Мештани Лазаревог Села не дозвољавају враћање водотока у
старо корито, што је једини спас од могуће поплаве
Поплава на подручју Заплања у јуну, ове године (Фото Т.
Тодоровић)
Ниш – Град Ниш је обезбедио четири милиона динара за регулацију
Кутинске реке, која је много невоља донела мештанима претходних година, каже за
„Политику“ др Жарко Ранковић, заменик команданта градског штаба за ванредне
ситуације. Али, од стварне реализације пројекта изгледа неће бити ништа.
За најкритичније подручје у Заплању, односно за око 500 метара обале ове реке у атару Лазаревог Села, у општини Гаџин Хан, најстручнији људи из области хидроградње у нашој земљи у сарадњи са нишким Заводом за урбанизам и Водопривредним предузећем „Ерозија“, урадили су пројекат који предвиђа враћање ове реке у старо корито.
На тих пола километра, у облику потковице, много је породичних објеката и обрадивог земљишта, али и десетак домаћинстава, која су током претходних поплава увек била најугроженија и имала непроцењиву штету. Ту је и индустријски погон за грађевинску столарију, чијих се сто одсто производа извози, који је прошлог пролећа у поплави претрпео штету од преко 300.000 евра.
Зато је цео пројекат реконструкције водотока и посебно значајан, јер у тој фирми је, поред осталих, запослено и више мештана Лазаревог Села, испричао нам је Ранковић.
Снимањем подручја закључено је да је најефикасније и најјефтиније решење враћање Кутинске реке у старо корито, јер се она годинама, рушећи обале, померала према Лазаревом Селу. Колико је то подручје угроженo говори податак да је јуна, ове године, цео Републички штаб за ванредне ситуације, боравећи на поплављеном подручју у општини Гаџин Хан наложио је да се без одлагања пронађе решење за проблем у Лазаревом Селу.
Регулацијом реке кроз ово место били би решени и многи проблеми низводно на Кутинској реци до ушћа у Нишаву, чиме би се заштитили и насеља Прва Кутина, Никола Тесла и Брзи Брод, саобраћајна инфраструктура и обрадиво пољопривредно земљиште. Уместо да мештани подрже реализацију овог пројекта, они не дозвољавају никакве радове.
Оптужују нас да је пројекат, наводно, урађен за заштиту фабрике и да држава шити приватне предузетнике а не становништво. Њима, што је скоро невероватно, смета што је власник фабрике понудио да финансијски помогне реализацију пројекта, без обзира што многи од мештана раде у тој индустрији и од тога живе, каже Ранковић.
Информација да су из Водопривредног предузећа „Србијаводе“ у Београду запретили подношењем кривичне пријаве против реализатора пројекта уколико започне радове на регулацији Кутинске реке овај случај чини још чуднијим.
А те исте „Србијаводе“ нису обновиле уговор о одржавању водотокова на југу Србије, који је истекао јуна ове године и не издвајају ни динар за санацију стања и неопходне радове на спречавању евентуалних, нових поплава.
За најкритичније подручје у Заплању, односно за око 500 метара обале ове реке у атару Лазаревог Села, у општини Гаџин Хан, најстручнији људи из области хидроградње у нашој земљи у сарадњи са нишким Заводом за урбанизам и Водопривредним предузећем „Ерозија“, урадили су пројекат који предвиђа враћање ове реке у старо корито.
На тих пола километра, у облику потковице, много је породичних објеката и обрадивог земљишта, али и десетак домаћинстава, која су током претходних поплава увек била најугроженија и имала непроцењиву штету. Ту је и индустријски погон за грађевинску столарију, чијих се сто одсто производа извози, који је прошлог пролећа у поплави претрпео штету од преко 300.000 евра.
Зато је цео пројекат реконструкције водотока и посебно значајан, јер у тој фирми је, поред осталих, запослено и више мештана Лазаревог Села, испричао нам је Ранковић.
Снимањем подручја закључено је да је најефикасније и најјефтиније решење враћање Кутинске реке у старо корито, јер се она годинама, рушећи обале, померала према Лазаревом Селу. Колико је то подручје угроженo говори податак да је јуна, ове године, цео Републички штаб за ванредне ситуације, боравећи на поплављеном подручју у општини Гаџин Хан наложио је да се без одлагања пронађе решење за проблем у Лазаревом Селу.
Регулацијом реке кроз ово место били би решени и многи проблеми низводно на Кутинској реци до ушћа у Нишаву, чиме би се заштитили и насеља Прва Кутина, Никола Тесла и Брзи Брод, саобраћајна инфраструктура и обрадиво пољопривредно земљиште. Уместо да мештани подрже реализацију овог пројекта, они не дозвољавају никакве радове.
Оптужују нас да је пројекат, наводно, урађен за заштиту фабрике и да држава шити приватне предузетнике а не становништво. Њима, што је скоро невероватно, смета што је власник фабрике понудио да финансијски помогне реализацију пројекта, без обзира што многи од мештана раде у тој индустрији и од тога живе, каже Ранковић.
Информација да су из Водопривредног предузећа „Србијаводе“ у Београду запретили подношењем кривичне пријаве против реализатора пројекта уколико започне радове на регулацији Кутинске реке овај случај чини још чуднијим.
А те исте „Србијаводе“ нису обновиле уговор о одржавању водотокова на југу Србије, који је истекао јуна ове године и не издвајају ни динар за санацију стања и неопходне радове на спречавању евентуалних, нових поплава.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου