Већа конкуренција – ниже цене хране

Представници немачког „Лидла” већ дуже време испитују локације за изградњу својих супермаркета у Србији

Више великих играча јефтинија роба

Немачки дисконтер „Лидл” већ увелико испитује локације по Србији и представници овог ланца обилазе градове, потврдили су „Политици” незванично поједини градоначелници, док су у централи те компаније већ неколико пута идентично одговарали на наша питања – да проучавају услове и могућности пословања у неколико земаља, међу којима је и Србија.
„Лидл” је још пре више од годину дана регистровао фирму у Србији, а искуства других земаља откривају зашто не желе унапред да говоре о доласку на ново тржиште. Стратегија те немачке компаније јесте да у исто време пронађе већи број локација и да одједном отвори већи број објеката, а не два-три како то раде други трговци. На тај начин брзо постају битан тржишни такмац.
Доласком „Лидла”, ланца који је део немачке „Шварц групе”, тржиште Србије добило би оштрију конкуренцију, а потрошачи ниже цене, сматрају саговорници „Политике”. Дисконти успевају да понуде робу која је јефтинија него код конкуренције тако што углавном продају производе своје трговачке марке и тако што набављају мање врста истог артикла, али у огромним количинама.
– У њима 90 одсто робе чине производи трговачке марке, а преосталих десетак процената јесу они артикли без којих се не може, попут „кока-коле”. Дисконти значе знатно ниже цене, а не по неколико процената, какав је сада случај. Код њих је и до 30 одсто јефтиније него код других трговаца. То успевају тако што, на пример, не шире асортиман на 50 врста чоколада, већ у понуди имају само две или три и то углавном своју приватну марку. Набављају их у великим количинама, па им добављачи дају повољније услове. Тако и потрошачи добију производе по нижим ценама – објаснила је Љиљана Станковић, помоћник министра пољопривреде и трговине за трговину, цене и заштиту потрошача.
Она додаје да би корист била вишеструка.
– Долазак дисконтера на тржиште Србије значио би у кратком року промену слике тржишта малопродаје, његову даљу консолидацију и снажнију конкуренцију међу трговцима, што је значајно пре свега због будуће позиције потрошача. Трговци би много више бринули како да задовоље ценовне захтеве потрошача, како да сустигну све оно што се нуди у дисконтним продавницама. Захтеви потрошача, који би у том случају имали много веће могућности избора, узимали би се много више у обзир приликом креирања политике цена и уопште политике пословања у малопродаји Србије – сматра Станковићева.
Са њом је сагласан и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
– Ми и сада имамо велику понуду производа трговачких марки код водећих трговаца, али то није исто. Доласком дисконтера добили бисмо здравију конкуренцију и јефтинију робу. Према нашим сазнањима, „Лидл” ће ускоро отворити радње у Србији – каже Паповић.
Ниже цене у дисконтима се обезбеђују и тако што су улагања у продајне објекте мања. Карактерише их палетни начин излагања робе, неретко и у кутијама, а површине су од 1.000 до 2.000 квадратних метара, што значи да су у рангу супермаркета.
Оно што у Србији наликује дисконтним радњама јесу подруми и дисконти пића где су цене алкохолних и безалкохолних пића неретко ниже од оних у супермаркетима. Није, ипак, реч о организованим ланцима, који би на нашем тржишту били озбиљна конкуренција великим трговцима. А осим нижих цена, корист од доласка ланца дисконтних радњи било би и обједињавање малих произвођача, који би своју робу пласирали под робним маркама трговаца.
Дисконтни ланци су направили велики пробој у овом региону, али су Србију до сада заобилазили. „Лидл” и „Алди” су најпре стигли у Словенију, а потом је „Лидл” преко ноћи у Хрватској отворио десетак објеката. Дисконтни ланци послују и у Бугарској, Мађарској, Румунији...