Куповна моћ и даље ниска (Фото: Новости)
А када се зађе по српским градовима и општинама види се да један запослени породицу не може да храни. Просечна плата у чак 65 њих не достиже до износа неопходног за минималну потрошачку корпу. Према последњим подацима, она кошта скоро 34.000 динара. Према грубим проценама структуре зарада у Србији, готово две трећине запослених зарађује месечно од 27.000 до 38.500 динара, значи и до 40 одсто испод републичког просека. Свега три, четири одсто њих зарађује дупло више од просека.
Београдска општина Лазаревац је једина у Србију у којој они који раде, у просеку примају довољно за просечну потрошачку корпу. Тек која стотина недостаје просечном грађанину Сурчина, Старог града, Косјерића, Лајковца и која хиљада житељима Костолца.
Стручњаци, ипак, указују да је прошлог месеца нешто боља ситуација него почетком године и да се куповна моћ, након скоковитог пада у јануару, враћа у реалне оквире.
„Услед раста зарада на месечном нивоу од око 10 одсто, у фебруару је забележен нешто повољнији однос покривености потрошачке корпе месечном зарадом“, показују подаци Републичког завода за статистику.
С друге стране, анкета о потрошњи домаћинстава у Србији, која је објављена половином месеца, показује да просечно анкетирано домаћинство располаже са непуних 50.000 динара. У тим породицама од примања из редовног радног односа, значи плате, стиже свега 18.300 динара, што је 2,3 пута мање од званичне просечне плате. Скоро исти износ стиже од пензије. Податак који забрињава је да скоро 44 одсто укупних примања породица троши на храну. У Европској унији просечно се на исхрану даје 18 одсто месечних примања.
Коме је боље
У врху по висини фебруарских плата, иза Лазаревца, следи Лајковац са 63.896, а затим Косјерић 63.864, Костолац за 61.129 динара. Међу општинама са најнижим платама су, поред Нишке Бање, Бела Паланка са 26.107, Куршумлија 26.181, Кучево 26.378 и Власотинце 27.097 динара
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου