Povratak na drahmu mora biti iznenadan

 

Izvor: Gde Investirati/ Politika

Pritisci Brisela su dojadili i Grcima, koji uveliko razmišljaju o odustajanju od evrozone i povratku na drahmu.

Vlada Grčke se snašla za spornih 325 miliona evra koje će dodatno uštedeti i tako ispuniti uslov za odobravanje paketa evropske pomoći od 130 milijardi evra bez kojeg ova zemlja ne može da opstane.

Lideri PASOK-a i Nove demokratije Papandreu i Samaras potpisali su dokument na kome su insistirali evropski kreditori i koji treba da bude garancija da će i posle izbora biti izvršavani dogovori sa poveriocima.

Ministar finansija Evangelos Venizelos smatra da je na taj način Grčka ispunila gotovo sve obaveze iz evropskog stabilizacionog programa i da su sada otvorena vrata da on bude i realizovan. Međutim, ministar je bio mnogo iskreniji prilikom susreta sa predsednikom Karolosom Papouliasom kojem je predočio da je sve više otvorenih poziva da Grčka napustu evrozonu i vrati se drahmi.

"Mnogo je onih koji nas otvoreno ne žele u evrozoni i nije nimalo lako ubediti ih da možemo da ostanemo, da možemo da stanemo na noge. U stvari, mi smo pred tragičnom dilemom, jer sve ovo znači ili dalje žrtvovanje koje vodi srozavanju socijalnog položaja, možda i naših institucija, stepena naše demokratije, ili – ekonomskoj katastrofi”, rekao je Venizelos.

U ponedeljak konačna odluka ministara evrozone

Atina mora da čeka do ponedeljka kada bi ministri evrozone trebalo da donesu konačnu odluku koja može da znači i konstantno prisustvo predstavnika trojke i formiranje posebnog računa sa kojeg bi se servisirao dug. Međutim, iz svega viđenog očigledno je da se, u ovom momentu, Evropi ne žuri da spase Grčku. Svakodnevno postavljanje novih uslova i ideja nekih evropskih zemalja da se prethodno sačekaju rezultati aprilskih izbora, samo je produžavanje agonije koja, ako kredit ne stigne odmah i ukoliko se ne plati dug od 14,5 milijardi koji dospeva u martu to za Grčku znači – tragediju.

Socijalno srozavanje

Ona je već prisutna u životima mnogih Grka koji su se suočili sa drastičnim smanjenjem plata i penzija, enormnim porastom troškova života i poreza. Tako je, recimo, broj samoubistava porastao za 40 odsto u zemlji koja se donedavno smatrala najsrećnijom u Evropi. Za razliku od ostalih, Grci su za to i imali razloga iako ih, izgleda, nisu bili svesni: najlepše more, izvanredna klima, neverovatno dobra socijalna zaštita u vidu visokih plata i penzija, zagarantovanih bonusa, kredita sa otplatom i preko 20 godina...

Povratak na drahmu

Mnogi Grci misle da bi im sa drahmom bilo bolje! Sve je očiglednije da su na tu opciju spremniji i u Briselu gde, po rečima jednog anonimnog zvaničnika, ozbiljno razmišljaju da Atina uplati 14,5 milijardi kako bi podmirila dug koji dospeva u martu, a da se sa ostalim milijardama za spasavanje sačekaju rezultati aprilskih izbora.

Grčka štampa piše da nemačke firme poslednjih dana iznose ogromne količine evra iz Grčke. Jer, da bi imala efekta, eventualna odluka Grčke o povlačenju iz evrozone morala bi da bude iznenadna upravo da bi se sprečilo ovakvo masovno povlačenje evra iz grčkih banaka. U sadašnjoj situaciji kada je jasno da program spasavanja Grčke podrazumeva vrlo brze i drastične budžetske mere, koje Atina teško da može da prati a da ne pravi nove dugove, da obezbedi privredni rast, možda je, kako piše britanski Telegraph, zaista pitanje da li je ostanak u evrozoni – pravo rešenje.

Američki profesor i predavač na Harvardu Martin Feldstein, koji spada u deset najuticajnijih ekonomista u svetu, smatra da bi odustajanje od evra i formiranje nove drahme značilo devalvaciju sa mnogo manje ekonomskog bola od onoga koji za Grke znači sadašnja kriza. Vrednost nove nacionalne valute pala bi u odnosu na evropsku, posledica bi bila manja primanja, ali i povećana grčka konkurentnost. Pad drahme stimulisao bi izvoz, a uvoz preusmerio na domaća dobra i usluge, što znači da, uz očekivani podstrek BDP-a, smatra američki profesor, Atina ne bi morala da prolazi kroz užasavajući period visoke nezaposlenosti