У Србији нема организоване, индустријске експлоатације иако
су налазишта велика и квалитетна због чега увозимо чак 90 одсто камена, углавном
из Италије, Хрватске и Македоније
Међународни сајам камена у Крагујевцу (Фото: Б.
Карталовић)
Крагујевац – Наш камен је изузетног
квалитета, налазишта су распоређена широм земље, могли бисмо и да га извозимо,
па је штета што у Србији нема организоване експлоатације овог важног ресурса.
Ово је, у најкраћем, закључак излагача, стручњака и представника државе који су
јуче у Крагујевцу присуствовали отварању Међународног сајма камена „Стоун експо
2013“, једине манифестације овог типа у региону.
Сајам камена у Крагујевцу окупио је око 80 излагача из земље и иностранства, углавном из Италије, Бугарске и Македоније. Реч је о компанијама које се баве геолошким истраживањима и ископавањем, а у хали „Шумадија сајма“ своје производе су изложила и предузећа за производњу машина и друге опреме за обраду камена.
Организатор сајма је удружење „Камен Србије“. Председник Зоран Ђајић, који се годинама залаже за масовнију експлоатацију камена, тврди да имамо добре законе и прописе у овој области, али нам, каже, недостају инвеститори који су спремни да улажу у истраживања.
– Имамо велика и квалитетна налазишта архитектонског камена, али мало је оних који желе да се баве експлоатацијом, и поред тога што наши прописи омогућавају да се до дозволе дође за две године. Имамо капацитете и за извоз, али уместо тога, ми увозимо чак 90 одсто камена, углавном из Италије, Хрватске и Македоније – каже Ђајић.
Према речима Срђана Белија, државног секретара у Министарству привредних ресурса, рударства и просторног планирања, камен којим располаже наша земља по квалитету је раван италијанском или хрватском, али је експлоатација спорадична и готово занемарљива.
– Могли бисмо и да извозимо камен ако би се више улагало у истраживање ресурса. Држава тражи праве модалитете сарадње са компанијама које су заинтересоване да улажу у ову област, будући да у Србији данас не постоји индустријска експлоатација камена – наводи наш саговорник.
Бољој промоцији српског камена могао би да допринесе и приватни Музеј камена струганика, који ће у родном Паштрићу код Ваљева ускоро отворити Предраг Петровић, заљубљеник у природу и врстан познавалац историје истраживања и ископавања камена у Србији.
Осим у градитељству, камен се, као постојан материјал, све више користи у архитектури и уметности. Удружење „Камена колонија“ има стотинак чланова и окупља неколико архитектонских бироа, вајара и мајстора мозаика који све више раде по наруџбини.
– Реч је о старим уметностима још из доба Рима и античке Грчке, а не треба занемарити ни наше црквено градитељство. Камен је све више у употреби као трајан материјал, а наши чланови и сарадници су све присутнији у архитектури и уређењу ентеријера – каже Мирјана Кнежевић која на крагујевачком сајму заступа ово удружење.
Зоран Стевановић, професор на Рударско-геолошком факултету и председник Српског геолошког друштва, каже да су због сложене геолошке структуре целог Балкана налазишта камена у Србији изузетно разноврсна.
– Квалитетног камена различите структуре има свуда у Србији, нарочито у региону Копаоника и источној Србији, али без стручних геолошких истраживања нема ни организоване експлоатације. Многи занемарују ту чињеницу, а верујем да би наша предузећа имала користи када би се на прави начин посветила истраживању и ископавању неметала – наводи Стевановић.
Сајам камена у Крагујевцу „Стоун експо 2013“ биће отворен до 24. марта, а осим стандардног програма, организатор ове манифестације приредиће и низ стручних предавања.
Сајам камена у Крагујевцу окупио је око 80 излагача из земље и иностранства, углавном из Италије, Бугарске и Македоније. Реч је о компанијама које се баве геолошким истраживањима и ископавањем, а у хали „Шумадија сајма“ своје производе су изложила и предузећа за производњу машина и друге опреме за обраду камена.
Организатор сајма је удружење „Камен Србије“. Председник Зоран Ђајић, који се годинама залаже за масовнију експлоатацију камена, тврди да имамо добре законе и прописе у овој области, али нам, каже, недостају инвеститори који су спремни да улажу у истраживања.
– Имамо велика и квалитетна налазишта архитектонског камена, али мало је оних који желе да се баве експлоатацијом, и поред тога што наши прописи омогућавају да се до дозволе дође за две године. Имамо капацитете и за извоз, али уместо тога, ми увозимо чак 90 одсто камена, углавном из Италије, Хрватске и Македоније – каже Ђајић.
Према речима Срђана Белија, државног секретара у Министарству привредних ресурса, рударства и просторног планирања, камен којим располаже наша земља по квалитету је раван италијанском или хрватском, али је експлоатација спорадична и готово занемарљива.
– Могли бисмо и да извозимо камен ако би се више улагало у истраживање ресурса. Држава тражи праве модалитете сарадње са компанијама које су заинтересоване да улажу у ову област, будући да у Србији данас не постоји индустријска експлоатација камена – наводи наш саговорник.
Бољој промоцији српског камена могао би да допринесе и приватни Музеј камена струганика, који ће у родном Паштрићу код Ваљева ускоро отворити Предраг Петровић, заљубљеник у природу и врстан познавалац историје истраживања и ископавања камена у Србији.
Осим у градитељству, камен се, као постојан материјал, све више користи у архитектури и уметности. Удружење „Камена колонија“ има стотинак чланова и окупља неколико архитектонских бироа, вајара и мајстора мозаика који све више раде по наруџбини.
– Реч је о старим уметностима још из доба Рима и античке Грчке, а не треба занемарити ни наше црквено градитељство. Камен је све више у употреби као трајан материјал, а наши чланови и сарадници су све присутнији у архитектури и уређењу ентеријера – каже Мирјана Кнежевић која на крагујевачком сајму заступа ово удружење.
Зоран Стевановић, професор на Рударско-геолошком факултету и председник Српског геолошког друштва, каже да су због сложене геолошке структуре целог Балкана налазишта камена у Србији изузетно разноврсна.
– Квалитетног камена различите структуре има свуда у Србији, нарочито у региону Копаоника и источној Србији, али без стручних геолошких истраживања нема ни организоване експлоатације. Многи занемарују ту чињеницу, а верујем да би наша предузећа имала користи када би се на прави начин посветила истраживању и ископавању неметала – наводи Стевановић.
Сајам камена у Крагујевцу „Стоун експо 2013“ биће отворен до 24. марта, а осим стандардног програма, организатор ове манифестације приредиће и низ стручних предавања.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου