У граду водећем по концентрацији чађи и дима, код лекара све више деце због респираторних обољења
Ужице: усред дана у као у полумраку (Фото С. Јовичић)
Ужице – Град у ужичкој котлини, опкољеној брдима без довољно ветра, и ове зиме гуши се у облацима смога. Смештен подно Златибора и Таре, богатства шума и свежине, а у њему се – једва дише. Ординације су пуне деце коју ваља лечити од респираторних обољења. Код многих Ужичана отежано дисање и кашаљ су током зимских дана уобичајене појаве, а град се, по подацима Института за јавно здравље Србије и извештају надлежних о стању у области животне средине код нас, сврстао на неславно место водећег у држави по концентрацији чађи и дима. Такво стање, на невољу, овде траје годинама.
Загађен ужички ваздух нарочито неповољно делује на здравље младих, па за овдашње педијатре у јеку грејне сезоне, кад је и смог најгушћи, нема паузе. У Дечјем диспанзеру наводе да су у периоду од 1. до 8. јануара ове године обавили 2.021 преглед, што је неупоредиво више у односу на периоде ван грејне сезоне. При том, око 80 одсто тих прегледа покаже да је реч о респираторним обољењима. Зато је 395 младих било на инхалацији, која се све чешће преписује и три пута дневно, и то по читаву седмицу, дуже него уобичајено. Уз отежано дисање и кашаљ неретке су и инфекције изазване секретом чије повећано лучење изазива смог.
Педијатри у последње време упозоравају да је ова епидемиолошка слика из године у годину све неповољнија. Како у диспанзеру, тако је и на Дечјем одељењу ужичке болнице: повећан је број младих пацијената, а од укупног броја лечене деце половина има проблеме с обољењима респираторних органа. Овдашњи Завод за јавно здравље саветује да деца, особе с обољењима срца и плућа, те старији, услед високе концентрације чађи смање боравак напољу.
Узроци проблема, изузимајући недовољно проветравање насеља у котлини, везани су за велики број малих котларница које користе угаљ и густ саобраћај моторних возила. Одавно се овде прича да је гасификација важан корак ка решењу високе ужичке аерозагађености, и да је на изградњи секундарне мреже гасовода последњих година овде прилично урађено, али прикључивање домаћинстава(прилични трошкови за инсталације у време кризе, а и повећање цене гаса) не иде очекиваним темпом.
Кроз центар града води саобраћај ка Бајиној Башти, па улицама крстаре шлепери и тешки камиони, а намера да се у Сурдуку прави обилазница стала је после обављених почетних послова, углавном због милионских трошкова градње моста преко Ђетиње. Надлежне службе недовољно пажње поклањају испуштању издувних гасова код моторних возила, неретко градом промичу дотрајали камиони и аутомобили из чијих ауспуха излази црн дим. Речју, док стандард људи не порасте – па увођење гаса уместо коришћења котларница, градња обилазнице ка Кадињачи, те набавка модернијих возила која мање загађују животну средину не постану Ужичанима доступнији – дугорочно решење аерозагађености и зимских здравствених проблема овде се не може очекивати.
Загађен ужички ваздух нарочито неповољно делује на здравље младих, па за овдашње педијатре у јеку грејне сезоне, кад је и смог најгушћи, нема паузе. У Дечјем диспанзеру наводе да су у периоду од 1. до 8. јануара ове године обавили 2.021 преглед, што је неупоредиво више у односу на периоде ван грејне сезоне. При том, око 80 одсто тих прегледа покаже да је реч о респираторним обољењима. Зато је 395 младих било на инхалацији, која се све чешће преписује и три пута дневно, и то по читаву седмицу, дуже него уобичајено. Уз отежано дисање и кашаљ неретке су и инфекције изазване секретом чије повећано лучење изазива смог.
Педијатри у последње време упозоравају да је ова епидемиолошка слика из године у годину све неповољнија. Како у диспанзеру, тако је и на Дечјем одељењу ужичке болнице: повећан је број младих пацијената, а од укупног броја лечене деце половина има проблеме с обољењима респираторних органа. Овдашњи Завод за јавно здравље саветује да деца, особе с обољењима срца и плућа, те старији, услед високе концентрације чађи смање боравак напољу.
Узроци проблема, изузимајући недовољно проветравање насеља у котлини, везани су за велики број малих котларница које користе угаљ и густ саобраћај моторних возила. Одавно се овде прича да је гасификација важан корак ка решењу високе ужичке аерозагађености, и да је на изградњи секундарне мреже гасовода последњих година овде прилично урађено, али прикључивање домаћинстава(прилични трошкови за инсталације у време кризе, а и повећање цене гаса) не иде очекиваним темпом.
Кроз центар града води саобраћај ка Бајиној Башти, па улицама крстаре шлепери и тешки камиони, а намера да се у Сурдуку прави обилазница стала је после обављених почетних послова, углавном због милионских трошкова градње моста преко Ђетиње. Надлежне службе недовољно пажње поклањају испуштању издувних гасова код моторних возила, неретко градом промичу дотрајали камиони и аутомобили из чијих ауспуха излази црн дим. Речју, док стандард људи не порасте – па увођење гаса уместо коришћења котларница, градња обилазнице ка Кадињачи, те набавка модернијих возила која мање загађују животну средину не постану Ужичанима доступнији – дугорочно решење аерозагађености и зимских здравствених проблема овде се не може очекивати.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου