Смањење за 20 одсто минималца од 740 евра и пензија од 700 евра остаје Грцима услов за добијање кредита
Без оптимизма за Грке: Атинска берза Фото Ројтерс
Од нашег дописника
Атина – Притисак на Грчку се појачава! У Бриселу је поново затражено хитно потписивање споразума са приватним повериоцима о отпису дела грчког дуга, а у Атини „тројка” међународних кредитора инсистира на смањењу плата и пензија. У оба случаја епилог је исти – без споразума нема кредита и банкрот је неизбежан.
У таквим околностима грчко одуговлачење и ценкање са приватним повериоцима око висине каматне стопе је, по оцени дела овдашње штампе, коцкање са судбином нације. Преговори трају неколико недеља и у мање или више затегнутој атмосфери одуговлаче се без договора о висини губитака страних приватних поверилаца и каматама које, по свему судећи, не могу бити испод четири одсто.
Уколико се договор не постигне у најкраћем року, ЕУ ће, по свему судећи, испунити претњу и Грчка неће добити нови кредит укупне вредности 130 милијарди евра.
Министар финансија Евангелос Венизелос после састанка у Бриселу сународницима поручује да ће консултације око отписа дуга бити настављене и да су остали још неки технички детаљи из сфере реконструкције дуга које „треба дорадити”. Венизелос сматра да је клима у Бриселу била конструктивна и да је решење на видику.
Све наде се полажу у премијера Лукаса Пападимоса, који је и до сада својим ауторитетом успевао главне актере у банкама и инвестиционим фондовима који су у поседу грчких државних обвезница да приволи да се сагласе на нешто ниже камате и повољније услове отписа дела дуга од 100 милиона евра.
Истовремено, „тројка” не одустаје од захтева за смањењем плата и пензија у приватном сектору. На јучерашњем састанку са представницима Министарства рада у Атини, експерти ЕУ, ММФ-а и Европске централне банке поновили су да је то, уз договор са приватним кредиторима, још један услов без кога нема добијања другог пакета европске помоћи. „Тројка” инсистира да се минималац од 740 евра и пензија од 700 евра смање за 20 одсто, што изазива константан отпор синдиката и прети да доведе у питање нове кредите.
Ту је и захтев да три партије које чине коалициону владу, свака појединачно, потпишу гаранције да ће поштовати одредбе договора о новом пакету помоћи, прецизније, да ће подржати и споразум о условима отписа дела дуга. „Тројка” жели потврду да се неће поновити опструкција која је пратила први пакет помоћи од 110 милијарди евра, који је у општој атмосфери демонстрација, штрајкова и митинга, на моменте, изгледао смешно и као бачен у „бунар без дна”.
Накнадно се испоставља се да неки министри у претходној влади Јоргоса Папандреуа нису ни знали за шта су гласали када је са ЕУ закључиван такозвани меморандум о европској помоћи, када су у замену за кредите прихватане драстичне мере штедње и реструктурисање привреде како би се Грчка спасла од банкрота.
Јавност је шокирала јучерашња изјава министра развоја Михалиса Хрисохоидиса за ТВ Скај да није ни прочитао услове меморандума јер није имао времена, јер се као министар за заштиту грађана бавио сузбијањем криминала.
Питање је, коментари су овдашњих медија, шта још све министри нису знали у моменту када су одлучивали о судбини нације.
Јасмина Павловић-Стаменић
Атина – Притисак на Грчку се појачава! У Бриселу је поново затражено хитно потписивање споразума са приватним повериоцима о отпису дела грчког дуга, а у Атини „тројка” међународних кредитора инсистира на смањењу плата и пензија. У оба случаја епилог је исти – без споразума нема кредита и банкрот је неизбежан.
У таквим околностима грчко одуговлачење и ценкање са приватним повериоцима око висине каматне стопе је, по оцени дела овдашње штампе, коцкање са судбином нације. Преговори трају неколико недеља и у мање или више затегнутој атмосфери одуговлаче се без договора о висини губитака страних приватних поверилаца и каматама које, по свему судећи, не могу бити испод четири одсто.
Уколико се договор не постигне у најкраћем року, ЕУ ће, по свему судећи, испунити претњу и Грчка неће добити нови кредит укупне вредности 130 милијарди евра.
Министар финансија Евангелос Венизелос после састанка у Бриселу сународницима поручује да ће консултације око отписа дуга бити настављене и да су остали још неки технички детаљи из сфере реконструкције дуга које „треба дорадити”. Венизелос сматра да је клима у Бриселу била конструктивна и да је решење на видику.
Све наде се полажу у премијера Лукаса Пападимоса, који је и до сада својим ауторитетом успевао главне актере у банкама и инвестиционим фондовима који су у поседу грчких државних обвезница да приволи да се сагласе на нешто ниже камате и повољније услове отписа дела дуга од 100 милиона евра.
Истовремено, „тројка” не одустаје од захтева за смањењем плата и пензија у приватном сектору. На јучерашњем састанку са представницима Министарства рада у Атини, експерти ЕУ, ММФ-а и Европске централне банке поновили су да је то, уз договор са приватним кредиторима, још један услов без кога нема добијања другог пакета европске помоћи. „Тројка” инсистира да се минималац од 740 евра и пензија од 700 евра смање за 20 одсто, што изазива константан отпор синдиката и прети да доведе у питање нове кредите.
Ту је и захтев да три партије које чине коалициону владу, свака појединачно, потпишу гаранције да ће поштовати одредбе договора о новом пакету помоћи, прецизније, да ће подржати и споразум о условима отписа дела дуга. „Тројка” жели потврду да се неће поновити опструкција која је пратила први пакет помоћи од 110 милијарди евра, који је у општој атмосфери демонстрација, штрајкова и митинга, на моменте, изгледао смешно и као бачен у „бунар без дна”.
Накнадно се испоставља се да неки министри у претходној влади Јоргоса Папандреуа нису ни знали за шта су гласали када је са ЕУ закључиван такозвани меморандум о европској помоћи, када су у замену за кредите прихватане драстичне мере штедње и реструктурисање привреде како би се Грчка спасла од банкрота.
Јавност је шокирала јучерашња изјава министра развоја Михалиса Хрисохоидиса за ТВ Скај да није ни прочитао услове меморандума јер није имао времена, јер се као министар за заштиту грађана бавио сузбијањем криминала.
Питање је, коментари су овдашњих медија, шта још све министри нису знали у моменту када су одлучивали о судбини нације.
Јасмина Павловић-Стаменић
објављено: 25.01.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου