ATINA - Vlada Grčke je danas dogovorila veliko kresanje minimalne plate, što će dodatno sniziti životni standard radnika s niskim primanjima, jer Atina počinje da sprovodi mere koje zahtevaju njeni međunarodni kreditori u zamenu za drugi paket za spasavanje od 130 milijardi evra.
Odobreno je kresanje minimalnih plata, što će pogoditi radnike koji već ionako trpe posle više od četiri godine duboke recesije, pošto je vlada usvojila seriju mera koje su prošle sedmice odobrene u parlamentu, izjavio je jedan neimenovani vladin zvaničnik.
Sniženjem minimalnih plata, koje će biti ozakonjeno bez potrebe za daljim usvajanjem u parlamentu, standardna minimalna mesečna plata od 751 evra biće snižena za 22 odsto. Za zaposlene mlađe od 25 godina to kresanje će biti još drastičnije i iznosiće 32 odsto.
Uz to će biti uvedeno zamrzavanje plata u javnom sektoru sve dok stopa nezaposlenosti, koja sada dostiže 21 odsto, ne opadne ispod 10 odsto, prenela je agencija Rojters.
Uporedo sa zahuktavanjem grčkog zakonodavnog procesa radi ispunjavanja budžetskih obećanja, premijer Grčke Lukas Papadimos će se u sredu sastati sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom pred samit EU 1. i 2. marta.
Grčka je pod snažnim pritiskom da preduzme hitnu akciju posle niza neispunjenih obećanja u poslednje dve godine da će skresati budžetske izdatke i reformisati razrušenu ekonomiju.
Postoji, međutim, rastuća bojazan da će ponovni rezovi ugušiti svaku nadu u oporavak i onemogućiti smanjenje javnog duga koji dostiže 160 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Evropska unija je već shvatila da ne možemo ići napred samo sa strogim merama štednje, potreban nam je rast", ukazao je portparol vlade Pantelis Kapsis u jednoj emisiji na Mega televiziji.
Grčki parlament treba da danas kasnije glasa o novoj rundi kresanja budžetskih izdataka za 3,2 milijarde evra (4,3 milijarde dolara), otpočinjući time ovonedeljnu seriju glasanja o paketu strogih mera štednje.
Cilj tih mera, koje će iz budžeta za odbranu srezati 400 miliona evra, smanjiti operativne troškove ministarstava za 15 odsto i skresati penzione troškove za 386 miliona evra, je da grčki budžetski deficit u 2012. svede na 6,7 odsto BDP.
Kao rezultat tih kresanja, mesečne penzije u javnom sektoru iznad 1.300 evra biće smanjene 12 odsto, dok će takozvane dopunske penzije iznad 200 evra biti srezane čak do 30 odsto.
Penzije u javnom sektoru su već bile snižene 10 odsto u okviru mera, usvojenih 2010. u zamenu za prvi paket inostrane pomoći za spasavanje Grčke od 110 milijardi evra.
Američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" je u ponedeljak snizila dugoročni kreditni rejting Grčke na "selektivni bankrot" posle prošlonedeljnog sporazuma o svopu obveznica kojim se investitori u grčke obveznice primoravaju na gubitke.
Evropska centralna banka je bila primorana da ponudi hitnu pomoć grčkim bankama posle tog sniženja rejtinga kojim je ECB bila primorana da obustavi prihvatanje grčkih obveznica kao kolaterala prilikom osiguranja zajmova od te banke.
"To neće imati nikakav uticaj na funksionisanje ekonomije", rekao je jedan zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman
Odobreno je kresanje minimalnih plata, što će pogoditi radnike koji već ionako trpe posle više od četiri godine duboke recesije, pošto je vlada usvojila seriju mera koje su prošle sedmice odobrene u parlamentu, izjavio je jedan neimenovani vladin zvaničnik.
Sniženjem minimalnih plata, koje će biti ozakonjeno bez potrebe za daljim usvajanjem u parlamentu, standardna minimalna mesečna plata od 751 evra biće snižena za 22 odsto. Za zaposlene mlađe od 25 godina to kresanje će biti još drastičnije i iznosiće 32 odsto.
Uz to će biti uvedeno zamrzavanje plata u javnom sektoru sve dok stopa nezaposlenosti, koja sada dostiže 21 odsto, ne opadne ispod 10 odsto, prenela je agencija Rojters.
Uporedo sa zahuktavanjem grčkog zakonodavnog procesa radi ispunjavanja budžetskih obećanja, premijer Grčke Lukas Papadimos će se u sredu sastati sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom pred samit EU 1. i 2. marta.
Grčka je pod snažnim pritiskom da preduzme hitnu akciju posle niza neispunjenih obećanja u poslednje dve godine da će skresati budžetske izdatke i reformisati razrušenu ekonomiju.
Postoji, međutim, rastuća bojazan da će ponovni rezovi ugušiti svaku nadu u oporavak i onemogućiti smanjenje javnog duga koji dostiže 160 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Evropska unija je već shvatila da ne možemo ići napred samo sa strogim merama štednje, potreban nam je rast", ukazao je portparol vlade Pantelis Kapsis u jednoj emisiji na Mega televiziji.
Grčki parlament treba da danas kasnije glasa o novoj rundi kresanja budžetskih izdataka za 3,2 milijarde evra (4,3 milijarde dolara), otpočinjući time ovonedeljnu seriju glasanja o paketu strogih mera štednje.
Cilj tih mera, koje će iz budžeta za odbranu srezati 400 miliona evra, smanjiti operativne troškove ministarstava za 15 odsto i skresati penzione troškove za 386 miliona evra, je da grčki budžetski deficit u 2012. svede na 6,7 odsto BDP.
Kao rezultat tih kresanja, mesečne penzije u javnom sektoru iznad 1.300 evra biće smanjene 12 odsto, dok će takozvane dopunske penzije iznad 200 evra biti srezane čak do 30 odsto.
Penzije u javnom sektoru su već bile snižene 10 odsto u okviru mera, usvojenih 2010. u zamenu za prvi paket inostrane pomoći za spasavanje Grčke od 110 milijardi evra.
Američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" je u ponedeljak snizila dugoročni kreditni rejting Grčke na "selektivni bankrot" posle prošlonedeljnog sporazuma o svopu obveznica kojim se investitori u grčke obveznice primoravaju na gubitke.
Evropska centralna banka je bila primorana da ponudi hitnu pomoć grčkim bankama posle tog sniženja rejtinga kojim je ECB bila primorana da obustavi prihvatanje grčkih obveznica kao kolaterala prilikom osiguranja zajmova od te banke.
"To neće imati nikakav uticaj na funksionisanje ekonomije", rekao je jedan zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου