BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da nema razloga "za bilo kakvu vrstu panike, ni psihoze", niti da će slabljenje dinara prema evru biti dugoročni trend, niti da je pred nama situacija u kojoj će stvari izmaći kontroli što se tiče kursa.
"Neće iz prostog razloga što NBS ima instrumente kojima može da interveniše, pre svega, devizne rezerve zemlje su na vrlo zadovoljavajućem nivou, one su dovoljne da obezbede finansijsku stabilnost", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
On je rekao da je slabljenje domaće valute u proteklom periodu bilo "relativno skromnih razmera" - 4,3 odsto u prva dva meseca 2012, "dakle, s te tačke gledišta brzina i dinamika promena deviznog kursa nisu neuobičajene za valutni režim u kome se dinar nalazi".
Primera radi, imate valute kao što su poljski zlot koji je od jula do septembra prošle godine oslabio za 12,4 odsto, turska lira koja je od juna do avgusta prošle godine oslabila za 12,5 odsto, mađarska forinta koja je od oktobra do decembra 2011. oslabila za 9,5 odsto, naveo je Šoškić.
Prema njegovim rečima, često se zaboravlja da je dinar u dužem vremenskom periodu bio vrlo stabilan, "ako pogledate unazad kako se kretao devizni kurs vi ćete videti da od novembra 2010. godine kada je kurs bio preko 107 dinara za evro, do sada kada je oko 110 dinara to su promene koje nisu neobične za valute koje su u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa".
Govoreći o uzrocima slabljenja dinara, Šoškić je istakao da su oni uvek vezani za to kakva su očekivanja investitora oko ukupne makroekonomske pozicije naše zemlje, "nekada tu imate nervozu koja može uticati, a u poslednje vreme su prisutni na deviznom tržištu u većoj meri i rezidenti sa svojim transakcijama, koji verovatno imaju procenu kako je kurs dinara u silaznom trendu".
"Tačno jeste da se to poklopilo sa određenim dešavanjima - zaustavljanje našeg odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom, određeni nivo rezervi na strani međunarodnih investitora koji se javio posledično, to je nešto na šta je NBS upozoravala da se potencijalno može desiti".
"Sve to skupa je kreiralo tržišne okolnosti u kojima se mi trenutno nalazimo, mi verujemo da nema razloga za zabrinutost u ovom smislu, pomno pratimo šta se dešava na tržištu i spremni smo da koristimo vrlo značajne i efikasne alate koje imamo u svojoj nadležnosti", rekao je Šoškić.
Što se tiče intervencija na deviznom tržištu, on je naveo da će NBS i dalje, kada uoči da u nekom trgovačkom danu postoji prenaglašena nervoza i nestabilnost svojim intervencijama smanjivati prekomerne dnevne fluktuacije, ali ne tako da ide protiv tržišnog trenda jer njega treba da odredi ponuda i tražnja i to je u potpunosti konzistentno sa režimom deviznog kursa i ciljanjem inflacije, naveo je guverner.
"To je uobičajeni način ponašanja centralnih banaka u okolnostima u kojima se nalazi naša zemlja", rekao je on.
Šoškić je naglasio da centralna banka ne smatra da kurs ne utiče na cene, kako su tvrdili neki domaći mediji - "sasvim obrnuto, mi smo vrlo svesni toga da kurs može uticati na inflaciju i finansijsku stabilnost".
"NBS će nastaviti politiku koju je i do sada vodila da cilja inflaciju, da ne cilja kurs, ali takođe da koristi devizne rezerve u smislu kontrole inflacionih pristiaka i pritisaka koji mogu da ugroze finansijsku stabilnost zemlje, i finansijska stabilnost neće biti ugrožena", istakao je on.
Povodom mišljenja pojedinih stručnjaka da bi Srbija trebalo da uvede fiksni kurs, Šoškić je istakao da je fleksibilan kurs izabran s namerom, jer, po pravilu, smanjuje potencijalnu cenu koju zemlja mora da plati pod dejsvtom eksternih nestabilnosti.
"Ako se desi finansijska kriza i ako ste u režimu fiksnog kursa, vrlo lako se može desiti da zemlja potroši sve devizne rezerve, da ne uspe da odbrani kurs na fiksnom nivou i da pošto je potrošila rezerve dođe do ogromne korekcije kursa, veće nego što bi trebalo", zaključio je guverner
"Neće iz prostog razloga što NBS ima instrumente kojima može da interveniše, pre svega, devizne rezerve zemlje su na vrlo zadovoljavajućem nivou, one su dovoljne da obezbede finansijsku stabilnost", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
On je rekao da je slabljenje domaće valute u proteklom periodu bilo "relativno skromnih razmera" - 4,3 odsto u prva dva meseca 2012, "dakle, s te tačke gledišta brzina i dinamika promena deviznog kursa nisu neuobičajene za valutni režim u kome se dinar nalazi".
Primera radi, imate valute kao što su poljski zlot koji je od jula do septembra prošle godine oslabio za 12,4 odsto, turska lira koja je od juna do avgusta prošle godine oslabila za 12,5 odsto, mađarska forinta koja je od oktobra do decembra 2011. oslabila za 9,5 odsto, naveo je Šoškić.
Prema njegovim rečima, često se zaboravlja da je dinar u dužem vremenskom periodu bio vrlo stabilan, "ako pogledate unazad kako se kretao devizni kurs vi ćete videti da od novembra 2010. godine kada je kurs bio preko 107 dinara za evro, do sada kada je oko 110 dinara to su promene koje nisu neobične za valute koje su u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa".
Govoreći o uzrocima slabljenja dinara, Šoškić je istakao da su oni uvek vezani za to kakva su očekivanja investitora oko ukupne makroekonomske pozicije naše zemlje, "nekada tu imate nervozu koja može uticati, a u poslednje vreme su prisutni na deviznom tržištu u većoj meri i rezidenti sa svojim transakcijama, koji verovatno imaju procenu kako je kurs dinara u silaznom trendu".
"Tačno jeste da se to poklopilo sa određenim dešavanjima - zaustavljanje našeg odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom, određeni nivo rezervi na strani međunarodnih investitora koji se javio posledično, to je nešto na šta je NBS upozoravala da se potencijalno može desiti".
"Sve to skupa je kreiralo tržišne okolnosti u kojima se mi trenutno nalazimo, mi verujemo da nema razloga za zabrinutost u ovom smislu, pomno pratimo šta se dešava na tržištu i spremni smo da koristimo vrlo značajne i efikasne alate koje imamo u svojoj nadležnosti", rekao je Šoškić.
Što se tiče intervencija na deviznom tržištu, on je naveo da će NBS i dalje, kada uoči da u nekom trgovačkom danu postoji prenaglašena nervoza i nestabilnost svojim intervencijama smanjivati prekomerne dnevne fluktuacije, ali ne tako da ide protiv tržišnog trenda jer njega treba da odredi ponuda i tražnja i to je u potpunosti konzistentno sa režimom deviznog kursa i ciljanjem inflacije, naveo je guverner.
"To je uobičajeni način ponašanja centralnih banaka u okolnostima u kojima se nalazi naša zemlja", rekao je on.
Šoškić je naglasio da centralna banka ne smatra da kurs ne utiče na cene, kako su tvrdili neki domaći mediji - "sasvim obrnuto, mi smo vrlo svesni toga da kurs može uticati na inflaciju i finansijsku stabilnost".
"NBS će nastaviti politiku koju je i do sada vodila da cilja inflaciju, da ne cilja kurs, ali takođe da koristi devizne rezerve u smislu kontrole inflacionih pristiaka i pritisaka koji mogu da ugroze finansijsku stabilnost zemlje, i finansijska stabilnost neće biti ugrožena", istakao je on.
Povodom mišljenja pojedinih stručnjaka da bi Srbija trebalo da uvede fiksni kurs, Šoškić je istakao da je fleksibilan kurs izabran s namerom, jer, po pravilu, smanjuje potencijalnu cenu koju zemlja mora da plati pod dejsvtom eksternih nestabilnosti.
"Ako se desi finansijska kriza i ako ste u režimu fiksnog kursa, vrlo lako se može desiti da zemlja potroši sve devizne rezerve, da ne uspe da odbrani kurs na fiksnom nivou i da pošto je potrošila rezerve dođe do ogromne korekcije kursa, veće nego što bi trebalo", zaključio je guverner
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου