Postajemo sve gluplji jer više ne moramo da se borimo za opstanak?

Tim naučnika sa Stenforda postavio je kontroverznu tezu o tome da ljudi postaju sve gluplji, budući da im inteligencija više nije neophodna za opstanak. Mutacija gena odgovornih za inteligenciju u modernom društvu odvija se češće nego inače, jer čovek slabo trenira mozak.

Inteligencija više nije presudna za preživljavanje

- Razvoj ljudskih intelektualnih sposobnosti verovatno se dogodio pre nego što su naši preci napustili Afriku. Tada su članovi grupe komunicirali uglavnom neverbalnim putem, a inteligencija je bila presudna za preživljavanje - objasnio je za "Dejli Mejl" doktor Džerald Krebtri, vođa studije koja je juče objavljena u časopisu "Trends in Genetics".

 

Stručnjaci tvrde da je, zahvaljujući prirodnoj selekciji, inteligencija tada bila na vrhuncu, a da je kasnije počela polako ali sigurno da slabi. Zahvaljujući razvoju tehnologije, ljudi su danas gluplji nego ikada, smatra tim sa Stenforda.

Veliki korak unazad predstavljao je razvoj urbane sredine, u kojoj više nije bilo borbe za opstanak, pa samim tim ni otpora mutaciji gena. Doktor Krebtri procenjuje da je od nastanka ljudskog roda postojalo najmanje po dve mutacije u svakome od nas, koje su nam znatno oslabile inteligenciju.



Ipak, koliko god da je mehanizacija naudila čoveku, ona mu je i pomogla. Budući da se promene o kojima naučnici govore dešavaju veoma sporo, pretpostavlja se da će napredna tehnologija uskoro pronaći rešenje za ovaj problem.



- Jednog dana poznavaćemo svaku potencijalnu mutaciju i znaćemo na koji način ona može da nam naudi. To znači da ćemo moći da je sprečimo, odnosno preokrenemo - kaže doktor Krebtri