Преуређене раскрснице у Чачку биће украшене скулптурама
У кругу фабрике „Цер”, данас, део споменика палим борцима који је пренет са градског трга (Фото Г. Оташевић)
Чачак – На прилазима граду шест најпрометнијих раскрсница преуређено је у саобраћајнице са кружним током, али на острвима нема никаквог белега сем ознака за возаче. Заменик градоначелника Саша Обрадовић предлаже да се на те ударне тачке поставе пригодне скулптуре.
– Тај простор је као створен за вајарске радове и они би сигурно унапредили естетику наших јавних површина – казао је Обрадовић на седници Градског већа Чачка.
Његов предлог био је повод да се заметне расправа о томе где данас бораве споменици који су некад били обележја чачанских тргова. И да ли их ко чува, одржава?
Један од знакова по којима се Чачак распознаје јесте споменик четири вере подигнут на Градском гробљу 1934. године. Обновљен је пре неколико лета, али Милица Петронијевић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку, вели:
– Нисам сигурна да је тај споменик икоме дат на озбиљно одржавање.
На овом заседању ГВ поменута је и судбина споменика палим борцима који је од 1955. до 1961. године био централни део главног трга у Чачку, али је склоњен по вољи тадашње елите. Затим је сељен више пута па 4. јула 1991. године постављен на спољној страни круга предузећа „Цер“.
Споменик је дело вајара Градимира Акесића а композиција је, боравећи на тргу, садржала усправни мермерни стуб и два полулежећа мушка акта од лива, у натприродној величини. Редовно га посећују само делегације Субнора, окружен је коровиштем и наслаганима палетама.
– Све споменике од значаја за историју нашег града, ма коју епоху да обележавају, дужни смо да сачувамо, и то ћемо и учинити. Постоји и простор за то као што је, рецимо, двориште Народног музеја у центру града – каже за „Политику“ Вељко Неговановић, председник Градске скупштине Чачка.
Што се обележавања кружних токова тиче, није се одмакло даље од закључка да је замисао Саше Обрадовића добра. Али, данас нико не зна коме ће припасти та места. Да ли скулптурама универзалних порука као што је камена купачица Оскара Бербеље, која је годинама красила сквер испред старе поште у Чачку а данас је у засенку код Галерије? Или биста мајора Драгутина Гавриловића, који је рођен недалеко од данашњег кружног тока код кафане „Цар Лазар“? Или попрсја официра Југословенске војске у отаџбини Јована Бојовића и Александра Дерока, како су већ предлагали историчари у граду? Избор ће, знајући наше нарави, потрајати.
У књизи „Знамења слободе“, објављеној пре 17 година, историчар Милован Вуловић забележио је да је тада на подручју Чачка постојало шест споменика посвећених устаницима против Турака, 23 су била подигнута ратницима из балканских и Првог светског рата, а 155 је постављено у славу учесника НОР-а.
Други чачански историчар, Милош Тимотијевић, бележи да је први споменик на јавном простору у Чачку био дрвени обелиск из 1859. године. Истесан је и пободен у центар чаршије славећи повратак Милоша Обреновића у Србију.
– Тај простор је као створен за вајарске радове и они би сигурно унапредили естетику наших јавних површина – казао је Обрадовић на седници Градског већа Чачка.
Његов предлог био је повод да се заметне расправа о томе где данас бораве споменици који су некад били обележја чачанских тргова. И да ли их ко чува, одржава?
Један од знакова по којима се Чачак распознаје јесте споменик четири вере подигнут на Градском гробљу 1934. године. Обновљен је пре неколико лета, али Милица Петронијевић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку, вели:
– Нисам сигурна да је тај споменик икоме дат на озбиљно одржавање.
На овом заседању ГВ поменута је и судбина споменика палим борцима који је од 1955. до 1961. године био централни део главног трга у Чачку, али је склоњен по вољи тадашње елите. Затим је сељен више пута па 4. јула 1991. године постављен на спољној страни круга предузећа „Цер“.
Споменик је дело вајара Градимира Акесића а композиција је, боравећи на тргу, садржала усправни мермерни стуб и два полулежећа мушка акта од лива, у натприродној величини. Редовно га посећују само делегације Субнора, окружен је коровиштем и наслаганима палетама.
– Све споменике од значаја за историју нашег града, ма коју епоху да обележавају, дужни смо да сачувамо, и то ћемо и учинити. Постоји и простор за то као што је, рецимо, двориште Народног музеја у центру града – каже за „Политику“ Вељко Неговановић, председник Градске скупштине Чачка.
Што се обележавања кружних токова тиче, није се одмакло даље од закључка да је замисао Саше Обрадовића добра. Али, данас нико не зна коме ће припасти та места. Да ли скулптурама универзалних порука као што је камена купачица Оскара Бербеље, која је годинама красила сквер испред старе поште у Чачку а данас је у засенку код Галерије? Или биста мајора Драгутина Гавриловића, који је рођен недалеко од данашњег кружног тока код кафане „Цар Лазар“? Или попрсја официра Југословенске војске у отаџбини Јована Бојовића и Александра Дерока, како су већ предлагали историчари у граду? Избор ће, знајући наше нарави, потрајати.
У књизи „Знамења слободе“, објављеној пре 17 година, историчар Милован Вуловић забележио је да је тада на подручју Чачка постојало шест споменика посвећених устаницима против Турака, 23 су била подигнута ратницима из балканских и Првог светског рата, а 155 је постављено у славу учесника НОР-а.
Други чачански историчар, Милош Тимотијевић, бележи да је први споменик на јавном простору у Чачку био дрвени обелиск из 1859. године. Истесан је и пободен у центар чаршије славећи повратак Милоша Обреновића у Србију.
објављено: 24.01.2012.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου