(Фото: Новости)
По принципу „дај шта даш„ последњих месеци у Србији се праштају годинама увећаване затезне камате на пореска дуговања, неизмирени рачуни за електричну енергију, па би се и топланама могло прогледати „кроз прсте“. И градитељи бесправних објеката, уколико се уклопе у законске границе, без плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта моћи ће да се упишу у Катастар и тако макар катастарски легализују своје куће.
Економисти су једногласни у оцени да оваквим опростима држава шаље погрешну поруку да обавезе не морају да се плаћују. А наша држава и није баш у прилици да се великодушно одриче својих прихода. Редовне платише се преиспитују нису ли намагарчени. Многи се и кају што су журили да се реше својих обавеза. Још само представници потрошача упозоравју да неки грађани заиста немају новца за рачуне. А држава, суочена са све сиромашнијом привредом и становнцима, неке своје услуге је ставила – „на акцију“.
Камате за неплаћену струју ЕПС је спреман да „опрости“ сваком шестом од око три милиона домаћинстава у Србији. Од 600.000 дужника, чак 570.000 су домаћинства чији су се рачуни нагомилали до 18 милијарди динара. Исто толико дугује и око 30.000 фирми у нашој земљи.
„Одлучили смо се да неплатишама отпишемо камате, јер је то заправо једини начин да бар нешто наплатимо“, кажу из „Електропривреде Србије“. “ Можда брисање камате није економски исплативо, али је то наша пословна одлука. То је као када у продавницама ставе намирнице „на акцију“. Једино тако могу да их продају и зараде.“
Како додају у ЕПС, фирма је дошла у ситуацију да јој потрошачи дугују 110 милијарди динара. На овај начин ће успети бар главницу да добију и наплате 37 милијарди динара.
Криза је десетине хиљада фирми отерала у блокаду и ликвидацију. Међу онима који су опстали, многи нису редовно намиривали порезе и доприносе, па је држава решила да им да још једну шансу. Сви који редовно уплаћују обавезе имају шансу да до краја марта уђу у условно мировање главнице и отпис затезних камата. Мотив државе је да извуче макар део дуга.
Подаци са краја јануара, што је био први рок, показују да уколико сви који су ушли у програм у њему и остану, биће отписана 361 милијарда динара затезних камата. С друге стране, слиће се 180,2 милијарде динара од главнице. Износи би сада могли да буду и већи. Из угла Саше Ранђеловића са Економског факултета пореска „амнестија“ држави може да има ефекат, али само гледано на кратак рок.
„На дуги и средњи рок реч је о неоправданој мери, јер нарушава порески морал на крају дана“, сматра Саша Ранђеловић.
„Ако неко плати своју обавезу 2009. године, а други је није тада платио, већ је сада плаћа без камате, он ће реално да уштеди. Уштедеће за камату коју би остварио да је новац положио у банку. Ако је то једнако стопи инфлације, то је вероватно 30 одсто уштеде. Држава тако дестимулише пореске обвезнике да измирују обавезе. И то није први пут да ради. Држава тако системски шаље поруку било би добро да платите, али ако не платите ми ћемо вам опростити макар камату. Ако је мера већ спроведена, дражава би требало да се обавеже да неће више бити тако у будућности.“
С друге стране, мотив државе је да извуче колико може из активних предузећа. Огроман део пореског дугова већ годинама је „заробљен“ и ненаплтив, јер су фирме давно отишле у стечај и ликвидацију.
Ни други економисти не налазе много оправдања за попустљивост државе. Иза ње могли би да се крију политички, а не економски разлози.
„Ту политику апсолутно не одобравам. Дугови морају да се измире. Тамо где се они не измирују, то је знак финансијског нереда који ће се на крају обити о главу свима“, јасан је Љубомир Маџар, професор Економског факултета.
„То даје свима нама погрешан сигнал. Ако је неко пропустио да плати рачун, а опроштено му је, онда ми који плаћамо се кајемо. Наша држава није тако богата да би могла да се одриче својих савршено легалних прихода. Не води довољно рачуна о својим средствима и упада у кризе. Држава, они који у име државе одлучују, инспирисани су не економским мотивима, него политичким. То је начин да се заради неки глас. Тако зарађени гласови су недозвољени, придобијају се уз веће друштвене штете.“
Колико год економистима држава деловала великодушно, у пракси грађани ни са тим погодностима не могу да изађу на крај. У појединим градовима у Србији потрошачи кажу да им електродистрибуције нуде премало рата за репрограм дуга. Није ни чудо, јер је стандард становника из године у годину све лошији.
Током кризе, за последњих пет година, цене су „скочиле“ више од 40 одсто, запослених је мање скоро 300.000, а они који раде, гледано у еврима, примају мање плате.
„Велики број домаћинстава објективно нема одакле да плати све своје обавезе „, каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда.
„У последњих годину дана, куповна моћ потрошача пала је за око 45 одсто, поготово када се ради о основним животним намирницама. Сиромашни су принуђени да рачуне оставе са стране на гомилу, да би успели да се прехране. С друге стране, потрошачи који не измирују своје обавезе преносе своје дугове на редовне платише. Тако и они испаштају.“
Договор
Наталожених дуговања ускоро би без камате могли да се реше и потрошачи који нису платили грејање. Министартсво за регионални развој је, у сарадњи са Министарством енергетике, предложило топланама да грађанима омогуће репрограм дуга, уз брисање доспелих камата. На овај начин, у касу електрана би се слило 20 милијарди динара. Заузврат, топлане би, по сличном принципу, могле да добију „кресање“ камата за дугове према Робним резервама и „Србијагасу“, које су скоро дупло веће.
Комфорни обрачун
Већину дугова, нарочито пореских, годинама уназад је увећавала затезна камата која је зарачунавана по такозваној комфорној методи. Тако су износи камате на пореска дуговања сада дупло већи од главнице. Уставни суд је оспорио овакав обрачун затезне камате и она се сада, за дугове у динарима, одређују тако што се на стопу референтне каматне стопе НБС дода осам процентних поена
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου