BEOGRAD - Narodna biblioteka Srbije osnovana je na današnji dan, 28. februara, 1832. godine i najstarija je ustanova kulture osnovana na teritoriji današnje Srbije.
Nastala je kao svojevrsni depozit knjiga, zatim bila biblioteka u sastavu (Knjaževsko-tipografijska biblioteka, Biblioteka Popečiteljstva prosveštenija), nakon toga je okupila više biblioteka javnih i državnih nadleštava i otkupila nekoliko privatnih biblioteka (Lukijana Mušickog, Josipa Slezingera), da bi vremenom izrasla u nacionalnu biblioteku.
Kao najveća nacionalna biblioteka na Balkanu predstavlja prvorazredni informacioni i kulturni kapital Srbije i regiona.
Fond NBS predstavlja kulturno dobro koje se trajno čuva i sadrži oko pet miliona raznog bibliotečkog materijala sa prosečnim godišnjim prilivom od oko 20.000 naslova. Njene usluge u čitaonicama dnevno koristi oko 1.000 ljudi, a elektronske usluge preko 8.000 korisnika iz zemlje i sveta, što na godišnjem nivou iznosi više od tri miliona.
Godine 1845. Biblioteka je imala 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853. godine, uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.
Naziv “Narodna biblioteka” ozvaničio je Đura Daničić, koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije.
Stojan Novaković bio je prvi zakonodavac Biblioteke. Njegovom zaslugom, Zakonom o štampi iz 1870. godine, ustanovljen je obavezni primerak, a Biblioteka je izdvojena iz Ministarstva prosvete i crkvenih poslova i otpočela je izdavačku delatnost.
Zakonom o Narodnoj biblioteci definisani su osnovni zadaci biblioteke: da pomaže negovanju nauke u Srbiji, olakša širenje narodnog obrazovanja i vodi računa o srpskoj bibliografiji.
Tokom Prvog svetskog rata, u bombardovanju je stradao deo fonda. Preostali fond je preseljen na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici, deo je dospeo i do Sofije, ali je posle rata vraćen, međutim nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.
Zakon o štampi i novi Zakon o Narodnoj biblioteci iz 1919. godine, donose Biblioteci status centralne državne biblioteke i pravo na obavezni primerak sa čitave teritorije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Početkom Drugog svetskog rata, u bombardovanju Beograda, Biblioteka, u to vreme smeštena na Kosančićevom vencu, izgorela je do temelja. Tada je izgubljen veliki deo fonda, katalozi i inventari. Obnova fonda počela je još za vreme rata da bi nakon njega bila intenzivirana.
Nastala je kao svojevrsni depozit knjiga, zatim bila biblioteka u sastavu (Knjaževsko-tipografijska biblioteka, Biblioteka Popečiteljstva prosveštenija), nakon toga je okupila više biblioteka javnih i državnih nadleštava i otkupila nekoliko privatnih biblioteka (Lukijana Mušickog, Josipa Slezingera), da bi vremenom izrasla u nacionalnu biblioteku.
Kao najveća nacionalna biblioteka na Balkanu predstavlja prvorazredni informacioni i kulturni kapital Srbije i regiona.
Fond NBS predstavlja kulturno dobro koje se trajno čuva i sadrži oko pet miliona raznog bibliotečkog materijala sa prosečnim godišnjim prilivom od oko 20.000 naslova. Njene usluge u čitaonicama dnevno koristi oko 1.000 ljudi, a elektronske usluge preko 8.000 korisnika iz zemlje i sveta, što na godišnjem nivou iznosi više od tri miliona.
Godine 1845. Biblioteka je imala 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853. godine, uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.
Naziv “Narodna biblioteka” ozvaničio je Đura Daničić, koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije.
Stojan Novaković bio je prvi zakonodavac Biblioteke. Njegovom zaslugom, Zakonom o štampi iz 1870. godine, ustanovljen je obavezni primerak, a Biblioteka je izdvojena iz Ministarstva prosvete i crkvenih poslova i otpočela je izdavačku delatnost.
Zakonom o Narodnoj biblioteci definisani su osnovni zadaci biblioteke: da pomaže negovanju nauke u Srbiji, olakša širenje narodnog obrazovanja i vodi računa o srpskoj bibliografiji.
Tokom Prvog svetskog rata, u bombardovanju je stradao deo fonda. Preostali fond je preseljen na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici, deo je dospeo i do Sofije, ali je posle rata vraćen, međutim nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.
Zakon o štampi i novi Zakon o Narodnoj biblioteci iz 1919. godine, donose Biblioteci status centralne državne biblioteke i pravo na obavezni primerak sa čitave teritorije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Početkom Drugog svetskog rata, u bombardovanju Beograda, Biblioteka, u to vreme smeštena na Kosančićevom vencu, izgorela je do temelja. Tada je izgubljen veliki deo fonda, katalozi i inventari. Obnova fonda počela je još za vreme rata da bi nakon njega bila intenzivirana.
Godine 1953. osniva se Bibliotečki centar, koji će prerasti u Odeljenje za unapređenje bibliotečke delatnosti. Bibliografsko odeljenje osnovano je 1960. sa svrhom izrade srpske retrospektivne bibliografije, iste godine i Arheografsko odeljenje sa ciljem da opisuje i registruje južnoslovenske ćirilske rukopise, kao i da rekonstriuše rukopisni fond.
U to vreme nastala je i Konzervatorska laboratorija za zaštitu bibliotečkog materijala i naučno-eksperimentalna ispitivanja knjige i papira.
Na dan stradanja u bombardovanju, 6. aprila, 1973. Biblioteka je svečano otvorila vrata svoje nove zgrade, u kojoj je i danas.
Tri godine kasnije Biblioteka usvaja nova pravila za katalogizaciju građe i prelazi na novi, međunarodni standard za bibliografski opis ISBD.
Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije formiran je 1989, a 1996. Biblioteka je dobila računarsku mrežu, kada je omogućen i pristup Internetu i izrađena prva veb prezentacija.
Digitalna NBS danas obuhvata milion dokumenata, uključujući i najstariji - Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka.
Posle 2000. godine, Biblioteka čini značajne korake, u prvom redu u otvaranju prema svetu, pri čemu Centar za međunarodnu saradnju dobija intenzivniju i značajniju ulogu.
Centar za naučne informacije inicira osnivanje Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON), koji omogućava pristup velikim elektronskim bazama časopisa sa više od 6.000 naslova.
Pokreće se veliki broj novih projekata poput osnivanja Centra Virtuelne biblioteke Srbije (VBS), koji povezuje elektronske kataloge biblioteka u Srbiji u jedinstven uzajamni elektronski katalog.
Učestvuje u više međunarodnih projekata: Europeana, Svetska digitalna biblioteka, Evropska biblioteka, Evropska romska digitalna zbirka…
Nakon sveobuhvatne rekonstrukcije koja je trajala duže od tri godine, Narodna biblioteka Srbije je 24. maja prošle godine dočekala svoje korisnike u rekonstruisanom enterijeru u koji je uloženo 429.966.563,19 dinara.
Prošlog meseca za v.d. upravnika postavljen je Dejan Ristić, koji je najavio da će nacionalna biblioteka ubuduće veću pažnju posvetiti mladima, pa shodno tome povodom jubileja 180 godina pokrenula je i novi program ”Dečja Narodna biblioteka Srbije”.
U to vreme nastala je i Konzervatorska laboratorija za zaštitu bibliotečkog materijala i naučno-eksperimentalna ispitivanja knjige i papira.
Na dan stradanja u bombardovanju, 6. aprila, 1973. Biblioteka je svečano otvorila vrata svoje nove zgrade, u kojoj je i danas.
Tri godine kasnije Biblioteka usvaja nova pravila za katalogizaciju građe i prelazi na novi, međunarodni standard za bibliografski opis ISBD.
Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije formiran je 1989, a 1996. Biblioteka je dobila računarsku mrežu, kada je omogućen i pristup Internetu i izrađena prva veb prezentacija.
Digitalna NBS danas obuhvata milion dokumenata, uključujući i najstariji - Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka.
Posle 2000. godine, Biblioteka čini značajne korake, u prvom redu u otvaranju prema svetu, pri čemu Centar za međunarodnu saradnju dobija intenzivniju i značajniju ulogu.
Centar za naučne informacije inicira osnivanje Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON), koji omogućava pristup velikim elektronskim bazama časopisa sa više od 6.000 naslova.
Pokreće se veliki broj novih projekata poput osnivanja Centra Virtuelne biblioteke Srbije (VBS), koji povezuje elektronske kataloge biblioteka u Srbiji u jedinstven uzajamni elektronski katalog.
Učestvuje u više međunarodnih projekata: Europeana, Svetska digitalna biblioteka, Evropska biblioteka, Evropska romska digitalna zbirka…
Nakon sveobuhvatne rekonstrukcije koja je trajala duže od tri godine, Narodna biblioteka Srbije je 24. maja prošle godine dočekala svoje korisnike u rekonstruisanom enterijeru u koji je uloženo 429.966.563,19 dinara.
Prošlog meseca za v.d. upravnika postavljen je Dejan Ristić, koji je najavio da će nacionalna biblioteka ubuduće veću pažnju posvetiti mladima, pa shodno tome povodom jubileja 180 godina pokrenula je i novi program ”Dečja Narodna biblioteka Srbije”.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου