Domaći poljoprivrednici i prerađivači imaju još godinu dana da stignu konkurenciju sa zapada. Od 2013. mnoge namirnice će ulaziti u zemlju bez carina. Prosek nameta za 2014 - 1,7 odsto
UVOZ hrane iz Evropske unije biće već 2014. godine, gotovo u potpunosti, bez troška naplate carine. Na to smo se obavezali Prelaznim trgovinskim sporazumom još 2009. godine i, mada se uskoro očekuje revizija ovog aranžmana, srpske vlasti, prema saznanjima "Novosti", nemaju nameru da ozbiljnije lobiraju u Briselu i odlože primenu ranije ugovorene dinamike spuštanja carina.
- Moguće je da sa Briselom razgovaramo o zadržavanju carina za određene proizvode, ali samo ako se pokaže da je uvoz te robe iz Unije u Srbiju izrazito veliki i da utiče na platnobilansnu poziciju zemlje - tvrde za "Novosti" u Vladi Srbije
Tako je, zapravo, naredna godina poslednja šansa srpskih proizvođača hrane da sačuvaju kupce. Jer ukoliko ne uspeju da 2013. godinu iskoriste i sustignu konkurenciju iz Evrope, već 2014. će mnogi ostati i bez domaćeg tržišta. Naredna godina je, naime, poslednja godina smanjivanja carina na uvoz hrane iz Evropske unije prema Prelaznom trgovinskom sporazumu. Već od 2014. skoro sve namirnice ulaziće u Srbiju oslobođene nameta.
Granica već od sledeće godine neće povećavati cene ni smrznutom povrću, žvakama, bombonama, čokoladi, keksu, testeninama, sladoledu, mineralnim vodama, pa ni žestokim pićima. U takvim uslovima teško da će srpski seljak moći da se trka sa kolegama iz Evrope. Dok on svojim radom nahrani šestoro ljudi, nemački farmer proizvede namirnice za čak 46 svojih sugrađana. Italijan nahrani 22, a bugarski seljak 18 ljudi.
- Ostaje nam godinu dana da uradimo sve ono što nismo uradili prethodnih godina - kaže Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Ako se ništa ne promeni do 2014. ukidanje carina na uvoz hrane iz Evrope biće veliki udarac za srpsku privredu. Doći ćemo u situaciju da će nam biti jeftinije da uvezemo mleko, nego da ga proizvodimo u Srbiji. Evropski farmeri ne plaćaju kamate kao srpski, a subvencije su im višestruko veće.
Prelazni trgovinski sporazum se primenjuje od 2009. godine, kada je ratifikovan u Evropi, ali Srbija je jednostrano potpisala ovaj sporazum godinu dana ranije. Tada su naši pregovarači, objašnjavaju stručnjaci, verovali da ćemo se do 2014. priključiti evropskoj porodici.
- Sada smo u četvrtoj godini sporazuma, a 2013. godina je poslednja godina smanjenja carina. Od 2014. godine carina neće biti, odnosno biće identične onima u Evropskoj uniji - objašnjava Ševarlić. - Izuzetak su sezonske carine kod voća i povrća. Sa smanjenjem carina smanjuju se i prelevmani, odnosno deo iskazan u dinarima. Tako je prelevman za tvrde sireve 2008. bio 80 dinara po kilogramu i iz godine u godinu je padao. Kada uđemo u 2014. on će iznositi nula dinara, kao što će i carina biti nula.
Srbija je, inače, jedina zemlja koja će svoje tržište u potpunosti otvoriti i ukinuti barijere u vidu carina pre nego što postane članica Evopske unije, i to 2014. godine. Hrvatska i dalje ima zaštitu na svoje najosetljivije proizvode, iako će u julu naredne godine postati punopravna članica EU.
UVOZ hrane iz Evropske unije biće već 2014. godine, gotovo u potpunosti, bez troška naplate carine. Na to smo se obavezali Prelaznim trgovinskim sporazumom još 2009. godine i, mada se uskoro očekuje revizija ovog aranžmana, srpske vlasti, prema saznanjima "Novosti", nemaju nameru da ozbiljnije lobiraju u Briselu i odlože primenu ranije ugovorene dinamike spuštanja carina.
- Moguće je da sa Briselom razgovaramo o zadržavanju carina za određene proizvode, ali samo ako se pokaže da je uvoz te robe iz Unije u Srbiju izrazito veliki i da utiče na platnobilansnu poziciju zemlje - tvrde za "Novosti" u Vladi Srbije
Tako je, zapravo, naredna godina poslednja šansa srpskih proizvođača hrane da sačuvaju kupce. Jer ukoliko ne uspeju da 2013. godinu iskoriste i sustignu konkurenciju iz Evrope, već 2014. će mnogi ostati i bez domaćeg tržišta. Naredna godina je, naime, poslednja godina smanjivanja carina na uvoz hrane iz Evropske unije prema Prelaznom trgovinskom sporazumu. Već od 2014. skoro sve namirnice ulaziće u Srbiju oslobođene nameta.
Prelazni trgovinski sporazum se primenjuje od 2009. godine, kada je ratifikovan u Evropi, ali Srbija je jednostrano potpisala ovaj sporazum godinu dana ranije. Tada su naši pregovarači, objašnjavaju stručnjaci, verovali da ćemo se do 2014. priključiti evropskoj porodici.
- Sada smo u četvrtoj godini sporazuma, a 2013. godina je poslednja godina smanjenja carina. Od 2014. godine carina neće biti, odnosno biće identične onima u Evropskoj uniji - objašnjava Ševarlić. - Izuzetak su sezonske carine kod voća i povrća. Sa smanjenjem carina smanjuju se i prelevmani, odnosno deo iskazan u dinarima. Tako je prelevman za tvrde sireve 2008. bio 80 dinara po kilogramu i iz godine u godinu je padao. Kada uđemo u 2014. on će iznositi nula dinara, kao što će i carina biti nula.
Srbija je, inače, jedina zemlja koja će svoje tržište u potpunosti otvoriti i ukinuti barijere u vidu carina pre nego što postane članica Evopske unije, i to 2014. godine. Hrvatska i dalje ima zaštitu na svoje najosetljivije proizvode, iako će u julu naredne godine postati punopravna članica EU.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου