БЕОГРАД – Сутра се навршава седам година од смрти бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића у притвору Хашког трибунала.
Рођен је 20. Августа 1941. У Пожаревцу, где је завршио гимназију а дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. Године.
Маја 1989. Изабран је за председника Председништва тадашње СР Србије. На првим вишестраначким изборима, децембра 1990, изабран је за председника Србије.
Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. Јула исте године, постао је први председник те странке настале уједињењем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. До октобра 2000. Године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД) , новембра 1995. Године.
Потписник је Споразум о миру у БиХ, познатог и као Дејтонски споразум, децембра 1995. У Паризу.
Период владавине Слободана Милошевића окончан је октобра 2000. Победом кандидата Демокатске опозиције Србије на изборима за председника СРЈ.
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. Маја 1999. Године, током НАТО бомбардовања Србије (односно СРЈ) , оптужницу против Милошевића.
Ухапшен је 01. Априла 2001. А изручен Хашком трибуналу 28. Јуна исте године, на Видовдан.
Милошевић је у више наврата тврдио да је неко у Хагу предузимао „активне и смишљене кораке“ да уништи његово здравље и да су, с циљем да се то прикрије, судије тог суда одбиле да му дозволе да оде на лечење на кардиоваскуларну клинику у Москви.
Тадашњи главни тужилац Трибунала Џефри Најс је током суђења у више наврата тврдио да Милошевић манипулише својим здрављем одбијањем да следи прописани лекарски режим.
Најс је неколико година касније изјавио, међутим, да је било политичких притисака на рад хашког суда, али да је Милошевић учинио себи лошу услугу када је одлучио да се брани сам, јер је тако пропустио прилику да пред јавност и суд изнесе неке значајне доказе.
„Верујем да би судије, у коначном разматрању, узеле у обзир и те аргументе. Али ко зна какав би био резултат. Судије су тако водиле поступак да никако није могао да се жали због неправичног поступања. Давали су му велику слободу коју је он, можда користио против сопственог интереса“, рекао је Најс, додавши да је њих у Тужилаштву нервирало то што је Милошевићу попуштано због здравственог стања, да му је дозвољено да сам испитује сведоке и да су му судије свашта толерисале.
Милошевићеви посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. Марта 2006, а наредног дана је његово тело изложено у холу зграде Музеја „25. Мај“ у оквиру музејског комплекса на Дедињу.
Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, 18. Марта 2005, уз звуке Посмртног марша и руске народне песме, испраћен бројним поштоваоцима.
Извор: Танјуг
Рођен је 20. Августа 1941. У Пожаревцу, где је завршио гимназију а дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. Године.
Маја 1989. Изабран је за председника Председништва тадашње СР Србије. На првим вишестраначким изборима, децембра 1990, изабран је за председника Србије.
Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. Јула исте године, постао је први председник те странке настале уједињењем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. До октобра 2000. Године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД) , новембра 1995. Године.
Потписник је Споразум о миру у БиХ, познатог и као Дејтонски споразум, децембра 1995. У Паризу.
Период владавине Слободана Милошевића окончан је октобра 2000. Победом кандидата Демокатске опозиције Србије на изборима за председника СРЈ.
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. Маја 1999. Године, током НАТО бомбардовања Србије (односно СРЈ) , оптужницу против Милошевића.
Ухапшен је 01. Априла 2001. А изручен Хашком трибуналу 28. Јуна исте године, на Видовдан.
Милошевић је у више наврата тврдио да је неко у Хагу предузимао „активне и смишљене кораке“ да уништи његово здравље и да су, с циљем да се то прикрије, судије тог суда одбиле да му дозволе да оде на лечење на кардиоваскуларну клинику у Москви.
Тадашњи главни тужилац Трибунала Џефри Најс је током суђења у више наврата тврдио да Милошевић манипулише својим здрављем одбијањем да следи прописани лекарски режим.
Најс је неколико година касније изјавио, међутим, да је било политичких притисака на рад хашког суда, али да је Милошевић учинио себи лошу услугу када је одлучио да се брани сам, јер је тако пропустио прилику да пред јавност и суд изнесе неке значајне доказе.
„Верујем да би судије, у коначном разматрању, узеле у обзир и те аргументе. Али ко зна какав би био резултат. Судије су тако водиле поступак да никако није могао да се жали због неправичног поступања. Давали су му велику слободу коју је он, можда користио против сопственог интереса“, рекао је Најс, додавши да је њих у Тужилаштву нервирало то што је Милошевићу попуштано због здравственог стања, да му је дозвољено да сам испитује сведоке и да су му судије свашта толерисале.
Милошевићеви посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. Марта 2006, а наредног дана је његово тело изложено у холу зграде Музеја „25. Мај“ у оквиру музејског комплекса на Дедињу.
Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, 18. Марта 2005, уз звуке Посмртног марша и руске народне песме, испраћен бројним поштоваоцима.
Извор: Танјуг
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου