Σάββατο 21 Ιανουαρίου 2012

Скијаши освојили Копаоник


На овој планини дневно скија и по пет хиљада људи, а већина хотелских капацитета је резервисана до почетка априла.
Љубитељи скијања „прекрили” планину Фото М. Дугалић
Копаоник – Копаоник се вратио на позицију скијалишта које може конкурисати и познатим европским ски-центрима. Ту оцену, уз нескривено задовољство, изриче Никола Аврам, председник Управног одбора МК „Mountain Resort“ и председник Удружења хотелијера на овој планини. То потврђују и подаци о рекордној посети у односу на неколико последњих зима, која се наставља и после зимског школског распуста.
Хотелијери тврде да се тренутно на Копаонику скија и одмара око осам хиљада гостију, а током викенда тај број достиже и десетак хиљада. Поред Срба, на овој планини се скијају Румуни, Руси, Грци и љубитељи овог спорта из бивших југословенских република, па чак и из Словеније.
– У овој смени наши капацитети, односно хотел „Гранд“, „Анђела“, конаци „Сунчани врхови“, а то је 1.200 кревета, попуњени су 95 одсто. Уз то, према садашњим најавама и резервацијама, преостало је веома мало слободних места за фебруар и март тако да ћемо план за ову сезону остварити знатно изнад просека. Слична је ситуација и у другим копаоничким хотелима – истиче Аврам.
Судећи према гужви, односно стотинама паркираних аутомобила, слична је попуњеност вила и у „подножју“ самог центра Копаоника, у познатом викенд насељу.
Свему овоме понајвише доприноси висина снега, која тренутно износи један метар, а на стазама око 65 сантиметара. Он се на самом скијалишту, у периоду минусних температура, може и обновити уз помоћ модерних и снажних топова за вештачко оснежавање. Зато је јуче комплетан систем од 24 жичаре, капацитета 30.000 скијаша на сат, био у погону, осим успињаче на стази „Крчмар“ која је била извесно време заустављена због нешто јачег ветра. Скијашима је, дакле, на располагању свих педесетак километара стаза за алпско скијање и ту могућност многи користе.
– Од почетка сезоне продали смо 32.000 ски-карата, а према нашој електронској евиденцији највише скијаша на скијалишту, у једном дану, било је 5.500. Иначе, од 18. јануара одлучили смо да цене ски-карата буду десет одсто ниже за групе веће од 20 корисника жичара, што ће погодовати хотелима, школама, факултетима, спортским и туристичким организацијама... Такође, новина ове зиме је и залеђено клизалиште у „Долини спортова“, а од фебруара на делу планине између Малог језера и Крста биће уређене посебне стазе за бордере. И ове зиме посебну пажњу смо посветили безбедности скијаша на стазама и евентуалном пружању адекватних здравствених услуга – наглашава Дејан Левнајић, извршни директор „Скијалишта Србије“.
Иначе, цена седмодневне ски-карте износи 11.000, дневне 2.400, а полудневне 1.750 динара, што је за децу за тридесетак одсто јефтиније. Нико, наравно, и не очекује да цене у овом зимском туристичком центру буду „за свачији џеп“. Дневни боравак, примера ради, у овом периоду у ексклузивном „Гранду“ стаје од 60 до 107 евра по особи, а најам апартмана за четири особе у конацима „Сунчани врхови“, за једну ноћ, кошта 63 евра. У објекту „Јата“ седмодневни закуп двокреветног апартмана се плаћа 28.000 динара, а од 20 до 30 евра дневно може се наћи кревет у поменутом викенд насељу.
Није јефтино ни пиће у копаоничким хотелима, ресторанима, а посебно у ски-бифеима покрај скијашких стаза. Кафа или чај се може попити за 160, пиво „мало и домаће“ за 180, чаша ракије или вина за 230 динара.
Све у свему, „скијање се лако учи“, леп је спорт, забава и рекреација, али није јефтино.
– Но, верујте ми, много сам скијашких центара обишао, скијао и био учитељ. Можете и сами упоредити и видећете да нигде нема јефтиније ски-карте, јефтинијег часа у ски-школама... Почетници у групи могу учити и за мање од десет евра по часу, а појединачно учење скијања је 25 евра за један час – објашњава Пеђа Лукас, инструктор скијања и власник ски-школе на Копаонику.
М. Дугалић
објављено: 21.01.2012.

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου

Tουριστικά γραφεία από τη Σερβία σε fam trip σε Καλαμάτα, Καρδαμύλη, Λιμένι, και Γιάλοβα

  Με στόχο τη  γνωριμία της σερβικής αγοράς με την Πελοπόννησο, που αποτελεί σχετικά άγνωστο προορισμό για τους ταξιδιώτες από τη γειτονική ...