Демонстрације против опорезивања штедње (Фото: Ројтерс)
Гласање кипарског парламента о увођењу контроверзног пореза на банкарске депозите одложено је за данас, али то није умањило забринутост, како Кипрана који имају штедњу у банкама, тако и светских аналитичара који процењују какав ће то имати утицај на еврозону и целу Европску унију.
Бројни економисти оцењују да то што, према европском пакету помоћи Кипру, Никозија мора да уведе порез на уштеђевину у кипарским банкама „како би и грађани сносили терет спасавања земље од банкрота”, може директно да утиче да сви похрле у банке и подигну своје депозите и тиме сруше банкарски систем. Штавише, то би могло да се догоди и у осталим економски посрнулим земљама еврозоне, као што су Италија, Шпанија, Португалија и Грчка, што би вероватно допринело потапању еврозоне.
Спасилачки пакет ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда предвиђа да Кипар у замену за добијање помоћи у износу од 10 милијарди евра уведе закон због који ће сви грађани који на својим рачунима имају мање од 100.000 евра морати да плате једнократни порез од 6,75 одсто на износ уштеђевине, а на веће банкарске депозите порез од 9,9 одсто.
„Одлагање је неопходно како би влада добила додатно време за израду амандмана на међународни пакет помоћи који је договорен претходног викенда”, објаснио је одлагање скупштинске седнице председник кипарског парламента Јанакис Омиру, преноси агенција АП.
Кипарски медији наводе да влада сада настоји да измени програм помоћи како би заштитила мале штедише са мање од 100.000 евра у банкама. Међутим, ове измене морају претходно да одобре министри финансија других чланица еврозоне.
Иако су кипарске власти у току викенда упозориле да би без овог пореза већ у уторак могло да дође до колапса целог кипарског банкарског система, чињеница да Кипрани опседају банкарске шалтере и банкомате у намери да подигну сав свој новац пре опорезивања говори у прилог процени да управо то подизање депозита може да сруши банкарски систем Кипра.
И прексиноћњем обраћању нацији, кипарски председник Никос Анастасијадес покушао је да објасни да би неприхватање захтева ЕУ имало за последицу излазак Кипра из еврозоне и суочавање са банкротом.
„Бирам мање болну опцију и сносим политичке последице тога, са циљем да колико год је то могуће ограничим последице по економију и наше грађане”, рекао је Анастасијадес, пренео је АФП.
Према оцени утицајног либералног економисте и нобеловца Пола Кругмана, европски лидери су суштински позвали своје сународнике да, у страху да их не задеси исти порез, похрле у банке и подигну сав новац који тамо имају.
„То је као да Европљани држе неонски натпис, исписан на грчком и италијанском, који каже: ’Време је да трчите у своје банке!’”, написао је Кругман на свом блогу, желећи да објасни како ће кипарски пакет помоћи заправо изазвати панику код грађана много већих чланица ЕУ које су могући кандидати за пакет помоћи, као што су Шпанија, Италија или Грчка.
Забринут је и премијер Луксембурга Жан Клод Јункер који је рекао да би пакет мера помоћи Кипру могао довести до губитка поверења „не само код банака, већ и код грађана”. Јункер, који је доскоро био председник Еврогрупе, нагласио је да не критикује одлуку о пакету помоћи Кипру, али је додао у шали да је она прва која је донета без његовог учешћа, па због тога није савршена.
Критикама се придужио и руски председник Владимир Путин који је, како је навео његов портпарол Дмитриј Песков, предложени порез на кипарске банкарске депозите назвао неправедним, непрофесионалним и опасним. Песков је рекао да је Путин јуче одржао специјални састанак на којем се разговарало о развоју догађаја на Кипру.
Контроверзни порез би, иначе, могао ударити на џепове руских грађана, за које стручњаци процењују да на Кипру држе најмање 15,4 милијарде евра, од укупно 70 милијарди евра колико се налази на приватним рачунима кипарских банака. Осим тога, према проценама америчке агенције за рејтинг „Мудиз”, руске банке су крајем 2012. године имале око 12 милијарди долара пласираних на Кипру и корпоративне депозите у износу од 19 милијарди долара.
Азијске берзе су, иначе, јуче забележиле оштар пад акција, услед страховања да би догађаји на Кипру могли распламсати дужничку кризу еврозоне и погодити поверење у посрнулим чланицама попут Шпаније и Италије.
ЕЦБ спремна за измене мера
Европска централна банка јуче је отворила врата за потенцијалне амандмане на европски пакет помоћи за Кипар, наводећи да је на кипарској влади да осигура неопходна средства, преноси Танјуг. „То је програм прилагођавања кипарске владе, а не ’тројке међународних кредитора’ нити других влада”, изјавио је члан Управног одбора ЕЦБ-а Јерг Асмусен, преноси АФП. „Уколико кипарски председник жели да промени нешто у вези са порезом на банкарске депозите, то је у његовим рукама. Он само мора осигурати да финансирање тече несметано.”
Бројни економисти оцењују да то што, према европском пакету помоћи Кипру, Никозија мора да уведе порез на уштеђевину у кипарским банкама „како би и грађани сносили терет спасавања земље од банкрота”, може директно да утиче да сви похрле у банке и подигну своје депозите и тиме сруше банкарски систем. Штавише, то би могло да се догоди и у осталим економски посрнулим земљама еврозоне, као што су Италија, Шпанија, Португалија и Грчка, што би вероватно допринело потапању еврозоне.
Спасилачки пакет ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда предвиђа да Кипар у замену за добијање помоћи у износу од 10 милијарди евра уведе закон због који ће сви грађани који на својим рачунима имају мање од 100.000 евра морати да плате једнократни порез од 6,75 одсто на износ уштеђевине, а на веће банкарске депозите порез од 9,9 одсто.
„Одлагање је неопходно како би влада добила додатно време за израду амандмана на међународни пакет помоћи који је договорен претходног викенда”, објаснио је одлагање скупштинске седнице председник кипарског парламента Јанакис Омиру, преноси агенција АП.
Кипарски медији наводе да влада сада настоји да измени програм помоћи како би заштитила мале штедише са мање од 100.000 евра у банкама. Међутим, ове измене морају претходно да одобре министри финансија других чланица еврозоне.
Иако су кипарске власти у току викенда упозориле да би без овог пореза већ у уторак могло да дође до колапса целог кипарског банкарског система, чињеница да Кипрани опседају банкарске шалтере и банкомате у намери да подигну сав свој новац пре опорезивања говори у прилог процени да управо то подизање депозита може да сруши банкарски систем Кипра.
И прексиноћњем обраћању нацији, кипарски председник Никос Анастасијадес покушао је да објасни да би неприхватање захтева ЕУ имало за последицу излазак Кипра из еврозоне и суочавање са банкротом.
„Бирам мање болну опцију и сносим политичке последице тога, са циљем да колико год је то могуће ограничим последице по економију и наше грађане”, рекао је Анастасијадес, пренео је АФП.
Према оцени утицајног либералног економисте и нобеловца Пола Кругмана, европски лидери су суштински позвали своје сународнике да, у страху да их не задеси исти порез, похрле у банке и подигну сав новац који тамо имају.
„То је као да Европљани држе неонски натпис, исписан на грчком и италијанском, који каже: ’Време је да трчите у своје банке!’”, написао је Кругман на свом блогу, желећи да објасни како ће кипарски пакет помоћи заправо изазвати панику код грађана много већих чланица ЕУ које су могући кандидати за пакет помоћи, као што су Шпанија, Италија или Грчка.
Забринут је и премијер Луксембурга Жан Клод Јункер који је рекао да би пакет мера помоћи Кипру могао довести до губитка поверења „не само код банака, већ и код грађана”. Јункер, који је доскоро био председник Еврогрупе, нагласио је да не критикује одлуку о пакету помоћи Кипру, али је додао у шали да је она прва која је донета без његовог учешћа, па због тога није савршена.
Критикама се придужио и руски председник Владимир Путин који је, како је навео његов портпарол Дмитриј Песков, предложени порез на кипарске банкарске депозите назвао неправедним, непрофесионалним и опасним. Песков је рекао да је Путин јуче одржао специјални састанак на којем се разговарало о развоју догађаја на Кипру.
Контроверзни порез би, иначе, могао ударити на џепове руских грађана, за које стручњаци процењују да на Кипру држе најмање 15,4 милијарде евра, од укупно 70 милијарди евра колико се налази на приватним рачунима кипарских банака. Осим тога, према проценама америчке агенције за рејтинг „Мудиз”, руске банке су крајем 2012. године имале око 12 милијарди долара пласираних на Кипру и корпоративне депозите у износу од 19 милијарди долара.
Азијске берзе су, иначе, јуче забележиле оштар пад акција, услед страховања да би догађаји на Кипру могли распламсати дужничку кризу еврозоне и погодити поверење у посрнулим чланицама попут Шпаније и Италије.
ЕЦБ спремна за измене мера
Европска централна банка јуче је отворила врата за потенцијалне амандмане на европски пакет помоћи за Кипар, наводећи да је на кипарској влади да осигура неопходна средства, преноси Танјуг. „То је програм прилагођавања кипарске владе, а не ’тројке међународних кредитора’ нити других влада”, изјавио је члан Управног одбора ЕЦБ-а Јерг Асмусен, преноси АФП. „Уколико кипарски председник жели да промени нешто у вези са порезом на банкарске депозите, то је у његовим рукама. Он само мора осигурати да финансирање тече несметано.”
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου