BEOGRAD - Tržište kapitala u Srbiji možda se nalazi u najtežoj situaciji u novijoj istoriji, a to se ogleda u padu aktivnosti i entuzijazma učesnika na tom tržištu, izjavila je direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.
Iako je Beogradska berza dobila poverenje učesnika i radi na unapređenju transparentnosti i novim proizvodima, to je ipak nedovoljan podsticaj za razvoj tržišta kapitala, čija je uloga minimizirana u strateškom pristupu ekonomskim reformama u zemlji, kazala je ona juče na otvaranju 11. Međunarodne konferencije Beogradske berze.
"Rezultat je plitko i nedovoljno likvidno tržište, nesigurnost i uzdržavanje investitora od ozbiljnijih ulaganja", ocenila je Dostanić.
Podsećajući da u Srbiji do sada nije sprovedena nijedna inicijalna javna ponuda, ona je dodala da poznate privatne srpske kompanije pokušavaju da izdejstvuju povoljnije kreditne uslove, sa predlaganjem korekcija u monetarnoj politici.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović deli mišljenje direktorke Berze da je tržište kapitala u Srbiji u krizi, napomenuvši da je situacija takva i u celom regionu.
On je ukazao na novi Zakon o tržištu kapitala, koji je stupio na snagu prošle godine, istakavši da je to moderan i kvalitetan pravni akt, koji doprinosi boljoj zaštiti investitora i obezbeđuje efikasno i transparentno tržište.
"Imamo Zakon koji je dobar, ali je tržište mrtvo. Tržišni učesnici rade na rubu egzistencije i mnoge mogućnosti Zakona ne mogu da se iskoriste, jer je nivo usluga vrlo skučen i ograničen", objasnio je Ćirović.
Ističući da imamo nerazvijeno tržište, sa malim brojem hartija od vrednosti, on je dodao da je napravljen pomak na tržištu korporativnih i municipalnih obveznica.
Ćirović je podsetio da su sa emisijom municipalnih obveznica počeli Novi Sad i Pančevo i izrazio očekivanje da će još neke lokalne samouprave krenuti u tom pravcu.
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Veselin Pješčić rekao je da su emitovanje municipalnih obveznica i dugoročnih hartija od vrednosti prvi koraci ozbiljnijeg razvoja tržišta kapitala i zamajac daljeg tržišnog razvoja.
On je naveo da su tri poželjna pravca razvoja tog tržišta - dalji razvoj primarnog i unapređenje sekundarnog tržišta kapitala, proširenje kruga emitera i investicione baze dužničkih hartija od vrednosti i razvoj dinarskih instrumenata duga kako bi se pozitivno uticalo na veću upotrebu dinara i stabilnost domaćeg finansijskog sektora.
Pješčić je napomenuo da su Sosijete ženeral banka i Erste banka prve koje su emitovale dužničke dugoročne hartije od vrednosti i izrazio očekivanje da će i druge banke slediti taj primer.
"To je pokazalo da se na tržištu investira i u dužničke hartije od vrednosti", dodao je viceguverner.
On je ukazao da veće učešće dinarskih izvora finansiranja podrazumeva veći potencijal dinarskog kreditiranja i manje učešće deviznog rizika, što za NBS znači veću finansijsku stabilnost.
Uporedo sa konferencijom održava se i Investitorska konferencija, na kojoj će se susresti predstavnici 12 listiranih kompanija i profesionalnih investora.
Beogradska berza je juče obeležila slavu Aranđelovdan, na dan kada je 1894. godine održana prva skupština Berze u Građanskoj kasini, izabrana stalna uprava i prvi berzanski posrednici.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου