Intervjui
Janis Savas
Predsednik Udruženja Grka u Srbiji poredi Atinu i Beograd, priča o druženju sa Karamanlisom, Dorom Bakojani i Vesnom da Vinča, svojoj Srpkinji, željenoj deci, ljubavi i seksu kao muškom leku...
Borba za Srbiju vodi se u svetu, a ne u Srbiji: Janis Savas (Foto Dragan Jevremović)
Grka Janisa Savasa (43) kao da je Bog poslao u Srbiju. On svojim dubokim verskim opredeljenjem, kao ortodoksni, pravoverni pravoslavac, nizom humanih postupaka, u svim sferama delovanja, predstavlja neku vrstu ikone satkane od niza ljudskih vrlina.
Janis je predsednik Udruženja Grka u Srbiji „Riga od Fere” i član Predsedništva Društva srpsko-grčkog prijateljstva u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista, turizmolog i stručnjak za marketing. Školovao se u Grčkoj i u Americi. Uz maternji, grčki, govori još tri jezika: srpski, nemački i engleski.
Njegov otac je imao hotele u Paraliji i Kateriniju, pa je tu, u toku leta, prošao kroz sve poslove. A ostalih devet meseci bio je, u rodnoj Kastoriji i u Solunu, u više drugih porodičnih delatnosti: krznar, knjigovođa, prodavac... I sve tako do kraja školovanja.
U Beograd je došao pre osamnaest godina kao trgovac lekovima, a potom je, zaljubljen u Srbiju i Srbe, a posebno, odnedavno, i u jednu Srpkinju, odlučio da mu Srbija bude druga domovina.
Kako Vas je dočekala Srbija?
Vrlo lepo. U početku sam bio samo trgovac lekovima na veliko, što i sad radim, a potom jedan od pokretača reorganizovanja Udruženja Grka u Srbiji „Riga od Fere”. To se dogodilo na Božić, po novom kalendaru, 25. decembra 1996. godine. Ovo udruženje nije imalo pravo na život od 1947. godine, jer Titov režim nije dozvoljavao ovu vrstu organizacije stranih državljana, a osnovano je 1923. godine. A sad i humanitarno delujemo na celoj teritoriji Srbije.
I na Kosovu?
Da. I na Kosovu i Metohiji. Nas trojica Grka i jedan Srbin, grčkog porekla, osnovali smo nevladinu organizaciju sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ova organizacija isključivo služi Srbima na svim prostorima Kosova i Metohije, a da je to baš tako kaže i naše ime: „Pravoslavna solidarnost”.
Ipak, da li ste Vi čovek nemirnog duha?
Da, ali s posebnim razlogom. Moja porodica vuče poreklo od starih Grka, sa one strane Egejskog mora, iz Male Azije, iz Smirne. Turci su ih prognali. Polovina porodice je ubijena u tom bežanju. Za sve to imam samo jedno pitanje: Zašto... Zbog toga je moja životna deviza – ulepšati svet oko sebe... A čovek koji živi sa takvim opredeljenjem ne može da bude mirnog duha.
Gde biste sve mogli da živite?
Mogao bih da živim bilo gde na ovom svetu ukoliko bih u tom podneblju mogao da nađem sebe. A sebe mogu da nađem samo ukoliko na tom prostoru mogu da pomažem i održavam u životu pravoslavlje, helenizam i, po volji, poreklu i ljubavi – srpstvo.
A gde su Vam drugi narodi?
Nemam ja ništa lično protiv bilo kog naroda, ali imam prekratak život, pa neću moći potpuno da upoznam i da se posvetim ni svim pravoslavcima. Tako da nemam vremena za druge narode.
Šta Vam u Srbiji smeta?
Smeta mi srpska nesloga i tvrdoglavost. Generalno i na vodećim pozicijama ima mnogo nerazumnih ljudi, pa bi ih trebalo što pre zameniti drugima, onima sa širim pogledima na svet. Jer, po grčkoj poslovici „od magarca se nikad ne može napraviti trkački konj”. A meni lično ništa ne smeta. Čak, naprotiv, imam divne komšije, dobre prijatelje, poznanike i lepu saradnju sa institucijama. Svaka vrata su mi otvorena...
Ali, Srbiji su sva vrata zatvorena?
Za to su krivi i Srbi. Borba za srpsku stvar se ne vodi u Srbiji. Srpstvo u Srbiji je zarobljeno u međusobnim borbama Srba. A borba za bolju i srećniju Srbiju vodi se tamo gde se projektuje budući svet. Uoči te, diplomatske borbe za Srbiju, Srbi, u startu, moraju da poštuju svoj osnovni zavet: „Samo sloga Srbina spasava”.
Uporedite život u Atini i Beogradu.
Ova dva grada ne mogu da se upoređuju, jer Atina je mnogo veća, bogatija, pa zato i sređenija od Beograda. Da Beograd, kad je samo o sportu reč, ima dvadeset odsto onoga što ima Atina, bio bi veliki sportski centar istočne Evrope. A Beogradu nedostaju i hoteli, mostovi preko Save i Dunava, pozorišta, koncertne dvorane, metro, pa i niz malih sportskih objekata zbog zdravijeg života građana.
Šta mislite o politici Srbije i Grčke?
Hteli mi to priznati ili ne i Srbima i Grcima političke instrukcije dolaza spolja, iz tačno utvrđenih centara moći, koji, na određeni način, upravljaju našim zemljama. U toj situaciji u vodu padaju sva obećanja onih za čije programe smo glasali. Jer, nekome tamo, u centru moći, smeta što sam ja pravoslavac, a uz to i nezavisan, demokrata, slobodan, pun duha... I, naravno, zato što sam u prokleto dobrom strateškom mestu.
Kog političara poznajete lično?
Družim se, povremeno, sa premijerom Grčke Kostasom Karamanlisom i sa ministarkom inostranih poslova Dorom Bakojani. A po njenim predlogu osnovali smo 2003. godine, u Beogradu, lokalni regionalni odbor Nove demokratije, sad vladajuće partije Grčke. Ali, ja ne pripadam nijednoj partiji. Sve što radim činim za narode naše dve zemlje, a ne za interese neke srpske ili grčke partije. Više sam okrenut sportu.
Koliko ste Vi bili u sportu?
Vrlo dugo kao amater. Bacao sam koplje u ekipi Arisa, u Solunu. U tom klubu sam bio i vaterpolista, a obožavam mačevanje i streličarstvo – sport iz starih vremena. Sem mog „gostovanja” u vaterpolu svi ostali moji sportovi nisu timski. Individualac sam. To je deo moje prirode. I sad, u Beogradu i Novom Sadu, u okviru našeg udruženja, imamo dva mačevalačka kluba koje, kao predsednica, vodi legenda srpskog i svetskog mačevanja Vera Jeftimijades-Jobst.
Kako održavate fizičku formu?
Bavim se plivanjem i vežbam u teretani. Tako nateram sebe da malo mučim svoje telo da ono, kasnije, ne bi mučilo mene. Održavam snagu svih svojih mišića. Visok sam 192 centimetra i težak oko 115 kilograma. Aktivan sam i kao sponzor srpskih sportista. Pomažem ragbiste, streličare, maratonce...
A koliko ste u umetnosti?
Po potrebi. Narodnom pozorištu sam pomogao oko nabavke kostima. Tražili su bunde u najam, a dobili su ih na poklon. Pomagao sam i Kompaniju Mis Ju, koju vodi Vesna Jugović da Vinča. Mi se znamo odavno, ali nisam mnogo predan tom izboru lepotica. Ne volim previše javnu izloženost tela mladih devojaka. U tom redosledu lepote žene njen duh mi je važniji od njenog tela.
A kako vidite sebe?
Sebe doživljavam kao spoj sebičnosti i činjenja za druge. A u „prevodu” to znači da ono što činim za druge u stvari radim za sebe, perem svoju dušu pred Bogom i ljudima. Jer, činiti dobro, nije zalog za nešto što bi trebalo da mi se desi, to je moje razduživanje za ono što mi se već desilo. To što sam, na primer, zdrav...
Koliko pripadate veri?
Najdublje. Pravoverni sam, ortodoksni pravoslavac. Upoznao sam dobro i sve druge vere, ali držim se čvrsto svoje koja me uči da je ovaj život samo priprema za onaj koji nas tek čeka...
Šta budi Vaš strah?
Strahujem samo od Boga. Proverio sam to. Bio sam na ratištu. Uzeo sam pušku za odbranu Srbije i pravoslavlja. Tada nisam strahovao, ni u rovu ni na bojnom polju.
Šta ste u ratu naučili?
Da nacionalni interes, helenizam ili srpstvo, svejedno, ne sme da bude zanimanje ni hobi već – način života.
Kako birate prijatelje?
Po spremnosti da poginem za njih i oni za mene. Znači po apsolutnoj iskrenosti, vernosti i odanosti u svim životnim situacijama.
Kako primate kritiku?
Od prijatelja sa dubokim poštovanjem i nastojanjem da mi se greške više ne ponove.
Čega se nikad ne biste odrekli?
Grčkog porekla, Srba, pravoslavlja, porodice, prijatelja...
Da li mislite na buduću porodicu?
Vrlo sam blizu braka sa jednom Srpkinjom, Beograđankom. Ona je pravoslavne vere. To mi je jako važno, kao i činjenica da je prava osoba, pravi čovek. Važan je, naravno, i njen intelekt, temperament, jak karakter... Sa njom bih želeo da imam, najmanje, troje dece.
Kad se kaže ljubav na šta mislite?
Na vernost, iskrenost, odanost, poverenje, poštovanje, žrtvovanje...
Šta je za Vas seks?
Za razliku od ljubavi, koja je duhovno uzdizanje do neba, za seks nisu potrebne velike emocije, već, samo povremeno, strast i neke želje druge veste. Jer, seks, sem osnovnog zadatka za produženje vrste, ima i svoje posebno fiziološko objašnjenje. To važi i za žene i za muškarce. Za muškarce posebno. Kod muškaraca je seks, u svom poslednjem činu, lek kojim se čuva prostata. To svaki lekar, urolog, može da potvrdi i, naravno, preporuči kao zdrav odnos prema svom telu.
Janis je predsednik Udruženja Grka u Srbiji „Riga od Fere” i član Predsedništva Društva srpsko-grčkog prijateljstva u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista, turizmolog i stručnjak za marketing. Školovao se u Grčkoj i u Americi. Uz maternji, grčki, govori još tri jezika: srpski, nemački i engleski.
Njegov otac je imao hotele u Paraliji i Kateriniju, pa je tu, u toku leta, prošao kroz sve poslove. A ostalih devet meseci bio je, u rodnoj Kastoriji i u Solunu, u više drugih porodičnih delatnosti: krznar, knjigovođa, prodavac... I sve tako do kraja školovanja.
U Beograd je došao pre osamnaest godina kao trgovac lekovima, a potom je, zaljubljen u Srbiju i Srbe, a posebno, odnedavno, i u jednu Srpkinju, odlučio da mu Srbija bude druga domovina.
Kako Vas je dočekala Srbija?
Vrlo lepo. U početku sam bio samo trgovac lekovima na veliko, što i sad radim, a potom jedan od pokretača reorganizovanja Udruženja Grka u Srbiji „Riga od Fere”. To se dogodilo na Božić, po novom kalendaru, 25. decembra 1996. godine. Ovo udruženje nije imalo pravo na život od 1947. godine, jer Titov režim nije dozvoljavao ovu vrstu organizacije stranih državljana, a osnovano je 1923. godine. A sad i humanitarno delujemo na celoj teritoriji Srbije.
I na Kosovu?
Da. I na Kosovu i Metohiji. Nas trojica Grka i jedan Srbin, grčkog porekla, osnovali smo nevladinu organizaciju sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ova organizacija isključivo služi Srbima na svim prostorima Kosova i Metohije, a da je to baš tako kaže i naše ime: „Pravoslavna solidarnost”.
Ipak, da li ste Vi čovek nemirnog duha?
Da, ali s posebnim razlogom. Moja porodica vuče poreklo od starih Grka, sa one strane Egejskog mora, iz Male Azije, iz Smirne. Turci su ih prognali. Polovina porodice je ubijena u tom bežanju. Za sve to imam samo jedno pitanje: Zašto... Zbog toga je moja životna deviza – ulepšati svet oko sebe... A čovek koji živi sa takvim opredeljenjem ne može da bude mirnog duha.
Gde biste sve mogli da živite?
Mogao bih da živim bilo gde na ovom svetu ukoliko bih u tom podneblju mogao da nađem sebe. A sebe mogu da nađem samo ukoliko na tom prostoru mogu da pomažem i održavam u životu pravoslavlje, helenizam i, po volji, poreklu i ljubavi – srpstvo.
A gde su Vam drugi narodi?
Nemam ja ništa lično protiv bilo kog naroda, ali imam prekratak život, pa neću moći potpuno da upoznam i da se posvetim ni svim pravoslavcima. Tako da nemam vremena za druge narode.
Šta Vam u Srbiji smeta?
Smeta mi srpska nesloga i tvrdoglavost. Generalno i na vodećim pozicijama ima mnogo nerazumnih ljudi, pa bi ih trebalo što pre zameniti drugima, onima sa širim pogledima na svet. Jer, po grčkoj poslovici „od magarca se nikad ne može napraviti trkački konj”. A meni lično ništa ne smeta. Čak, naprotiv, imam divne komšije, dobre prijatelje, poznanike i lepu saradnju sa institucijama. Svaka vrata su mi otvorena...
Ali, Srbiji su sva vrata zatvorena?
Za to su krivi i Srbi. Borba za srpsku stvar se ne vodi u Srbiji. Srpstvo u Srbiji je zarobljeno u međusobnim borbama Srba. A borba za bolju i srećniju Srbiju vodi se tamo gde se projektuje budući svet. Uoči te, diplomatske borbe za Srbiju, Srbi, u startu, moraju da poštuju svoj osnovni zavet: „Samo sloga Srbina spasava”.
Uporedite život u Atini i Beogradu.
Ova dva grada ne mogu da se upoređuju, jer Atina je mnogo veća, bogatija, pa zato i sređenija od Beograda. Da Beograd, kad je samo o sportu reč, ima dvadeset odsto onoga što ima Atina, bio bi veliki sportski centar istočne Evrope. A Beogradu nedostaju i hoteli, mostovi preko Save i Dunava, pozorišta, koncertne dvorane, metro, pa i niz malih sportskih objekata zbog zdravijeg života građana.
Šta mislite o politici Srbije i Grčke?
Hteli mi to priznati ili ne i Srbima i Grcima političke instrukcije dolaza spolja, iz tačno utvrđenih centara moći, koji, na određeni način, upravljaju našim zemljama. U toj situaciji u vodu padaju sva obećanja onih za čije programe smo glasali. Jer, nekome tamo, u centru moći, smeta što sam ja pravoslavac, a uz to i nezavisan, demokrata, slobodan, pun duha... I, naravno, zato što sam u prokleto dobrom strateškom mestu.
Kog političara poznajete lično?
Družim se, povremeno, sa premijerom Grčke Kostasom Karamanlisom i sa ministarkom inostranih poslova Dorom Bakojani. A po njenim predlogu osnovali smo 2003. godine, u Beogradu, lokalni regionalni odbor Nove demokratije, sad vladajuće partije Grčke. Ali, ja ne pripadam nijednoj partiji. Sve što radim činim za narode naše dve zemlje, a ne za interese neke srpske ili grčke partije. Više sam okrenut sportu.
Koliko ste Vi bili u sportu?
Vrlo dugo kao amater. Bacao sam koplje u ekipi Arisa, u Solunu. U tom klubu sam bio i vaterpolista, a obožavam mačevanje i streličarstvo – sport iz starih vremena. Sem mog „gostovanja” u vaterpolu svi ostali moji sportovi nisu timski. Individualac sam. To je deo moje prirode. I sad, u Beogradu i Novom Sadu, u okviru našeg udruženja, imamo dva mačevalačka kluba koje, kao predsednica, vodi legenda srpskog i svetskog mačevanja Vera Jeftimijades-Jobst.
Kako održavate fizičku formu?
Bavim se plivanjem i vežbam u teretani. Tako nateram sebe da malo mučim svoje telo da ono, kasnije, ne bi mučilo mene. Održavam snagu svih svojih mišića. Visok sam 192 centimetra i težak oko 115 kilograma. Aktivan sam i kao sponzor srpskih sportista. Pomažem ragbiste, streličare, maratonce...
A koliko ste u umetnosti?
Po potrebi. Narodnom pozorištu sam pomogao oko nabavke kostima. Tražili su bunde u najam, a dobili su ih na poklon. Pomagao sam i Kompaniju Mis Ju, koju vodi Vesna Jugović da Vinča. Mi se znamo odavno, ali nisam mnogo predan tom izboru lepotica. Ne volim previše javnu izloženost tela mladih devojaka. U tom redosledu lepote žene njen duh mi je važniji od njenog tela.
A kako vidite sebe?
Sebe doživljavam kao spoj sebičnosti i činjenja za druge. A u „prevodu” to znači da ono što činim za druge u stvari radim za sebe, perem svoju dušu pred Bogom i ljudima. Jer, činiti dobro, nije zalog za nešto što bi trebalo da mi se desi, to je moje razduživanje za ono što mi se već desilo. To što sam, na primer, zdrav...
Koliko pripadate veri?
Najdublje. Pravoverni sam, ortodoksni pravoslavac. Upoznao sam dobro i sve druge vere, ali držim se čvrsto svoje koja me uči da je ovaj život samo priprema za onaj koji nas tek čeka...
Šta budi Vaš strah?
Strahujem samo od Boga. Proverio sam to. Bio sam na ratištu. Uzeo sam pušku za odbranu Srbije i pravoslavlja. Tada nisam strahovao, ni u rovu ni na bojnom polju.
Šta ste u ratu naučili?
Da nacionalni interes, helenizam ili srpstvo, svejedno, ne sme da bude zanimanje ni hobi već – način života.
Kako birate prijatelje?
Po spremnosti da poginem za njih i oni za mene. Znači po apsolutnoj iskrenosti, vernosti i odanosti u svim životnim situacijama.
Kako primate kritiku?
Od prijatelja sa dubokim poštovanjem i nastojanjem da mi se greške više ne ponove.
Čega se nikad ne biste odrekli?
Grčkog porekla, Srba, pravoslavlja, porodice, prijatelja...
Da li mislite na buduću porodicu?
Vrlo sam blizu braka sa jednom Srpkinjom, Beograđankom. Ona je pravoslavne vere. To mi je jako važno, kao i činjenica da je prava osoba, pravi čovek. Važan je, naravno, i njen intelekt, temperament, jak karakter... Sa njom bih želeo da imam, najmanje, troje dece.
Kad se kaže ljubav na šta mislite?
Na vernost, iskrenost, odanost, poverenje, poštovanje, žrtvovanje...
Šta je za Vas seks?
Za razliku od ljubavi, koja je duhovno uzdizanje do neba, za seks nisu potrebne velike emocije, već, samo povremeno, strast i neke želje druge veste. Jer, seks, sem osnovnog zadatka za produženje vrste, ima i svoje posebno fiziološko objašnjenje. To važi i za žene i za muškarce. Za muškarce posebno. Kod muškaraca je seks, u svom poslednjem činu, lek kojim se čuva prostata. To svaki lekar, urolog, može da potvrdi i, naravno, preporuči kao zdrav odnos prema svom telu.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου