεκίου, το όμορφο μοναστήρι Gračanica και η πασίγνωστη Εκκλησία της Παναγίας Λιεβίσης, καθώς και μερικά άλλα σερβικά μεσαιωνικά μνημεία πολιτισμού, που έχουν καταταχθεί στον κατάλογο της ΟΥΝΕΣΚΟ για την προστασία της παγκόσμιας πολιτιστικής κληρονομιάς, αποτελούν τα μεγαλύτερα ατού του Τουρισμού του βορείου Κοσσυφοπεδίου, στο οποίο έρχονται κυρίως τουρίστες από την Κεντρική Σερβία, όμως, κατά το τελευταίο διάστημα εδώ έρχονται και πολλοί ξένοι τουρίστες, σε διοργάνωση τουριστικών πρακτορείων από τη Σερβία..
Επίσης, στην τριγύρω περιοχή της κωμόπολης Λεποσάβιτς υπάρχουν τα μοναστήρια Μπάνσκα και Σοκόλιτσα, τα μοναστήρια Ούλιγιε, της Αγίας Παρασκευής, του Αγίου Ιωάννη και των Αγίων Μάγων. Κοντά στην κωμόπολη Zubin Potok βρίσκονται τα μοναστήρια Duboki potok και Crna reka. Επίσης και στα νότια διαμερίσματα βρίσκονται μερικά πασίγνωστα σερβικά μοναστήρια, καθώς και το μεγαλοπρεπέστατο μνημείο αφιερωμένο στους Σέρβους ήρωες από τη θρυλική Μάχη του Κοσσυφοπεδίου, με τους Τούρκους, το έτος 1389, στον τόπο Gazimestan. Πολλά μνημεία σερβικού πολιτισμού υπάρχουν ακόμα στις πόλεις Πριζρένη, Βελίκα Χότσα και Οράχοβατς.
Περίφημα είναι και τα κρασιά απ’αυτήν την περιοχή, και οι τουρίστες που έρχονται εδώ συνήθως επισκέπτονται τις κάβες στο Οράχοβατς, στο χωριό Βίνιτσα, στην κωμόπολη Βελίκα Χότσα και στην περιοχή Ντέτσανι, όπου μπορούν να δοκιμάσουν τα πασίγνωστα κόκκινα κρασιά του τόπου, τα οποία εξάγονται σε πολλές χώρες του κόσμου. Επίσης, οι τουρίστες μπορούν να δοκιμάσουν και το περίφημο ρακί..
Τέλος αναφέρουμε ότι το βόρειο Κοσσυφοπέδιο, όπου ζουν κυρίως Σέρβοι, αποτελεί όαση παρθένας φύσης και καθαρού αέρα, με πολλά βουνά, δάση και μικρές λίμνες. Και οι οικοδεσπότες είναι φιλοξένοι, στα σπίτια των οποίων οι φιλοξενούμενοι μπορούν να δουν το πλούτος των σερβικών λαϊκών ενδυμασιών, και, επίσης, να δοκιμάσουν τα εκλεκτά φαγητά του τόπου

Шта држава (не)треба да ради

То да држава штити своје тржиште и помаже привреду није страно готово ниједној земљи, али се у Србији то ради онако како се у развијеном, западном свету то не чини већ деценијама

Дешавања са „Фијатом”, који би средства из буџета Србије требало да искористи за снижавање цене свог модела „500-Л” како би се побољшао пласман возила на домаћем тржишту, само је један не баш типичан пример државне помоћи привреди и начина заштите тржишта и „домаће” производње. Али, на српски начин.
То да држава штити своје тржиште и помаже привреду није страно готово ниједној земљи. Не нарочито сада због светске економске кризе, али се у Србији ово спроводи онако како се у развијеном, западном свету то не чини деценијама. На пример, државна помоћ у земљама Европске уније има просечну вредност од 0,6 одсто бруто друштвеног производа (свега што једна држава произведе у једној години), док је то у Србији између два и три одсто. Такође, према подацима које је у студији „Државна помоћ у Србији и Европској унији” изнео економиста Мирослав Прокопијевић, 80 одсто државне помоћи у ЕУ је такозвана хоризонтална (коју може да користи више фирми или привредних грана), док је у Србији само 20 одсто хоризонтална, а остатак такозвана вертикална помоћ – директно намењена конкретним фирмама.
Што се заштите тржишта тиче, у време европских интеграција и процеса приступања Светској трговинској организацији, свако забрањивање или отежавање увоза и извоза постаје неприхватљиво. Међутим, како оцењују стручњаци, у данашње време начин на који државе штите своја тржишта су – субвенције примарној производњи, односно пољопривреди и прописивање што строжих стандарда квалитета за производе, нарочито прехрамбене, како би се штитила домаћа производња.
Генерално, прича и полемика око заштите тржишта и државне помоћи привреди своди се на препирку између различитих економских концепата. Док ће либерал веома јасно рећи да свака заштита тржишта значи подржавање неефикасне индустрије и то на уштрб потрошача који плаћају скупљу робу, они други ће објаснити да се домаћа производња мора заштитити. Док ће заштитници слободног тржишта на сваку државну помоћ гледати као на кажњавање кроз порезе оних којих добро раде да би се новац доделио губиташима, интервенционисти сматрају да је то неопходно јер у таквим фирмама ради много људи и не могу се тек тако пустити низ воду...
Тако је, на пример, економиста Милан Ковачевић изричит да „свако давање државне помоћи привреди значи или нови порез или ново задужење”.
– Нарочито је велики проблем када држава, попут наше, даје гаранције за неког губиташа за кога се зна да позајмицу неће вратити. Па, и свако одржавање губиташа је заправо државно давање њима, попут „Железница” које добијају од државе по 10-15 милијарди динара годишње – сматра он.
Са друге стране, економиста Горан Николић мисли да је економска криза променила и економску науку и да су данас сви помало интервенционисти. Нарочито је на то, како каже, утицао Барак Обама када је одлучио да спаси три фабрике аутомобила у Сједињеним Америчким Државама
– Такође и Русија штити своје тржиште аутомобила и то са 30 одсто царине на увозне моделе. Али, генерално једини начин да се данас штити тржиште су нецаринске баријере, попут Европске уније која стално измишља специфичне стандарде за робу из Кине и тако спречава њен огроман увоз. И ми имамо сличну ситуацију, наш извоз у Кину је сто пута мањи од њиховог увоза у нашу земљу – објашњава Николић.
И док многи страхују да ће приступањем Светској трговинској организацији све царине морати да падну, у Министарству спољне и унутрашње трговине истичу да то није тачно. Како објашњава Бојана Тодоровић, помоћница министра трговине, ако узмемо у обзир то да већ сада 92 одсто извоза и 70 процената увоза Србије има са земљама са којима су потписани споразуми о слободној трговини (ЕУ, ЦЕФТА, Русија, ЕФТА), питање заштите тржишта царинама постаје мање важно.
– То, међутим, никако не значи да чланство у СТО значи трговину без царина. Царинска заштита биће задржана и то на вишем нивоу од оне која постоји у оквиру ових билатералних споразума о слободној трговини за производе из оних сектора који су битни за Србију, нарочито за пољопривредне производе. Оно што чланство у СТО омогућава једној земљи је заштита од нелегалних економских мера других земаља, какви су дампиншки извоз, повећање царина, недозвољене субвенције, али и у случају наглог повећања увоза који наноси штету домаћој привреди и то увођењем мера заштите које су предвиђене правилима СТО, али и кроз систем решавања спорова у тој организацији – објашњава Бојана Тодоровић, задужена управо за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу.
То, заправо, значи да када постоје ванредне околности, према правилима СТО, могуће је увођење додатних мера заштите за одређену грану индустрије како би се избегле економске или социјалне последице њеног урушавања.
Када је реч о нашем приступању Светској трговинској организацији, важно је напоменути да ово удружење данас има 159 чланица, док се 25 земаља налази у процесу приступања, попут Србије.
– Ми се налазимо у завршној фази приступања СТО. У оквиру мултилатералних преговора који подразумевају усклађивање националне регулативе са правилима и принципима СТО Србији је остало још само да прилагоди своја три закона, док у оквиру билатералних преговора са чланицама СТО о либерализацији тржишта робе и услуга још нису окончани преговори са четири чланице СТО од укупно 17 које су изразиле интерес да преговарају са Србијом – објаснила је Тодоровић.
Стефан Деспотовић

објављено: 31.03.2013

Guverner Centralne banke Slovenije: Nismo Kipar, ne treba nam pomoć

Slovenija nije Kipar i ne treba jos međunarodna pomoć, izjavio guverner Centralne banke Slovenije Marko Kranjec.

0 0Share0

www.slovenijaturizem.com

Slovenija se često pominje kao jedna od slabih karika zone evra, posebno od početka ove nedelje, kada je međunarodna pomoć data Kipru.

- Bankarski sistemi Kipra i Slovenije se ne mogu porediti ni po veličini, ni po mogućnosti da se podvrgnu istom rešenju - dodao je Kranjec.

Ali, Slovenija je u recesiji i ima probleme bankarskog sistema, opterećena dugovima, ukazuje AFP.

- Problemi slovenačkog bankarskog sektora su izazvani ekspanzivnom kreditnom politikom 2004-2008. godine, ali tim problemima se može upravljati - ocenio je guverner Centralne banke.
Izvor: Beta

Да ли Србија стварно нема на кога да се ослони или само то не жели?

Има ли Србија на кога да се ослони? (Фото: Срби на окуп)

Иако је председник владе Србије Ивица Дачић пре неколико дана између осталог изјавио да Србија нема правог стратешког пријатеља на Западу, и да се разговори са Приштином воде у неравноправним условима, врло је приметно да Србија и поред тога не упућује свој позив за учешће у преговорима оним земљама које сматра истинским пријатељима, а то је у првом реду Русија.
Подсетимо, премијер је том приликом изјавио буквално следеће: „Ми у разговорима немамо на кога да се ослонимо. Немамо кога да консултујемо и замолимо да направи неку добру услугу за нас. Геостратешки, Србија је у веома неповољној ситуацији.“ И још је додао да на Западу Србија нема ниједног моћног пријатеља.
И председник скупштинског одбора за Косово и Метохију је посведочио да су Американци све време били укључени у бриселске разговоре, а по његовим речима, познато је да су они покровитељи Приштине, те стога не желе да уваже ни један проценат интереса Србије. Као једино могуће решење Дрецун је поменуо евентуално укључивање Русије како би се напокон остварила равнотежа, јер ако све остане као и до сада, тешко да ће бити постигнут компромис, зато што, како се изразио – и Брисел и Вашингтон дувају у једра Приштине.
То примећују и руски званичници, па је тако руски амбасадор у Србији Александар Чепурин јуче оценио да Брисел, као посредник у дијалогу о Космету, није испунио очекивања везана за неутралност и притом је рекао да он није осетио позитивну жељу Европске уније да се реши проблем уз узимање у обзир интереса Србије. А руски представник при Европској унији Чижов је са своје стране изјавио да се Москва у таквим околностима „ограничава на што пажљивије праћење тока“ разговора, јер никада нико није ни поменуо учешће Русије у преговорима.
Један од ретких српских званичника, који су јавно истакли значај и потребу да се и Руска Федерација укључи у даљи ток разговора о Космету је амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић. Наиме, он је пре неколико дана децидно изјавио да у преговоре Београда и Приштине треба да се укључи и велика сила попут Русије, која је спремна да подржи оно што Србији одговара. Међутим, он је истовремено нагласио за сада нико од српских челника није на то спреман – ни влада Србије, нити њен председник.
А управо то је оно што представља највећу контрадикторност. Дакле, ако је на пример, још недавно премијер Дачић у тренуцима искрености пред камерама јавно изнео своје мишљење у коме је дословно рекао „да се Србија не бори са Приштином, него са НАТО-ом, па чак и са Европском унијом“, и да „Србија не може сама против великог дела међународне заједнице“, онда је утолико несхватљивије зашто у том случају нема позива упућеног онима који би једино могли да помогну Србији у преговорима. Дачић је то донекле оправдао речима да су, како је рекао, „пријатељи далеко да би нам помогли у сукобима који се овде догађају“.
Међутим, са тим се баш и не слажу бројни посматрачи, који говоре да се Русија једноставно не може укључити у целу причу, ако јој званична Србија не упути такав позив, јер по њима, Москви су везане руке и непозвана не може ништа да предузме у српску корист.
Али то је већ изгледа питање које треба упутити српској влади и председнику државе, да одговоре зашто је то тако, ако по Дачићу „Србија у разговорима нема на кога да се ослони“. Односно, можда је најбоље формулисати питање овако: Зашто Србија не жели ни на кога да се ослони? Поготово ако се такав ослонац такорећи сам нуди

Статистика: Плата не може да напуни тањир

Куповна моћ и даље ниска (Фото: Новости)

Београд – Фебруарска просечна плата у Србији од 43.371 динар довољна је тек да се састави крај са крајем и ништа више од тога. Подаци о куповној моћи показују да зарадом можемо да покријемо издатке махом за минималну корпу са знатно мањим избором намирница. Истовремено, за просечну потрошачку корпу, која према последњим „мерењима“ статистике износи око 64.000 динара, потребна је чак плата и по.
А када се зађе по српским градовима и општинама види се да један запослени породицу не може да храни. Просечна плата у чак 65 њих не достиже до износа неопходног за минималну потрошачку корпу. Према последњим подацима, она кошта скоро 34.000 динара. Према грубим проценама структуре зарада у Србији, готово две трећине запослених зарађује месечно од 27.000 до 38.500 динара, значи и до 40 одсто испод републичког просека. Свега три, четири одсто њих зарађује дупло више од просека.
Београдска општина Лазаревац је једина у Србију у којој они који раде, у просеку примају довољно за просечну потрошачку корпу. Тек која стотина недостаје просечном грађанину Сурчина, Старог града, Косјерића, Лајковца и која хиљада житељима Костолца.
Стручњаци, ипак, указују да је прошлог месеца нешто боља ситуација него почетком године и да се куповна моћ, након скоковитог пада у јануару, враћа у реалне оквире.
„Услед раста зарада на месечном нивоу од око 10 одсто, у фебруару је забележен нешто повољнији однос покривености потрошачке корпе месечном зарадом“, показују подаци Републичког завода за статистику.
С друге стране, анкета о потрошњи домаћинстава у Србији, која је објављена половином месеца, показује да просечно анкетирано домаћинство располаже са непуних 50.000 динара. У тим породицама од примања из редовног радног односа, значи плате, стиже свега 18.300 динара, што је 2,3 пута мање од званичне просечне плате. Скоро исти износ стиже од пензије. Податак који забрињава је да скоро 44 одсто укупних примања породица троши на храну. У Европској унији просечно се на исхрану даје 18 одсто месечних примања.
Коме је боље
У врху по висини фебруарских плата, иза Лазаревца, следи Лајковац са 63.896, а затим Косјерић 63.864, Костолац за 61.129 динара. Међу општинама са најнижим платама су, поред Нишке Бање, Бела Паланка са 26.107, Куршумлија 26.181, Кучево 26.378 и Власотинце 27.097 динара

Pomozimo psu koji voli trolejbuse, i njemu trebaju dom i hrana

Pas lutalica, koji se već nekoliko meseci gradom vozi autobusima i trolejbusima GSP-a, osvojio je simpatije brojnih Beograđna. Mada ovaj šarmantni "slepi putnik" izgleda zabavno, u javni prevoz se sigurno sklanja pre svega da se ne bi smrznuo na ulici. Zato je grupa entuzijasta i ljubitelja životinja odlučila da ovom "urbanom" Beograđaninu pronađe dom.

Pravi, urbani Beograđanin Foto:Fejsbuk/Snežana Bulajić

Inicijativa za udomljavanje "psa koji voli trolejbuse" potekla je sa Fejsbuka, gde se grupa ljubitelja životinja spontano organizovala kako bi pomogla ovom putniku.
 

Пошто је уништила Кипар, Немачка постаје највећи проблем Европе

(Фото: The Telegraph)

Из Брисела је већ најављено да би модел кипарске пљачке могао бити примењен и на друге земље еврозоне, пре свега на Италију.
Европска безобзирност равна насиљу према Кипру сведочи о дубини кризе Европске уније (ЕУ) и еврозоне, али и о стању савремене Европе, о њеној спремности да се не устручава и од директне пљачке приватне имовине. То што ради Брисел, предвођен, како се тврди, Немачком, једна је од најсуровијих и најнеморалнијих политичких одлука модерне европске историје. Још увек је, међутим, неизвесно како ће се кипарска драма даље развијати, али је већ сада јасно да је Кипар жртва евро-система и природе европске интеграције. ЕУ нема више никаквих принципа, само вољу најмоћнијих.
На Кипру живи 880.000 кипарских држављана и скоро 200.000 странаца. До уласка у ЕУ то је била веома просперитетна земља са друштвеним производом (БДП) од око 17,5 милијарди евра, који су доносиле пре свега финансијске услуге. Као земља са посебним флексибилним пореским системом, такозвани оф-шор статус, и ефикасним банкарским услугама Кипар је привлачио стране финансијере и инвеститоре, и то је била његова кључна индустрија. Депозити у кипарским банкама су достигли око 90 милијарди евра. Све је то доведено у питање 2004, када је Кипар постао члан ЕУ и дефинитивно уништено уласком у евро-систем 2008. године. Када је приман у ЕУ, било је разних неизвесности због нејасног статуса тог од 1974. године подељеног острва, али је под притиском Немачке Кипар ипак примљен у Унију. Сада је под притиском те исте Немачке а под окриљем ЕУ Кипар сломљен и уништен. Из данашњег угла намеће се сумња да је Кипар и примљен у ЕУ због трезора у његовим банкама и да Европљанима зато није сметала његова подељеност.
Иако још заиста није извесно шта ће даље бити кључне ствари су се већ десиле, и то је оно што је, шире гледано, чак и важније од судбине Кипра. ЕУ је, наиме, показала на шта је све спремна, на какво насиље и у ствари пљачку приватне имовине, што је још један непријатни доказ о стварном стању европске интеграције. Срушена су сва правила, све оно што је европско, а не ЕУ, историјско достигнуће. Срушена су два основна принципа савремене западне и европске историје – демократско одлучивање и право суверених земаља на одлуке о сопственој судбини и неприкосновеност приватног власништва, као још јединог преосталог стварног принципа западних друштава. Уводи се принцип силе, принцип права јачега над слабијим, и самопроглашеног права на пљачку. Кипарски парламент је, што је његово изворно право, одбацио пљачкашки план ЕУ, али су онда, по до сада непознатом праву, Брисел и Немачка одбацили одлуке демократски изабраних представника грађана Кипра. Онда је тај исти парламент донео нове одлуке о могућим решењима кризе, као што је фонд солидарности, али и то је „Европа“ одбацила. На крају је „Европа“ забранила да се о новом пакету пљачке изјашњава кипарски парламент. Кипранима је одузето право да одлучују о сопственој судбини.
Новац је нестао давно
И све то под изговором спасавања евро зоне и коначно ЕУ. Да ли је могуће да је мали Кипар претња опстанку евра и ЕУ, како ли је тек онда та грађевона трошна и окрњена ако је и мали Кипар може срушити? Кипар у друштвеном производу (БДП) Европске уније учествује са свега 0,2 одсто. Прошле године је укупан БДП ЕУ достигао 12 хиљада милијарди евра и сада је наједном Кипар проблем са недостајућих нешто мање од шест милијарди евра. У таквом амбијенту неизбежно се намеће и питање зашто је то било потребно и зашто се баш сада отвара проблем Кипра и где су те паре нестале. Сада је јасно да је новац са Кипра нестао још одавно, одмах по уласку те земље у еврозону, али зашто се до сада „Европа“ тиме није бавила.
Хроничари нуде разне одговоре, почев од сумње да је све то сада урађено да се опљачка руски новац, Руси на Кипру држе око 30 милијарди евра, трећину свих депозита, па до неких геостратешких померања и нових планова Запада на Блиском истоку. У жучним расправама у Бриселу минулих дана Руси су се користили као најкориснији „аргумент“ по систему не сме се дозволити да Руси харају Кипром и да није „штета“ ако се од тих олигарха узме новац. А Запад је и забринут због могућности да Русија кроз помоћ потпуно преузме контролу над једном чланицом ЕУ где су и две британске војне базе. Званична Русија је, међутим, још раније, 2011. године, једина помогла Кипру кредитом од 2,5 милијарде евра и сада је спремна да тај дуг репрограмира, али није желела да додатном помоћи пумпа новац у евро зону. Јер, све што би Русија дала Кипру не би завршило у тој земљи, него у Европској централној банци. Другим речима, Русија би помагала еврозони, а не Кипру. Тренутно Руси можда и јесу највећи финансијски губитници, али стварне жртве су грађани Кипра. Једна од кључних одлука Брисела и Немачке је да се Кипру одузме оф-шор статус, чиме та земља губи своју кључну привредну грану. Од туризма, једног рудника бакра и трговине се не може живети.
Кипру тако предстоји тешко време неизвесности и политичке нестабилности. Хиљаде људи ће остати без посла, нико неће бити у стању да добије било какав кредит, уштеђевине су смањене и велико је питање шта ће уопште од њих остати. Према плану Брисела, онима који имају у банкама преко 100.000 евра би требало једнократно одузети скоро 40 одсто, али и они са штедњом мањом од 100.000 евра ће платити цену иако званично неће бити дирани. Политичку нестабилност ће изазвати и вероватна оставка тек изабраног председника Кипра Никоса Анастасиадеса, и то не само због његовог пристанка на пљачку и диктат из Брисела него и због открића да је четири дана пре слома он обавестио своје богате пријатеље да на време склоне новац са Кипра. Тих дана је из кипарских банака, према информацијама италијанских медија, пребачено у друге земље око 4,5 милијарде евра.
Почетак краја
Сумња се такође да је ЕУ само чекала да тај председник буде изабран и да крене у пљачку. Уз то, иако је ЕУ забранила ново изјашњавање парламента, сасвим је, међутим, сигурно да ће до њега доћи. Наравно, не би требало сумњати какву ће нову одлуку донети па ће се доспети у ћорсокак и врло је вероватно да од пакета ЕУ неће на крају бити ништа. Готово је извесно да ће онда Кипар банкротирати и напустити еврозону. Спасавајући евро и ЕУ, у ствари себе, Брисел и Немачка су убили Кипар. То је будућност Кипра. Е, тада би могли да дођу неки други да помогну.
Али, како изгледа, цену неће платити само Руси и Кипрани. Из Брисела је већ најављено да би модел кипарске пљачке могао, чак је и вероватно, бити примењен и на друге земље еврозоне, пре свега на Италију. Прва последица такве политике је почетак краја банкарског система у ЕУ. Ко ће сада било коме у еврозони или у целој ЕУ веровати, ко ће ту да држи свој новац? Све је то поуздан доказ о великој паници у Европској унији, та интеграција нема снаге, нема знања да искорачи из кризе и фуднаменталних проблема њене изворне интеграционе природе. Одговор на претходно питање зашто баш сада би тако могао бити веома обичан – паника. Од реализације историјске идеје о европском заједништву ЕУ је постала највећи проблем Европе, у много чему осамостаљена бирократска лобистичка група која под изговором европског заједништва спроводи сурову диктатуру најмоћнијих земаља. За многе, ЕУ се претворила у пљачкашку организацију. И не само на Кипру. Из Пољске су, на пример, банке из ЕУ прошле године извукле 66 милијарди евра. Суровост према Кипру је само кап која је прелила чашу, најболнији симбол стања Европске уније. Утисак је да је ЕУ, као интеграција каква је до сада постојала, дефинитивно пропала. ЕУ је сада у стању као болестан стари човек, може да умре сад, сутра или за коју годину, али му живота нема. Крај се обично деси преко ноћи, наједном.
Од терминалне болести до смрти постоји време умирања, и у том времену ЕУ све су очи упрте у Немачку и као спасиоца и као главног кривца. Проблем је што ни Немачка није рупа без дна. И она има своја ограничења, њени стручњаци чак предвиђају надолазећу привредну стагнацију и, што је још важније, она очигледно није у стању да сама носи терет не само економске него и политичке кризе Европе. Требало би подсетити да Немачка, иако је шампион евра и од те валуте имала и највећу корист, није аутор евра. То је била француска идеја, Француска је поставила услов за уједињење Немачке да она једног дана прихвати заједничку валуту. Евро је у одсуству хладног рата требало да буде инструмент европске контроле Немачке. За извесно време се десило другачије али сада су и евро и криза закуцали на врата Немачке. Евро је и против саме Немачке па се намеће питање шта онда, шта ће се десити. Да ли ће Немачка поново бити највећи проблем Европе? То је кључно питање од чијег одговора сви страхују

ΕΠΕΚΤΑΣΗ ΣΤΗ ΣΕΡΒΙΑ

 

Επενδύσεις 70 εκατ. της «Μαρινόπουλος»

Του Δημήτρη Διαμαντίδη
Πολύ δύσκολη χαρακτήρισε την κατάσταση στην εγχώρια λιανεμπορική αγορά το 2013 ο διευθύνων σύμβουλος της Μαρινόπουλος Α.Ε., Ζερόμ Λουμπέρ, επισημαίνοντας πως πρέπει να γίνει προσπάθεια να στηριχθούν οι θέσεις εργασίας και η τοπική παραγωγή, ενώ υπογράμμισε πως η εταιρεία θα συνεχίσει να στηρίζει την ελληνική οικονομία.
Ο ίδιος, παρουσιάζοντας χθες από τη Θεσσαλονίκη, το Πρόγραμμα Καινοτομίας Ελληνικού Προϊόντος, επισήμανε ότι η εταιρεία θα επενδύσει συνολικά στην Ελλάδα το 2013 περίπου 60 - 70 εκατ. ευρώ, ενώ προανήγγειλε και την επέκταση στη Σερβία με ένα μεγάλο επενδυτικό σχέδιο άνω των 100 εκατ. ευρώ σε βάθος χρόνου.

Παράλληλα, αποκάλυψε ότι υπάρχει ενδιαφέρον από δυνητικούς franchisees για τη δημιουργία νέων σημείων πώλησης Smile και Carrefour Express, ενώ απαντώντας σε ερώτηση για τις πληρωμές της εταιρείας προς τους προμηθευτές-βιομηχανία, δήλωσε ότι σε ένα χρόνο (από τον Δεκέμβριο του '11-Δεκέμβριο του '12) η εταιρεία γύρισε 100 εκατ. ευρώ σε μετρητά στην αγορά. Μάλιστα, τόνισε πως η Μαρινόπουλος καταβάλλει προσπάθεια να στηρίξει το άνοιγμα γραμμών factoring προμηθευτών της στις τράπεζες, αλλά τόνισε πως δεν είναι εύκολο εγχείρημα, ενώ διευκρίνισε πως γενικώς ο χρόνος αποπληρωμής των προμηθευτών μειώνεται, αλλά οι σχετικοί χρόνοι διαφέρουν από προμηθευτή σε προμηθευτή.

Ειδικότερα, προς την κατεύθυνση της στήριξης της ελληνικής παραγωγής, η Μαρινόπουλος επεκτείνει το πρόγραμμα, «Καινοτομία Ελληνικού Προϊόντος», το οποίο εδώ και λίγες ημέρες περιλαμβάνει και τη Θεσσαλονίκη και τμήμα της Κεντρικής Μακεδονίας, έπειτα από τις τέσσερις πρώτες «στάσεις» του στις Σέρρες, την Τρίπολη, τον Βόλο και την Κρήτη.
Οι 86 προμηθευτές της Κεντρικής Μακεδονίας, που διακινούν περί τους 450 επώνυμους κωδικούς και ακόμη 80 ιδιωτικής ετικέτας, εντάχθηκαν στο εμπορικό πρόγραμμα της Μαρινόπουλος για το διάστημα 14 - 27 Ιανουαρίου, αποκτώντας έτσι πρόσβαση σε 98 σημεία πώλησης στις περιοχές της Θεσσαλονίκης, Βέροιας, Κατερίνης, Αλεξάνδρειας, Κιλκίς, Έδεσσας, Γιαννιτσών και Νάουσας.
Οι επόμενοι «σταθμοί» του προγράμματος, «Καινοτομία Ελληνικού Προϊόντος» θα είναι η Αλεξανδρούπολη, τα Ιωάννινα και η Καστοριά.
Επενδύσεις στο εξωτερικό
Όσον αφορά στην επέκταση στο εξωτερικό, στη Σερβία θα ανοίξει το πρώτο σημείο πώλησης-ναυαρχίδα της Carrefour - Μαρινόπουλος στο τέλος του 2013 -αρχές του 2014 εντός καινούργιου εμπορικού κέντρου στο Βελιγράδι, το οποίο θα στεγάζει και άλλα εμπορικά καταστήματα και θα αποτελέσει μία συνολική επένδυση περίπου 150 εκατ. ευρώ.
Σε βάθος χρόνου, θα ανοίξουν και άλλα καταστήματα στη Σερβία, για τα οποία έχει προγραμματιστεί να διατεθούν περίπου 100 εκατ. ευρώ. Ο κ. Λουμπέρ άφησε ακόμη να εννοηθεί ότι πιθανότατα να ανοίγει επιπλέον χώρος επέκτασης για την αλυσίδα στις αγορές της Αλβανίας και της Κύπρου, καθώς ισχυρές τοπικές ανταγωνιστικές αλυσίδες σε αμφότερες τις χώρες αντιμετωπίζουν πολύ σοβαρά λειτουργικά προβλήματα. Αναφερόμενος στα υπερκαταστήματα της αλυσίδας, στα τρία που ανακαινίσθηκαν το 2012 (σε Γέρακα, Άλικο και στο εμπορικό κέντρο «Μακεδονία» της Θεσσαλονίκης), η πελατειακή κίνηση αυξήθηκε κατά 30%, αλλά δεν ανέβηκε σε ανάλογο ποσοστό ο τζίρος.
Τέλος, το τρέχον έτος άλλα 5 - 6 καταστήματα της αλυσίδας πανελλαδικά (ανάμεσα τους και αυτό στην Ευκαρπία Θεσσαλονίκης) θα υποστούν ανάλογη ανακαίνιση.

Σερβία: Στο 1,7% έφτασε η ύφεση

 

03/29/2013 - 17:28

Η σερβική οικονομία συρρικνώθηκε κατά 1,7% για το περασμένο έτος, σύμφωνα με στοιχεία που ανακοίνωσε σήμερα Παρασκευή η στατιστική υπηρεσία της χώρας. Σημειώνουμε πως οι προβλέψεις έκαναν λόγο για ύφεση που θα άγγιζε το 2%.

Το AFP μεταδίδει πως η κυβέρνηση της Σερβίας προβλέπει ανάπτυξη της τάξης του 2% για το 2013. Παράλληλα, στόχος της κυβέρνησης είναι να μειώσει το έλλειμμα στο 3,3% του ΑΕΠ από το 7% το 2012

Честитке поводом Ускрса

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић и премијер Ивица Дачић честитали су данас Ускрс свим грађанима који тај празник славе у недељу, 31. марта.
„Свим верницима, грађанима Србије, који Ускрс славе по Грегоријанском календару, желим да највећи хришћански празник проведу срећно са својим породицама и пријатељима, и да све дане ускршњих празника краси мир и свеопште благостање“, поручио је у честитки председник Николић.
Премијер Дачић честитао је Ускрс београдском надбискупу Станиславу Хочевару, свештенству и верницима и поручио да празник свима буде путоказ и извор наде да ће све цркве и верске заједнице у Србији наставити да развијају и унапређују међусобно разумевање и узајамно поштовање.
„У име Владе Србије и у своје лично име честитам вам највећи хришћански празник са жељом да се прослави у радости, благостању и весељу у кругу својих најдражих“, наводи се у Дачићевој честитки.
И директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић честитао је Ускрс великодостојницима, свештенству, редовништву и монаштву, образовним установама и верницима цркава које прослављају празник у недељу.
Честиткама су се придружили и градоначелник Београда Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић.
Ђилас и Антић су у честитки пожелели верницима да празник проведу у духу традиције, заједништва и међусобног поштовања и разумевања.
Српска напредна странка и њен лидер Александар Вучић, такође су, честитали Ускрс београдском надбискупу, свештенству и верницима Римокатоличке цркве у Србији пожелевши им да ускршње празнике проведу у радости, благостању и сваком добру.
Лидер Уједињених региона Србије Млађан Динкић је у име УРС-а и своје лично име честитао Ускрс свим верницима Римокатоличке цркве у Србији, београдском надбискупу, великодостојницима и монаштву.
„Свим грађанима у свим регионима који славе овај велики празник желим да га проведу у миру, радости и благостању“, навео је Динкић.
Честиткама се придружио и председник Градског одбора Српске напредне странке у Новом Саду Милош Вучевић.
„Нека вам радост Христовог ускрснућа испуни срца а у ваше одомове донесе мир, срећу и благостање. Желим Вам срећне и Богом благословене Ускршње празнике“, поручио је Вучевић.
И заменик Реису-л-улеме Исламске заједнице Србије муфтија Мухамед Јусуфспахић честитао је Ускрс београдском надбискупу Станиславу Хочевару и свим верницима

Τα ΗΑΕ μπαίνουν δυναμικά στην αγορά της Σερβίας

Τα Ηνωμένα Αραβικά Εμιράτα (ΗΑΕ) μπαίνουν δυναμικά στην αγορά της Σερβίας, μετά την συμφωνία για συνεργασία της ETIHAD με την JAT, αλλά και την πρόθεση επένδυσης 400 εκατ. Δολαρίων στον αγροτικό τομέα της Σερβίας.
Σύμφωνα με το Ράδιο Σερβία, μνημόνιο συνεννόησης για τη στρατηγική συνεργασία της εταιρείας Etihad από τα Ηνωμένα Αραβικά Εμιράτα και του σερβικού αερομεταφορέα JAT θα πρέπει να υπογραφεί τα μέσα Απριλίου στο Βελιγράδι,- ανακοίνωσε ο υπουργός Οικονομίας και Οικονομικών Μλάντιαν Ντίνκιτς, ο οποίος βρίσκεται σε επίσκεψη εργασίας στο Αμπού Ντάμπι. Εταιρική σχέση της JAT και της Etihad σημαίνει πλήρη εκσυγχρονισμό του στόλου της Jat, εξήγησε ο Ντίνκιτς.

Ο ίδιος επιβεβαίωσε ότι το Ταμείο Ανάπτυξης του Αμπού Ντάμπι ενέκρινε 400 εκατομμύρια δολάρια για την ανάπτυξη της γεωργίας της Σερβίας. Τα μισά από τα κεφάλαια θα χρησιμοποιηθούν για την κατασκευή των αρδευτικών καναλιών ανά όλη τη Σερβία, και το άλλο μισό για ευνοϊκά μακροπρόθεσμα δάνεια προς τους αγρότες για την αγορά του εξοπλισμού

Кипарске банке отворене, нема панике

Штедише из зоне евра у фебруару повукле 18 одсто свих депозита

Кипарска народна банка: дневни максимум новца 300 евра (Фото Ројтерс)

Никозија – Кипрани су мирно стајали у редовима пред банкама које су се поново отвориле уз оштру контролу трансакција како би се спречио налет на депозите, пошто је влада била приморана да прихвати спасилачки план ЕУ како би се избегао банкрот, јавља Ројтерс.
Банке су биле затворене готово две недеље док је влада са међународним кредиторима преговарала план од 10 милијарди евра, први који је у зони евра наметнуо губитке улагачима.
Како би се што пре смирила ситуација, кипарски председник Никос Анастасијадес одлучио је да сопствену плату смањи за 25 одсто, министарске за 20, а одрекли су се и 13. плате, јавља АФП.
Службеници банака појавили су се раније да би прихватили кеш који је разношен блиндираним возилима, док су се пред банкама стварали редови од десетак и више лица.
Банке су отвориле врата у подне по локалном времену, али није било никаквог стампеда од кога се страховало.
Знатне количине новца већ су повучене електронским путем. Бројеви које је јуче саопштила Централна банка Кипра показују да су штедише из других земаља еврозоне повукли 18 одсто својих депозита још у фебруару, када је почело да се прича о порезима на банкарске депозите.
Укупни депозити приватних банака на Кипру пали су прошлог месеца за 2,2 одсто, на 46,4 милијарде евра. Сличан пад забележен је и у јануару.
Власти кажу да ће ванредне мере, наметнуте како би се ограничило повлачење новца, бити привремене, за почетак седам дана, али економисти кажу да ће бити тешко укинути их све док је економија у кризи.
Костас Николау, 60-годишњи пензионер, каже да је неизвесност последње две недеље била „као лагано умирање”. „Како они могу да вам кажу да не можете да узмете свој новац у банци? То је наш новац.”
Више од 1.200 демонстраната изашло је у среду на улице Никозије у знак протеста због пакета помоћи који је Кипар договорио са међународним кредиторима, а због ког ће више хиљада људи остати без посла.
Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле изјавио је јуче да разуме бес Кипрана око строгих услова у оквиру програма помоћи њиховој земљи, али да ће њихова љутња временом спласнути. „У тешким временима увек се тражи кривац према коме се усмерава бес”, рекао је Шојбле.
Кипарска берза и јуче је била затворена.
Као и у другим земљама зоне евра, кипарска Централна банка обезбеђује кеш од Европске централне банке у Франкфурту. Званичници ЕЦБ обећали су да ће послати довољно новца како би се задовољила тражња и демантовали слање екстра кеша.
По декрету кипарског министарства финансија, максимум повлачења кеша ограничен је на 300 евра дневно, док је кеширање чекова забрањено. Кипрани на пут у иностранство могу да понесу највише хиљаду евра.
Кипарска народна банка, Лаики, друга највећа на острву, биће затворена, а њени гарантовани депозити до 100.000 евра биће пребачени у највећу Банку Кипра.
Депозити преко 100.000 евра у обе банке, сувише велики да би имали гаранције државе, биће замрзнути а део тих фондова биће замењен за акције које ће банке издати ради докапитализације

Kusturica snima film o trgovini ljudskim organima na Kosovu

Režiser Emir Kusturica najavio je da će snimiti film o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.

Otkrio je da već piše scenario za film o „najstrašnijoj istini koja se godinama skriva”.
Naglasio je da će film snimati u Rusiji, jer mu neće biti dozvoljeno da to uradi na Kosovu.
„Pa tamo ne može da uđe ni šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, a kamo li ja“, rekao je Kusturica sinoć na predavanju studentima Filozofskog fakulteta u Nišu.
Kusturica je naveo da je Kosovo velika tema za literaturu i film, ali da do sada ništa nije urađeno.
On ističe da na osnovu filmova koji su snimljeni o Srbiji i srpskom narodu, svet ima crnu sliku o Srbima.
„Tome su doprineli i naši filmski reditelji koji su trčali u inostranstvo i tražili pare za snimanje filmova, ali su ih dobijali samo ako su bili negativni za Srbiju“, dodao je.
On je naveo da se posle poslednjih ratova na prostoru bivše Jugoslavije stvorio negativan mit o Srbima kao genocidnom narodu, a neki čak pokušavaju da Srbe prikažu kao genocidnije od Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Odlazak iz NIS-a: 560 evra po godini staža

BEOGRAD - Zaposleni u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koji žele dobrovoljno da napuste tu kompaniju uz isplatu 560 evra bruto po godini staža i jedne i po bruto zarade, mogu da se prijave do 8. aprila, saopštio je danas NIS.

13 0Share0

Kako se navodi u saopštenju, u skladu s preporukama sindikata, NIS je doneo odluku da zaposlenima isplati sredstva koja odgovaraju iznosu ukupne naknade za slučaj nezaposlenosti koju bi dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dodaje se da je sporazumni prekid radnog odnosa sa zainteresovanim radnicima deo programa povećanja efikasnosti poslovanja i menadžment ga je doneo uz učešće i saglasnost reprezentativnih sindikata, a otpremnina koju će dobiti radnici daleko je iznad propisanih iznosa.

NIS naglašava da je veća efikasnost te kompanije neophodan uslov da bi povećala obim investicija, što posledično dovodi do kreiranja novih radnih mesta, kao i da će dinamičan rast, uz odgovarajući broj zaposlenih, omogućiti rast prihoda kompanije i veće dividende za oko tri miliona građana koji poseduju akcije te kompanije.

"Broj zaposlenih koji će na najbolji način omogućiti efikasnost i stabilnost NIS-a jedan je od najvažnijih zadataka koji su dva glavna akcionara, 'Gaspromnjeft' i Vlada Srbije, postavili pred menadžment kompanije", piše u saopštenju.

Podseća se da je u prethodnom periodu NIS isplatio najveći socijalni program na Balkanu i da je svakom radniku koji je odlazio dobrovoljno, u proseku isplaćeno oko 22.000 evra otpremnine.

NIS je osnovao i Tranzicioni centar sa ciljem da zaposlene koji su odlučili da dobrovoljno napuste kompaniju osposobi i za pronalazak novog posla i podrži u preduzetništvu. U saopštenju se dodaje i da nakon prestanka važenja Socijalnog programa krajem prošle godine, zaposleni nisu ostala nezaštićeni.

Rukovodstvo NIS-a i reprezentativni sindikati su zaključili Aneks Kolektivnog ugovora kojim je predviđena isplata otpremnine od 560 evra bruto po godini ukupnog staža zaposlenog, kao i jednokratna otpremnina od 1,5 prosečne mesečne zarade zaposlenog.

"Aneksom je definisano da će otkazivanje ugovora o radu zavisiti pre svega od tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u kompaniji, tako da se u ovom trenutku ne može govoriti o broju zaposlenih koji mogu biti proglašeni tehnološkim viškom", navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da NIS ima najbolji kolektivni ugovor u Srbiji i okruženju, koji i u uslovima oštre krize garantuje zaposlenima redovnu, stabilnu zaradu iznad republičkog proseka, usklađivanje plata sa troškovima života, sistem motivacije, besplatnu socijalnu zaštitu, regulisano rešavanje stambenih potreba, osiguranje, banjsko lečenje, sportske programe i takmičenja.

Σερβία: Σκέψεις για χημικό ευνουχισμό των παιδόφιλων

Τα μέλη της Σερβικής Βουλής συμφώνησαν ότι πρέπει να θεσμοθετηθούν αυστηρότερες ποινές κατά των παιδόφιλων και των βιαστών και ανήγγειλαν ότι θα στηρίξουν το πακέτο ρυθμίσεων που αποκαλούνται «νόμος της Μάριγια», τον οποίο πρότεινε ο πατέρας ενός κοριτσιού από την πόλη Νόβι Σαντ, θύματος βιασμού και ωμής δολοφονίας. Στη διάρκεια διήμερης συζήτησης στη Σερβική Βουλή διατυπώθηκαν ριζοσπαστικές προτάσεις, όπως η επιβολή διάταξης για χημικό ευνουχισμό των καταδικασθέντων για βιασμό και οι βουλευτές ζήτησαν να καταργηθεί το ενδεχόμενο παραγραφής λόγω παρέλευσης χρόνου των αδικημάτων σεξουαλικής κακοποίησης ανηλίκων, να δημιουργηθεί μητρώο παιδόφιλων και να τους επιβληθεί η υποχρέωση να παρουσιάζονται κατά τακτά χρονικά διαστήματα στις δικαστικές αρχές. Κοινή εκτίμηση της πλειοψηφίας των συμμετεχόντων στη συζήτηση, όπως μεταδίδουν τα ΜΜΕ του Βελιγραδίου, ήταν πως με τους νόμους μπορεί να διασφαλιστεί η μεγαλύτερη προστασία των παιδιών από όλες τις μορφές βίας και η γενική ασφάλεια όλων των πολιτών. Μία από τις προτάσεις που κατατέθηκαν είναι όλα τα άτομα που καταδικάζονται για σεξουαλική κακοποίηση παιδιών ακόμη και 20 χρόνια μετά την έκτιση της ποινής να είναι υπό αυστηρό έλεγχο και σε απόσταση από μέρη, στα οποία συγκεντρώνονται ανήλικοι. Το χημικό ευνουχισμό των καταδικασθέντων παιδόφιλων και βιαστών ως μέτρο ασφάλειας πρότεινε η βουλευτής Όλγκιτσα Μπάτιτς υπστηρίζοντας ότι είναι αναγκαίο μέτρο και πως υπάρχουν ευρωπαϊκές χώρες που το έχουν προβλέψει και εφαρμόσει. Ανέφερε ως παράδειγμα την Τσεχία, όπου το 2012 υποβλήθηκαν σε χημικό ευνουχισμό 24 παιδόφιλοι. Ειδική αναφορά έγινε στην ανάγκη τροποποίησης του νόμου, ώστε να μην παραγράφονται τα αδικήματα της παιδοφιλίας και του βιασμού, όπως ισχύει στο διεθνές δίκαιο με τα εγκλήματα πολέμου. Σε αυτό επέμειναν οι βουλευτές του Φιλελεύθερου Δημοκρατικού Κόμματος, αναφέροντας ως παράδειγμα ότι παραγράφηκαν λόγω παρέλευσης χρόνου τα αδικήματα δύο ιερέων κατηγορούμενων για παιδοφιλία. Όπως εξήγησε ο υπουργός Δικαιοσύνης Σερβίας, Νίκολα Σελάκοβιτς, η κυβερνητική πρόταση για την προστασία παιδιών από σεξουαλικές επιθέσεις προβλέπει αστυνομική επιτήρηση των βιαστών και των παιδόφιλων μετά την έξοδό τους από τη φυλακή και τους απαγορεύει να πλησιάζουν σε σχολεία και παιδικές χαρές. Επιπλέον εισάγεται ξεχωριστό αρχείο καταδικασθέντων για παιδοφιλία και η λήψη δειγμάτων DNA και δεν θα επιτρέπεται η διαγραφή στοιχείων από το αρχείο. Επίσης, προβλέπεται η απόλυτη απαγόρευση μείωσης της ποινής και της υπό όρους αποφυλάκισης, καθώς και οι νομικές συνέπειες της καταδίκης να αφορούν την απαγόρευση άσκησης δημόσιου λειτουργήματος ή αξιώματος που συνδέεται με εργασία με ανηλίκους. Η πρόταση νόμου έγινε γνωστή ως «νόμος της Μάριγια» από το όνομα της οκτάχρονης, την οποία πριν από τρία χρόνια βίασε και δολοφόνησε ένας παιδόφιλος. Την εκστρατεία για την υιοθέτηση του νόμου ξεκίνησε ο πατέρας της Σλόμποντναν Γιοβάνοβιτς. «Η Μάριγια δεν είναι πια εδώ και τίποτα δεν μπορεί να τη φέρει πίσω στην αγκαλιά μας. Θέλω μόνο να μην επαναληφθεί ποτέ και σε κανέναν αυτό που ζήσαμε. Θέλω κανένας βιαστής να μην ξέρει τι θα πει να ζει ελεύθερος. Αν το έκανε μία φορά, είναι έτοιμος να το επαναλάβει», δήλωσε στη σερβική εφημερίδα «Μπλιτς» ο κ. Γιοβάνοβιτς, από τα περίχωρα του Νόβι Σαντ. Τα τελευταία χρόνια, ο πατέρας της μικρής κατέβαλε πολλή ενέργεια για να συντάξει το σχέδιο νόμου, το οποίο «κρατά τους παιδόφιλους και τους βιαστές μακριά από τους ανθρώπους». Ο δράστης του εγκλήματος, Μλάντεν Ογκούλινατς ήταν γείτονας της οικογένειας και είχε καταδικαστεί και στο παρελθόν για σεξουαλικά αδικήματα. Δεν τιμωρήθηκε καθώς δύο μήνες μετά το έγκλημα πέθανε. Ο πατέρας της Μάριγια έχει δημιουργήσει ίδρυμα για την προστασία των παιδιών και για να γνωστοποιήσει το πρόβλημα του μεγάλου ποσοστού κατά συρροήν βιαστών στη Σερβία. Έχει αφιερώσει τη ζωή του στην υιοθέτηση του νόμου κατά των παιδόφιλων και των βιαστών και ήταν παρών στη συνεδρίαση της Σερβικής Βουλής

Српска власт се стиди својих ратника

Борци немају никаква права (Фото: Вести)

Београд – За разлику од Хрватске или Босне у којима ратни ветерани имају предност у запошљавању, али и бројне друге бенефиције, у Србији се чак и не зна тачан број оних који су бранили своју земљу.
Да апсурд буде већи, недавно јавно слушање предлога новог закона о борачкој и инвалидској заштити у Народној скупштини под називом Положај ратних ветерана у Србији, прошао је без икакве медијске пажње, а на 14 годишњицу од НАТО агресије, већина ратних ветерана је увелико пресавила табак, тужила Србију за дискриминацију и добила тај спор пред Судом правде у Стразбуру.
„Једне предизборне године, држава је начинила гаф тако што је ветеранима из седам општина на југу Србије, на име учешћа у рату, исплатила социјалну помоћ. Борци из других делова Србије су се оправдано побунили и због тога тужили државу, а онда је та наша брука стигла и до Стразбура где је пресуђено да се Србија дискриминаторски понела према својим ветеранима јер је једнима дала паре, а другима није. Још једном смо доживели да нас Европа учи здравој логици“, каже огорчено народни посланик Саша Дујовић.
Он је иницијатор новог закона о борачко-инвалидској заштити којим би се умногоме променио садашњи, суморни положај ратних ветерана.
„Мада не постоје тачни подаци, јер Министарство одбране никада није завршило тај посао, процена је да је у Србији око 400.000 ратних ветерана. Око 20 одсто од тог броја су ратни инвалиди и породице погинулих које могу да се похвале бригом државе. Али, остатак, тих 80 одсто су буквално на маргини. Из досадашњег односа државе, то су заправо људи који нису имали среће да буду рањени или убијени у рату. Већина је без посла или икаквих повластица. У закону који сам предложио кључна измена је што ће ветеранима напокон бити признато да су бранили своју земљу и народ и да ће држава то убудуће ценити“, каже Дујовић.
Наш саговорник истиче да је предложио да сваки ветеран, по угледу на Хрватску, добија по 10 одсто од просечног бруто личног дохотка, да му се омогући здравствена заштита и предност приликом запошљавања.
„Новац је само симболичан гест државе да цени своје ветеране, а све остало је нешто што се у других државама примењује без проблема“, сматра Дујовић.
На јавном слушању новог закона, представници бројних ветеранских организација је огорчено закључило како се Србија стиди својих ратника.
Дугогодишњи председник ратних војних инвалида Југославије и Србије, а сада први човек Српског четничког покрета, Мирослав Челе Вуковић, каже за „Вести“ да се држава оваквим положајем према својим ратницима заправо игра са сопственом судбином.
„У свим нормалним земљама ратни ветерани потпадају под ресор Министарства одбране. Тако је чак и у Швајцарској која последњих 300 година није била у рату. У Србији је за ветеране задужено министарство за социјална питања и то је јако тужно. Још је тужније што Србија уз трубе шаље своје младиће у цивилне мисије, а претходно није решила шта ће бити ако се неко од њих врати у ковчегу или осакаћен“, каже Вуковић.
Од траума пати 8,8 ветерана
Извршни директор Центра за ратну трауму из Новог Сада Бранислава Вајагић каже да од посттрауматског стресног поремећаја у Србији болује чак 8,8 одсто бивших учесника ратова.
„Таква ситуација има за последицу повећан број самоубистава и повећан број оболелих од болести зависности“, каже Вајагић.
Мирослав Вуковић додаје да је та бројка знатно већа, јер је велики број грађана Србије оболео од тог синдрома током НАТО агресије.
„Зато треба тужити НАТО и тражити одштету“, истиче Вуковић.
Ко ће бранити отаџбину?
У Босни и Хрватској направљена је категоризација ратних ветерана на основу које се одређује и новчани додатак, али и друге привилегије у друштву.
„Само се Србија одриче својих ратника. Питам се шта ће бити у случају неког оружаног сукоба. Ко ће после свега бранити отаџбину“, забринут је Дујовић

Уочи економског краха или крај света који познајемо

Пише: Александар Ђурђев


Античка пословица која каже „кога богови желе да униште прво му одузму памет“ опомињала је генерацијама на разборитост и мудрост. Но данас, судећи према размерама економског уништења и пропасти, можемо да закључимо следеће: или су богови веома љути или данашња економија подразумева сиромаштво као обавезан стандард.
Творци наше пропасти, људи који су водили Србију од 2000. године, увели су неолиберализам на мала врата, а само декларативно се залагали за социјалну правду и економске слободе. Да ли су били неспособни, инструисани или и једно и друго, сада и није од великог значаја. Пре 13 година петооктобарцима је указано поверење, а онда смо под анестезијом изгубили све виталне гране привреде.
Искључиво на нама лежи одговорност због тога што смо тек десетак година касније схватили како су маркетинг и одсуство способности народа да схвати шта заправо „купује“ и „гласа“ били једини производи које је српски неолиберализам сакривен иза „транзиције и приватизације“ имао да понуди, а који се, нажалост, тако сјајно продавао. Стварност је, сасвим очекивано, веома брзо демантовала маркетинг. С почетка рата, 1991. године, Србија је произвела 4,1 милион тона пшенице, да би тачно 20 година касније, у сезони 2011, произвела једва 1,6 милиона тона, наравно уз свесрдну „помоћ и подршку“ ЕУ и Вашингтона. Уништење реалне производње значило је да је потребно пронаћи други извор из којег ће се финансирати обећани просперитет. Експерти су и овај пут имали спремно решење у виду задуживања, смањења трошкова за здравсто, школство и социјално осигурање, распродају природних ресурса и, наравно, још више задуживања.
„ЕКСПЕРТИ“ ЗА СЛОМ Наркоманска економија, у којој се кредити користе као аналгетик за тренутно умањење болова, мада на дуже стазе сигурно убијају пацијента, постала је државна религија, која нема алтернитиве и за коју ни једна жртва није превелика, уључујући и нашу личну. Када ММФ каже да је услов за нову траншу кредита смањење трошкова илити нивоа здравствене заштите, онда „експерти“ потврде да је то у најбољем интересу наше деце, јер боље и да деца мало кашљуцају него да нам се уруши здравстни систем. То што су експерти главни кривци посрнућа економског система апсолутно их не дисквалификује да нам нуде ремедијум за болести којој су они сами једини узрок. Да погледамо боље ко су ти експерти.
Демократска странка – формално социјалдемократска, а у суштини неолиберална – у својим владама посезала је за интервенционизмом у мери у којој је то одговарало њиховим тајкунима. То је значило да се помоћу уредби тржиште ишчаши тако да одговара монополистима. А онда се држава повлачи и препушта радника његовом послодавцу, чешће на немилост него на милост. Тако је, рецимо, „демократска“ влада устоличила Мирослава Мишковића, док су радници у Темпу били жртве либералног капитализма у његовом најцрњем облику.
Млађан Динкић, апологета “стручности”, такође је често комбиновао либерализам и интервенционизам, по правилу на штету сиромашних и средњих слојева. Његове приватизације су појеле здраве делове привреде. Смењивања његових све погубнијих економских програма била су једнака промени идеологије, од „експертске” Г17 до утилитаристичког УРС, који је преузео улогу некадашњег ЈУЛ.
ФИДЕЛИНКА И ПРАВДА Ту је и Чедомир Јовановић, још један „стручњак”, који тек на сваким другим изборима има економски програм. Мада, можда би и било боље да га нема. Либерални капитализам у свом позитивном делу подразумева фер правила за све учеснике утакмице, а председнику Либерално-демократске партије то не одговара. У том случају би морао да доказује порекло новца за куповину Фиделинке.
И тако у круг смењују се „стручњаци”, џелати петооктобарских снова о праведнијем друштву. Последњих 13 година научили смо бар нешто: у концепту неолибералне демократије дозвољене теме су искључиво: изглед и облик гласачких кутија, о осталим темама, којима грађани не треба да се замарају, одлучиће ММФ, приватне банке, власници велепродајних монопола и остаци остака сада већ приватизоване производње.
Крах српске економије је сад већ известан. То неће бити само крах економског система већ пре свега нестанак света који смо познавали и његова трансформација у реалност чисте и бруталне економске принуде у којој је голи телесни опстанак једини и највиши циљ

Με ... κοντέινερ 5 δισ. ευρώ στις τράπεζες της Κύπρου – Για 6 ώρες θα ανοίξουν οι τράπεζες για το κοινό – Απίστευτοι όροι αλά... Αργεντινή.Ευτυχώς δηλαδη που είμαστε στο ευρώ γιατι αν δεν είμασταν,θα βλέπαμε σκηνές αλλά Αργεντινή

Πάνοπλοι φρουροί, ελικόπτερα και θωρακισμένα μετέφεραν τα χρήματα στο θησαυροφυλάκιο
- Από τις 12:00 ως τις 18:00 ανοιχτές σήμερα οι τράπεζες στην Κύπρο
- Σκληροί όροι “πολεμικής” κατάστασης στις αναλήψεις και τις κινήσεις χρημάτων
Λίγο μετά τις οκτώ το βράδυ ένα αεροσκάφος που έφυγε υπό άκρα μυστικότητα από Γερμανία, προσγειώθηκε στο αεροδρόμιο της Λάρνακας.
Στα έγγραφα του αεροσκάφους αναγραφόταν πως μετέφερε ομόλογα “bonds”, όμως γρήγορα αποδείχθηκε ότι μετέφερε χρήματα και μάλιστα 5 δισεκατομμύρια ευρώ σε μικρά χαρτονομίσματα.

Τα χρήματα υπό απίστευτα μέτρα ασφάλεια μεταφέρθηκαν από το αεροδρόμιο στο θησαυροφυλάκιο της Κεντρικής Τράπεζας της Κύπρου αργά τη νύχτα.
Ολόκληρη η διαδρομή είχε αποκλειστεί από ισχυρότατες αστυνομικές δυνάμεις, θωρακισμένα οχήματα και ελικόπτερο επιτηρούσαν τα πάντα.

Ο όγκος των χρημάτων φάνηκε... από τα κοντέινερ που μεταφέρθηκαν με νταλίκες απ' το αεροδρόμιο ως την Κεντρική Τράπεζα.
Κάποιοι αναφέρουν ότι χρειάστηκαν 4 κοντέινερ, άλλοι ότι ήταν έξι.
Όπως και να 'χει η επιχείρηση στήθηκε ώστε να αποκτήσουν ρευστό οι κυπριακές τράπεζες που έχουν κυριολεκτικά στεγνώσει.
Όπως αποφασίστηκε οι τράπεζες θα ανοίξουν στις 12:00 το μεσημέρι και θα μείνουν ανοιχτές ώς τις έξι το απόγευμα, αλλά θα λειτουργήσουν υπό αυστηρότατους κανόνες.

Οι όροι για την κίνηση χρημάτων στην Κύπρο

- Απαγορεύεται κάθε χωρίς μετρητά πληρωμή ή και μεταφορά χρημάτων εκτός Δημοκρατίας.

-Κατ΄ εξαίρεση επιτρέπονται πληρωμές για τρέχουσες διεθνείς συναλλαγές και για εισαγωγές με την παρουσίαση δικαιολογητικών εγγράφων, για έξοδα διαμονής μέχρι 10.000 ευρώ και δίδακτρα ανά τρίμηνο προσώπων που σπουδάζουν στο εξωτερικό και είναι συγγενείς πρώτου βαθμού προσώπων, που κατοικούν στη Δημοκρατία, χρήση πιστωτικών ή χρεωστικών καρτών στο εξωτερικό ως 5.000 ευρώ, ανά μήνα, ανά πρόσωπο.

- Απαγορεύεται ο τερματισμός προθεσμιακών καταθέσεων, πριν την καθορισμένη ημερομηνία λήξης.

- Απαγορεύεται η μεταφορά χαρτονομισμάτων στο εξωτερικό σε ευρώ ή ξένο συνάλλαγμα, άνω των 3.000 ευρώ, ανά φυσικό πρόσωπο, ανά ταξίδι.

- Χρηματοοικονομική συναλλαγή, πληρωμή ή και μεταφορά η οποία δεν έχει ολοκληρωθεί πριν την έκδοση του Διατάγματος, υπόκειται στα προβλεπόμενα περιοριστικά μέτρα.

- Απαγορεύεται σε πιστωτικό ίδρυμα η εκτέλεση πληρωμών χωρίς μετρητά ή μεταφορές χρημάτων που στοχεύουν στην παράκαμψη των περιοριστικών μέτρων.

- Τα περιοριστικά μέτρα ισχύουν σε όλους τους λογαριασμούς, πληρωμές και μεταφορά χρημάτων, ανεξαρτήτως νομίσματος. το οποίο αρχίζει από την ημερομηνία δημοσίευσής του στην Επίσημη Εφημερίδα της Δημοκρατίας

«Εξαιρετικό μέρος για επενδύσεις η Σερβία»

Ο αντιπρόεδρος του Forbes, Κρίστοφερ Φορμπς χαρακτήρισε τη Σερβία εξαιρετικό μέρος για επενδύσεις, στη διάρκεια κοινής συνέντευξης Τύπου που παραχώρησε με τον Σέρβο πρωθυπουργό Ίβιτσα Ντάσιτς. Ο ίδιος επισήμανε ότι η Σερβία διαθέτει αναπτυξιακή δυναμική, που είναι ικανή να προσελκύσει ξένες επενδύσεις στους τομείς της γεωργίας, της ενέργειας, των τηλεπικοινωνιών και της αυτοκινητοβιομηχανίας. Ο κ. Φορμπς τόνισε ότι θα «μοιραστεί» τις θετικές εντυπώσεις του από τη σερβική αγορά με ενδιαφερόμενους επενδυτές και επιχειρηματίες. Αναφερόμενος δε στους τομείς της οικονομικής δραστηριότητας που μπορούν να προσελκύσουν μεγαλύτερο επενδυτικό ενδιαφέρον, σημείωσε ότι η Σερβία διαθέτει ένα μεγάλο εύρος οικονομικών ευκαιριών σε τομείς όπως της ενέργειας και των τηλεπικοινωνιών. Ο αντιπρόεδρος του Forbes επισκέφθηκε - μεταξύ άλλων - τα κεντρικά γραφεία των εταιρειών Telekom Srbija, Fiat Automobiles Serbia και της Δημόσιας Επιχείρησης Ηλεκτρισμού και συνάντησε νέους εργαζόμενους με εξειδίκευση και τα κατάλληλα προσόντα, όπως είπε. Τμήμα ειδήσεων defencenet.gr

Плате губе трку с ценама

(Фото: Б92)

Београд – Просечна фебруарска зарада без пореза и доприноса исплаћена у Србији износила је 43.371 динар, саопштио је јуче Завод за статистику У односу на нето просек исплаћен у јануару, номинално је већа 10,6, а реално – 10 одсто. Овај двоцифрени номинални и реални раст зарада исплаћених у фебруару изненађује и делује нелогично. Али само на први поглед и за неупућене, кажу у државној статистици.
Нето зарада исплаћена прошлог месеца била је у односу на плату у истом месецу 2012, номинално већа 8,4, а реално мања 3,6 процената. Просечна нето плата исплаћена у прва два месеца ове године, у односу на јануар-фебруар 2012, номинално била је већа за 7,7 одсто, али је реално била нижа за 4,4 одсто. То значи да су плате опет изгубиле трку с ценама.
„Уобичајен је раст зарада исплаћених у фебруару у односу на јануар“, указује Веселинка Шкиљевић, начелница одељења статистике запослености и зарада у Републичком заводу за статистику.
„Просечне зараде у фебруару веће су од јануарских зато што су те плате по правилу ниске. Због тога што је уобичајено да се део зарада за децембар запосленима исплаћује последњих дана децембра, а не у јануару. Ако не цела зарада, оно бар аконтација.“
Поред тога, просек зарада исплаћених у децембру је знатно виши и због тога што се у том месецу у неким фирмама исплаћују и тринаесте плате или бонуси, и све заостале принадлежности – регреси, рецимо, за годишњи одмор.
„Због тога се висина просечне зараде исплаћене у фебруару приближава просеку исплаћеном у новембру“, додаје Шкиљевићева.
„Тако је просечна зарада исплаћена у фебруару износила 43.300 динара, а у новембру 42.355 динара.“
Према званичној статистици, у Србији је просечна плата од 2001. године непрекидно расла. По правилу знатно више од годишњег повећања бруто домаћег производа, односно вредности свега што се створи у току једне године. Просечне плате су реално расле, макар симболично, и у годинама када је бележен пад БДП. На пример, у 2012. је забележен пад БДП од два процента, а реална плата била је већа 1,1 одсто.
Са пензијама није било тако. Просечна реална пензија је расла од 2001. до 2010. године, а затим се догодио трогодишњи реални пад. У 2010. реална вредност просечне пензије била је нижа за 5,9 одсто него у претходној години, у 2011. за 3,6, а у 2012. за 2,2 одсто

Јосиповић и Милановић су брзо реаговали на нападе у Кистању

Бележимо нападе на наше светиње, манастире, као и нападе на наше вернике – Србе повратнике. Дај боже да су ти напади као смиривање тла после земљотреса

(Фото Д. Јевремовић)

„Црква Светог Георгија у Книну и њено гробље били су мета многих напада у последње време. Размишљамо да се због тога ова црква обезбеди видео-надзором. Ко су починиоци и да ли су пронађени, не знамо. Најчешће у јавност изађе да су то починили малолетници. Много је већи проблем што се такве ствари дешавају”. Ово, између осталог, истиче за „Политику” епископ далматински Фотије.
Поред недавног немилог догађаја, када су седморицамалолетника из Кистања недавно претукли богослове из манастира Крка, у овој години је забележено, нажалост, још неколико напада на СПЦ.
У фебруару је у порти Цркве Светог Ђурђа у Книну, два пута обијен парохијски дом. Да ли су откривени починиоци?
Ако је неко спреман на тако светогрдно дело – оскрнавити цркву или гробље, а да се при том декларише као хришћанин, то је проблем. Генерације младих људи данас одрастају без страха Божијег и ништа им није свето. То је оно што највише забрињава.
У јануару 2013, на гробљу код Цркве Светог Ђурђа у Книну, оштећено је неколико споменика. Полиција је саопштила да је пронашла четворо малолетника осумњичених за кривично дело повреде мира покојника. Колико је случајева напада на објекте СПЦ решено?
На сајту Епархије далматинске бележимо нападе на наше светиње, манастире, као и нападе на наше вернике – Србе повратнике. Не све, али највећи број. Све то се може видети на нашем сајту под одредницом „Прилози новом страдању Епархије далматинске”. Дај боже да су ти напади као смиривање тла после земљотреса. Ми их доживљавамо као крст и молимо се Богу за починитеље тих изгреда, не гајећи нимало мржње у срцу према њима. Онај ко чини зло дело, он је у ствари за жаљење, јер је дозволио себи да постане оруђе зла и тиме својој души нанесе највећу штету.
Ми све нападе на наше објекте пријављујемо полицији и надлежним државним институцијама и од њих свакако очекујемо заштиту, сходно њиховој служби и законским обавезама.
Да ли хрватска полиција с посебном пажњом штити објекте СПЦ у Епархији далматинској?
Сваки већи скуп или славу при црквама и манастирима у Далмацији увек пријављујемо и то траје већ годинама. То је логично због чињенице да се ту окупља велики број људи. Овде се када је и нека спортска манифестација, која изазива веће друштвене тензије, осећа значајније присуство полиције. Било је случајева да су нам радници МУП-у враћали поједине свештене предмете, који су нестали из наших цркава, било иконе било друге богослужбене предмете. Ствари, дакле, и у овом смислу посматрамо позитивно, надајући се бољем.
Да ли сте, можда, поводом учесталих напада ове године, разговарали са председником Хрватске Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем?
Не, али морамо истаћи позитивне и брзе реакције и премијера Милановића и председника Јосиповића поводом недавног догађаја у Кистању, када су 17. марта наши богослови нападнути и претучени без икаквог повода. Овај догађај је изазвао велику медијску буру и поново актуализовао питање положаја и права Срба у Хрватској. Ми се молимо Богу и надамо се добру и истичемо правовремену и коректну реакцију државних институција у овом случају.
Каква је ваша сарадња са представницима католичке цркве у Шибенику и Хрватској уопште, у погледу заштите објеката СПЦ?
Ми се трудимо да наш однос према представницима Римокатоличке цркве буде на јеванђелским основама. Повремено се и сусретнемо у разним приликама. Наравно, наша је ситуација другачија у односу на представнике Римокатоличке цркве. Ми смо у великој мери остали без свога народа, а и многи црквени објекти су нам девастирани, те вапе за обновом. Због тога, примарно морамо да се бавимо решавањем ових проблема, па нам стога много мање времена остаје за такозвану црквену дипломатију.
-----------------------------------------------------------------------------------------
Не знам да је бискуп Ивас писао песму за Томпсона
Према писању загребачког„Јутарњег листа”, певач Марко Перковић Томпсон, за нови албум је узео једну песму коју је написао бискуп шибенски Анте Ивас. Како сарађујете и срећете ли бискупа Иваса и да ли разговарате лично са њим о нападима на објекте СПЦ и какав је његов став према томе?
Па то не знам, ко шта пева и чије песме. Ми се као Црква у Далмацији трудимо да сачувамо своје светиње. Овде имамо древне Немањићке манастире из 14. века (Крка, Крупа и Драговић), као и многе значајне парохијске цркве из 15. и 16. века. То нам је првенствени задатак. Уз то, трудимо се и да очувамо наш народ у православљу и вери. Вери да могу овде живети и да треба да се врате на просторе где су вековима живели. Ни тај подвиг није нимало једноставан ни лак. Искрено се надамо да ће улазак Хрватске у ЕУ бити од помоћи и допринети масовнијем повратку српског народа на просторе Хрватске, као и свима слободнији и достојанственији живот.

Александар Апостоловски

Чин благодарења поводом грчког националног празника

25. Март 2013 - 12:29

Са благословом и у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј служио је данас, на празник Благовести по грегоријанском календару, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду, благодарење поводом грчког националног празника - Дана ослобођења од турског ропства и успомене на ослободилачке устанке из 1821. године. Епископу су саслуживали презвитери Панајотис Каратасиос, Димитриос Касапис и Владимир Вранић.
После чина благодарења, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј упутио је благослов и срдачне честитке амбасадору Републике Грчке г. Димостенису Стоидсу, војним аташеима, дипломатама и припадницима јелинске заједнице у српској престоници, уз молитвене жеље да нашим братским народима Господ подари мир, љубав и снагу да превазиђу сва искушења.
И ове године одслужен је помен код споменика грчком националном јунаку Риги од Фере код Калемегдана

I sutra sneg, pravo proleće stiže tek u drugoj polovini aprila

Proleće možda jeste kalendarski stiglo, ali hladno vreme i sneg koji je jutros u osam časova počeo da pada to demantuju. U Republičkom hidrometeorološkom zavodu kažu da lepo vreme stiže tek u drugoj polovini aprila.

Sneg nas očekuje i sutra

- Sneg nas očekuje i sutra. Posle toga kreće nestabilno vreme sa kišom koje će trajati narednih sedam dana dok nas od petka očekuje nešto toplije vreme - kažu za "Blic" u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Prema najavama vremenske prognoze pravo proleće nam stiže tek 20. aprila.



U većem delu Srbije ujutro će biti slabog mraza, a tokom dana oblačno, hladno i vetrovito, mestimično s kišom, susnežicom i snegom, saopštio je Republički
hidrometeorološki zavod.



Kiša će od večeri u većini krajeva preći u sneg. Duvaće slab do umeren istočni i jugoistočni vetar, u košavskom području i na planinama ujutro jak, sa udarima olujne jačine, a tokom dana će oslabiti. Jutarnja temperatura biće se od minus tri do tri stepena, maksimalna u većini mesta od nule do pet stepeni, a na jugu zemlje oko osam.



I u Beogradu će danas biti oblačno, hladno i vetrovito, povremeno s kišom i snegom. Temperatura će tokom dana biti od nule do dva stepena.

Ledeno u celom regionu



Sneg i snažan vetar u zemljama regiona otežali su saobraćaj na putevima, pa se vozačima preporučuje maksimalno oprezna vožnja. Zimski uslovi proglašeni su na mnogim putevima u Hrvatskoj.


I u većem delu Bosne I Hercegovine jutros je otežan saobraćaj zbog snega, javili su mediji u BiH. Posebno se skreće pažnja na deonice u višim planinskim predelima, gde snega na kolovozu ima od 2 do 5 centimetara. Na tim deonicama za teretna vozila s prikolicom i šlepere obavezna je upotreba lanaca. I u nižim područjima Bosne i u Hercegovini upozorava se na raskvašeni sneg ili poledicu na kolovozu.


Apeluje se na vozače da na svim putnim pravcima voze maksimalno oprezno, da drže odstojanje izmedju vozila i da na put ne kreću bez zimske opreme, koja je i zakonski obavezna do 15. aprila.


U Sloveniji će tokom dana snežne padavina prestati, a vetar oslabiti. Dnevne temperature, kako se navodi, neće prelaziti nulti podeljak. Posle oblačnog dana, popodne se očekuje delimično razvedravanje.

Najhladniji mart u poslednjih par decenija Istok Austrije izložen je ovih dana neobično niskim temperaturama za ovo doba godine. Niske temperature neobične su i meteorolozima, posebno imajući u vidu da je poslednji put „minus“ u Beču registrovan nakon 21. marta samo 1958. i 1883.godine. Iako je kalendarsko proleće nastupilo 21.marta za sada je neizvesno kada će zahvatiti i istok Austrije, za koji meteorolozi ne mogu još da predskažu kada će se okončati hladnije doba sa temperaturama ispod nula stepeni.