BRISEL - Ministri finansija država članica Evropske unije (EU) postigli su rano jutros dogovor o pomoći za spasavanje Grčke od nekontrolisanog banktrotstva, odobrivši Atini 130 milijardi evra (172 milijarde dolara) iz evropskih fondova kako bi izbegla nekontrolisani bankrot 20. marta, kada joj dospeva na isplatu 14,5 milijardi evra duga.
Istovremeno primorani su privatni vlasnici grčkih obveznica na preuzimanje većih gubitaka, a Atina se obavezala na oštrije kresanje budžetskih izdataka.
Ministri su posle 13 sati razgovora noćas finalizovli mere za smanjenje dugovanja Grčke na 120,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020. godine, što je blago iznad cilja od 120 odsto BDP, kako bi osigurala drugi paket pomoći za spasavanje za manje od dve godine i otplatila dug koji dospeva idućeg meseca.
Postizanjem dogovora da Evropska centralna banka (ECB) distribuira svoj profit od kupovine grčkih obveznica i da privatni kreditori Grčke preuzmu veće gubitke, ministri smanjuju grčki dug na nivo koji bi trebalo da osigura nove finansije od Međunarodnog monetranog fonda (MMF) i da pruži podršku 17-očlanom bloku zajedničke valute, preneo je Rojters.
Nepopularne mere stroge štednje koje Grčka zauzvrat mora da preduzme mogu, međutim, da nanesu teškoće toj zemlji pred izbore u aprilu i da izazovu nove proteste protiv smanjenja plata i penzija i ukidanja radnih mesta.
Postignuti sporazum o paketu pomoći Grčkoj moraju, takođe, da odobre vlade svih članica evrozone.
Severnije članice, kao sto je Nemačka, zalagale su se za još oštrije mere za Grčku, ali je nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao da je veoma uveren u to da će većina u nemačkom parlamentu odobriti taj paket.
"Postigli smo dalekosežan sporazum o novom programu za Grčku i učešću privatnog sektora koji će dovesti do znatnog smanjenja grčkog duga...kako bi se osigurala budućnost Grčke u zoni evra", izjavio je na konferenciji za novinare Žan-Klod Junker, koji predsedava sastancima ministara finansija Evrogrupe.
Pojedini ekonomisti ukazuju da je još pod znakom pitanja da li Grčka može da otplati i tako redukovano dužničko breme. Povratak ekonomskom rastu mogao bi potrajati čak celu deceniju jer će oštri rezovi produbiti recesiju u kojoj je Grčka već petu godinu, što će pogoditi vladine prihode.
"Posejali smo vetar, sad beremo uragan", izjavio je šef grčke Trgovinske konfederacije Vasilis Korkidis.
ECB i MMF su u izveštaju, pripremljenom za Evropsku uniju, u koji je Rojters imao uvid, ukazali da bi grčki dug, ukoliko Atina ne bi sprovela ekonomske reforme i smanjila troškove kako bi svoju ekonomiju učinila konkurentnijom, mogao da dostigne 160 odsto BDP do 2020.
"S obzirom na te rizike, program za Grčku bi stoga mogao da ostane podložan propasti jer pitanja koja se tiču njegove održivosti vise nad njim", navedno je u poverljivom izveštaju na devet stranica.
Postignuti sporazum će omogućiti Atini da pokrene svop obveznica sa privatnim kreditorima, što će joj pomoći da stane na stabilnije noge kad je reč o finansijama i da se zadrži unutar evrozone.
Privatni investitori će otpisati oko 100 milijardi evra grčkog duga jer će banke i osiguravajuće kuće zameniti grčke obveznice koje poseduju vrednosnim hartijama dužeg perioda dospeća i manje nominalne vrednosti.
Privatni vlasnici grčkih obveznica preuzeće gubitke od 53,5 odsto od njihove nominalne vrednosti. Oni su prethodno pristali na otpis 50 odsto nominalne vrednosti, što je jednako gubitku oko 70 odsto sadašnje vrednosti grčkog duga koji poseduju.
Junker je ukazao da očekuje visok procenat učešća privatnih kreditora u postignutom sporazumu , mada se pojedini od njih mogu suprostaviti novim uslovima.
Grčka je saopštila da će usvojiti zakon koji će joj dozvoliti da prisili na gubitke vlasnike obveznica koji ne budu učestvovali u sporazumu.
ECB će takođe dati svoj doprinos u smanjenju grčkog duga tako što će ustupiti profit koji je ostvarila od kupovine grčkih obveznica u poslednje dve godine nacionalnim centralnim bankama na raspolaganje njihovim vladama koje će taj novac prebaciti Atini "radi daljeg jačanja održivosti grčkog javnog duga".
ECB je utrošila oko 38 milijardi evra na kupovinu grčkog vladinog duga i to njihovo vlasništvo sada vredi oko 50 milijardi evra.
Očekuje se da će privatni kreditori zamenu obveznica pokrenuti 8. marta i okončati je za tri dana.To znači da će otplata 14,5 milijardi evra duga koji dospeva 20. marta biti restrukturisana, što će omogućiti Atini da izbegne bankrot.
Najveći deo novca iz paketa od 130 milijardi evra biće iskorišćen za finansiranje svopa obveznica i osiguranje stabilnosti grčkog bankarskog sistema. Oko 30 milijardi evra otići će za privlačenje privatnog sektora da pristane na taj svop, 23 milijarde će biti utrošene na dokapitalizaciju banaka, a Grčka će daljih 35 milijardi evra upotrebiti za finansiranje otkupa obveznica, a gotovo ništa neće otići direktno za pomoć grčkoj ekonomiji
Istovremeno primorani su privatni vlasnici grčkih obveznica na preuzimanje većih gubitaka, a Atina se obavezala na oštrije kresanje budžetskih izdataka.
Ministri su posle 13 sati razgovora noćas finalizovli mere za smanjenje dugovanja Grčke na 120,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020. godine, što je blago iznad cilja od 120 odsto BDP, kako bi osigurala drugi paket pomoći za spasavanje za manje od dve godine i otplatila dug koji dospeva idućeg meseca.
Postizanjem dogovora da Evropska centralna banka (ECB) distribuira svoj profit od kupovine grčkih obveznica i da privatni kreditori Grčke preuzmu veće gubitke, ministri smanjuju grčki dug na nivo koji bi trebalo da osigura nove finansije od Međunarodnog monetranog fonda (MMF) i da pruži podršku 17-očlanom bloku zajedničke valute, preneo je Rojters.
Nepopularne mere stroge štednje koje Grčka zauzvrat mora da preduzme mogu, međutim, da nanesu teškoće toj zemlji pred izbore u aprilu i da izazovu nove proteste protiv smanjenja plata i penzija i ukidanja radnih mesta.
Postignuti sporazum o paketu pomoći Grčkoj moraju, takođe, da odobre vlade svih članica evrozone.
Severnije članice, kao sto je Nemačka, zalagale su se za još oštrije mere za Grčku, ali je nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao da je veoma uveren u to da će većina u nemačkom parlamentu odobriti taj paket.
"Postigli smo dalekosežan sporazum o novom programu za Grčku i učešću privatnog sektora koji će dovesti do znatnog smanjenja grčkog duga...kako bi se osigurala budućnost Grčke u zoni evra", izjavio je na konferenciji za novinare Žan-Klod Junker, koji predsedava sastancima ministara finansija Evrogrupe.
Pojedini ekonomisti ukazuju da je još pod znakom pitanja da li Grčka može da otplati i tako redukovano dužničko breme. Povratak ekonomskom rastu mogao bi potrajati čak celu deceniju jer će oštri rezovi produbiti recesiju u kojoj je Grčka već petu godinu, što će pogoditi vladine prihode.
"Posejali smo vetar, sad beremo uragan", izjavio je šef grčke Trgovinske konfederacije Vasilis Korkidis.
ECB i MMF su u izveštaju, pripremljenom za Evropsku uniju, u koji je Rojters imao uvid, ukazali da bi grčki dug, ukoliko Atina ne bi sprovela ekonomske reforme i smanjila troškove kako bi svoju ekonomiju učinila konkurentnijom, mogao da dostigne 160 odsto BDP do 2020.
"S obzirom na te rizike, program za Grčku bi stoga mogao da ostane podložan propasti jer pitanja koja se tiču njegove održivosti vise nad njim", navedno je u poverljivom izveštaju na devet stranica.
Postignuti sporazum će omogućiti Atini da pokrene svop obveznica sa privatnim kreditorima, što će joj pomoći da stane na stabilnije noge kad je reč o finansijama i da se zadrži unutar evrozone.
Privatni investitori će otpisati oko 100 milijardi evra grčkog duga jer će banke i osiguravajuće kuće zameniti grčke obveznice koje poseduju vrednosnim hartijama dužeg perioda dospeća i manje nominalne vrednosti.
Privatni vlasnici grčkih obveznica preuzeće gubitke od 53,5 odsto od njihove nominalne vrednosti. Oni su prethodno pristali na otpis 50 odsto nominalne vrednosti, što je jednako gubitku oko 70 odsto sadašnje vrednosti grčkog duga koji poseduju.
Junker je ukazao da očekuje visok procenat učešća privatnih kreditora u postignutom sporazumu , mada se pojedini od njih mogu suprostaviti novim uslovima.
Grčka je saopštila da će usvojiti zakon koji će joj dozvoliti da prisili na gubitke vlasnike obveznica koji ne budu učestvovali u sporazumu.
ECB će takođe dati svoj doprinos u smanjenju grčkog duga tako što će ustupiti profit koji je ostvarila od kupovine grčkih obveznica u poslednje dve godine nacionalnim centralnim bankama na raspolaganje njihovim vladama koje će taj novac prebaciti Atini "radi daljeg jačanja održivosti grčkog javnog duga".
ECB je utrošila oko 38 milijardi evra na kupovinu grčkog vladinog duga i to njihovo vlasništvo sada vredi oko 50 milijardi evra.
Očekuje se da će privatni kreditori zamenu obveznica pokrenuti 8. marta i okončati je za tri dana.To znači da će otplata 14,5 milijardi evra duga koji dospeva 20. marta biti restrukturisana, što će omogućiti Atini da izbegne bankrot.
Najveći deo novca iz paketa od 130 milijardi evra biće iskorišćen za finansiranje svopa obveznica i osiguranje stabilnosti grčkog bankarskog sistema. Oko 30 milijardi evra otići će za privlačenje privatnog sektora da pristane na taj svop, 23 milijarde će biti utrošene na dokapitalizaciju banaka, a Grčka će daljih 35 milijardi evra upotrebiti za finansiranje otkupa obveznica, a gotovo ništa neće otići direktno za pomoć grčkoj ekonomiji
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου