Уз европски пакет помоћи, Грчкој предстоји и смањење плата и пензија, нови раст цена, као и талас отпуштања
Европска помоћ Грчкој условљена да у кратком временском року усвоје нове мере штедње: чистач ципела у Атини Фото Танјуг
Од нашег дописника
Атина – После маратонског већања у Бриселу, Грчкој је одобрен спасоносни кредит од 130 милијарди евра и отписано 100 милијарди или 53,5 одсто дуга, с тим што ни евро из ове суме не иде на обнову посрнуле привреде. Грци могу да одахну, али не и да се радују! Да се извуку из петогодишње рецесије, Грци морају још више да штеде и испуне очекивања ЕУ.
Грчки премијер Лукас Пападимос је до последњег момента неизвесну одлуку Европске уније, Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске централне банке (ЕЦБ), од које је зависила судбина земље, дочекао речима да је „реч о историјском дану и историјској одлуци”.
Министар финансија Евангелиос Венизелос био је конкретнији када је изјавио да се „завршило много боље него што смо очекивали”. У суштини, то је истина. Грчка је успела да омекша кредиторе и убеди их да ће бити у стању да садашњи државни дуг од 160 одсто бруто домаћег производа, до 2020. године смањи до 120,5 одсто БДП-а, премда мало ко у то верује. Да би то постигла Атина мора да уведе нове мере штедње, а то ће бити најтеже. Неминовно ће, како кажу овдашњи аналитичари, доћи до нових социјалних потреса, непредвидивог незадовољства нације која највише осећа последице мера штедњи и која, реално, све теже подноси дужничко бреме.
Иако им је лакнуло после бриселске одлуке, јер су се бар у овом тренутку спасити банкрота, Грци су и даље врло забринути, јер је јасно да нове мере штедње које су услов кредитора, подразумевају смањење плата и пензија, нови раст цена, талас отпуштања. Већ сада Грчка је једна од најскупљих земаља ЕУ, с ценама које свакодневно расту, бензином од 1,80 евра, лож-уљем од 1,10 евра, млеком од 1,30, десетинама нових пореза које сада, с платама и пензијама које су се приближиле онима у Србији, све теже могу да плате.
Уз то, спасоносни пакет од 130 милијарди евра неће бити коришћен за оживљавање грчке привреде која је већ пет година у све дубљој рецесији. Да би се привреда подигла на ноге, да би се отворила нова радна места да би земља превазишла рецесију по мишљењу експерата потребно је најмање десет година.
„Стратешки циљ спасоносног програма је смањење грчког дуга до 120,5 одсто бруто домаћег производа, што земљи гарантује и опстанак у еврозони”, био је прецизан председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер.
Грчка се спасла мартовског банкрота, јер ће од пара које добија одмах платити 15 милијарди на име доспелог дуга. Већ се зна да ће тридесетак милијарди отићи на замену обвезница и обезбеђивање стабилности грчких банака, да ће 23 милијарде бити употребљене на рекапитализацију банака, 5,7 милијарди за плаћање камата и друге банкарске послове.
Национална конфедерација грчких трговаца упозорава да ће нове мере штедње које парламент мора да усвоји и спроведе у живот до краја месеца „уништити тржиште и продубити рецесију”.
„Нови порези ће потпуно уништити трговину која није у стању да поднесе нове намете. Мали трговци ће нестати”, рекао је Василис Коркидис, председник Националне конфедерације грчких трговаца.
Синдикати радника јавног и приватног сектора најављују нове масовне протесте за среду док парламент буде гласао нове мере. Грци се позивају да окупљањем на Тргу Синтагма још једном покажу да су против владине политике штедње, нових закона који драстично погоршавају положај нације која је, како кажу, „доведена до просјачког штапа”.
Лидери коалиционих партија поздрављају споразум у Бриселу и сматрају да се на тај начин отвара могућност за што брже спровођење ванредних избора, већ почетком априла. Популарност конзервативаца и социјалиста је поприлично опала у народу и тренутно им се, према анкетама даје, Новој демократија 19,4 одсто, а ПАСОК само 13,1 одсто гласова.
Јасмина Павловић-Стаменић
Атина – После маратонског већања у Бриселу, Грчкој је одобрен спасоносни кредит од 130 милијарди евра и отписано 100 милијарди или 53,5 одсто дуга, с тим што ни евро из ове суме не иде на обнову посрнуле привреде. Грци могу да одахну, али не и да се радују! Да се извуку из петогодишње рецесије, Грци морају још више да штеде и испуне очекивања ЕУ.
Грчки премијер Лукас Пападимос је до последњег момента неизвесну одлуку Европске уније, Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске централне банке (ЕЦБ), од које је зависила судбина земље, дочекао речима да је „реч о историјском дану и историјској одлуци”.
Министар финансија Евангелиос Венизелос био је конкретнији када је изјавио да се „завршило много боље него што смо очекивали”. У суштини, то је истина. Грчка је успела да омекша кредиторе и убеди их да ће бити у стању да садашњи државни дуг од 160 одсто бруто домаћег производа, до 2020. године смањи до 120,5 одсто БДП-а, премда мало ко у то верује. Да би то постигла Атина мора да уведе нове мере штедње, а то ће бити најтеже. Неминовно ће, како кажу овдашњи аналитичари, доћи до нових социјалних потреса, непредвидивог незадовољства нације која највише осећа последице мера штедњи и која, реално, све теже подноси дужничко бреме.
Иако им је лакнуло после бриселске одлуке, јер су се бар у овом тренутку спасити банкрота, Грци су и даље врло забринути, јер је јасно да нове мере штедње које су услов кредитора, подразумевају смањење плата и пензија, нови раст цена, талас отпуштања. Већ сада Грчка је једна од најскупљих земаља ЕУ, с ценама које свакодневно расту, бензином од 1,80 евра, лож-уљем од 1,10 евра, млеком од 1,30, десетинама нових пореза које сада, с платама и пензијама које су се приближиле онима у Србији, све теже могу да плате.
Уз то, спасоносни пакет од 130 милијарди евра неће бити коришћен за оживљавање грчке привреде која је већ пет година у све дубљој рецесији. Да би се привреда подигла на ноге, да би се отворила нова радна места да би земља превазишла рецесију по мишљењу експерата потребно је најмање десет година.
„Стратешки циљ спасоносног програма је смањење грчког дуга до 120,5 одсто бруто домаћег производа, што земљи гарантује и опстанак у еврозони”, био је прецизан председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер.
Грчка се спасла мартовског банкрота, јер ће од пара које добија одмах платити 15 милијарди на име доспелог дуга. Већ се зна да ће тридесетак милијарди отићи на замену обвезница и обезбеђивање стабилности грчких банака, да ће 23 милијарде бити употребљене на рекапитализацију банака, 5,7 милијарди за плаћање камата и друге банкарске послове.
Национална конфедерација грчких трговаца упозорава да ће нове мере штедње које парламент мора да усвоји и спроведе у живот до краја месеца „уништити тржиште и продубити рецесију”.
„Нови порези ће потпуно уништити трговину која није у стању да поднесе нове намете. Мали трговци ће нестати”, рекао је Василис Коркидис, председник Националне конфедерације грчких трговаца.
Синдикати радника јавног и приватног сектора најављују нове масовне протесте за среду док парламент буде гласао нове мере. Грци се позивају да окупљањем на Тргу Синтагма још једном покажу да су против владине политике штедње, нових закона који драстично погоршавају положај нације која је, како кажу, „доведена до просјачког штапа”.
Лидери коалиционих партија поздрављају споразум у Бриселу и сматрају да се на тај начин отвара могућност за што брже спровођење ванредних избора, већ почетком априла. Популарност конзервативаца и социјалиста је поприлично опала у народу и тренутно им се, према анкетама даје, Новој демократија 19,4 одсто, а ПАСОК само 13,1 одсто гласова.
Јасмина Павловић-Стаменић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου