Штрајкови и демонстрације од Шпаније и Португалије, преко
Белгије и Француске, до Италије и Грчке. Сукоби са полицијом у Мадриду и
Риму
Хапшење демонстраната у Шпанији (Фото Бета/АП)
Према извештајима агенција
Мадрид – Милиони радника широм Европе учествовали су јуче у серији штрајкова и протеста против растуће незапослености и драстичних мера штедње за које кажу да само погоршавају економску кризу.
„Европски дан акције и солидарности” представља највећи досад забележен паневропски изазов организованог рада политици штедње која је током три године од избијања дужничке кризе убрзала рецесију и незапосленост у ЕУ повећала на 26 милиона.
Масовни протест против мера штедње које владе земаља погођених дужничком кризом комбинују са повећањем пореза, смањењем плата, пензија и социјалних бенефиција, довео је до сукоба на улицама Мадрида и Рима, у многим земљама је зауставио или отежао ваздушни, копнени и поморски саобраћај и затворио велике фабрике.
Синдикати Шпаније и Португалије први пут су координисали генерални штрајк. У Шпанији је готово пет милиона запослених, готово сваки пети, учлањено у синдикате, док је у Португалији то сваки четврти од 5,5 милиона запослених.
Мањи штрајкови и протести одржани су и у Грчкој, Италији, Белгији. Рачуна се да је око 40 различитих група из 23 земље ЕУ учествовало у јучерашњим демонстрацијама.
Полиција је сузавцем узвратила против демонстраната у центру Рима
Фото Ројтерс
Џудит Киртон-Дарлинг из ЕТУЦ-а изјавила је Би-Би-Сију да се показало да овакве мере штедње не функционишу и да су контрапродуктивне: „Оне повећавају неједнакост, појачавају социјалну нестабилност у друштву и не решавају економску кризу”.
Синдикати Шпаније, четврте економије зоне евра, никада до сада нису организовали два генерална штрајка у истој години. Хиљаде људи су, упркос киши, хладноћи и ветру, у среду у поноћ изашле на улице Мадрида, Валенсије или Барселоне.
Штрајк, у коме учествују и службеници јавних служби, обуставио је готово све пословне активности, паралисао транспорт због чега је отказано 600 летова, затворио школе. „Штрајкујемо да бисмо спречили ову самоубилачку политику”, рекао је Кандидо Мендес, лидер друге по снази шпанске синдикалне федерације УГТ, преноси Ројтерс.
Кивни на владу и банке: протест у шпанском граду Понтеведра
Фото Ројтерс
Страсти у Шпанији посебно су се распламсале од прошле недеље када је једна жена извршила самоубиство пре него што је требало да буде избачена из стана који је припао банци, пошто она више није могла да плаћа кредит.
Шпанци су посебно кивни на банке које се спасавају новцем пореских обвезника, док су милиони људи запали у сиромаштво. Демонстранти су лепком или новчићима блокирали банкомате и по излозима радњи лепили антивладине транспаренте.
Дошло је и до сукоба демонстраната и полиције која је употребила гумене метке. Повређене су 34 особе, 18 озбиљно. Министарство унутрашњих послова саопштава да је ухапшено најмање 81 особа.
Велики број Шпанаца плаши се „грчког сценарија”, док други сматрају да је држави хитно потребан радикални нови почетак, јавља Дојче веле.
Пензионисани професор историје Алберто Лопез 40 година је покушавао да студенте научи да је шпанска демократија, због још присутних последица грађанског рата и Франкове диктатуре, веома крхка: „Шпанци, после 40 година диктатуре, још нису научили да цене демократију. Нисмо савладали процес транзиције. Мислим да морамо изнова да организујемо нашу државу, да морамо почети од почетка.”
То мисле и демонстранти који захтевају већу транспарентност и правду, и желе да сачувају посао у земљи у којој је незапосленост близу 25 одсто, највише у ЕУ. Под ударом критике налази се и јавна администрација због бескорисних фондација, школа, универзитета и преклапања надлежности.
Представник синдиката ЧОО Фернандо Локано каже: „Штедња и раст морају се комбиновати тако да стимулишу привреду и отварање нових радних места.”
Док влада премијера Маријана Рахоја умањује значај протеста, позивајући се на податак да електродистрибуција региструје 80 одсто нормалне потрошње, синдикати тврде да је више великих компанија, укључујући „Данон” и „Хајнекен”, морало да прекине производњу.
У суседној Португалији, која је спасилачки план ЕУ прихватила прошле године, протест јавности и опозиције увећава притисак на владу десног центра премијера Педра Пасоса Коеља.
Демонстранти су на улице изашли јуче рано ујутру носеће транспаренте који нападају ЕУ, ММФ и Европску централну банку – кредиторе који су презадуженој Грчкој наметнули ригорозну буџетску дисциплину и оштре мере штедње које су озбиљно погодиле стандард људи.
Иста тројка је и Португалији дала спасилачки пакет вредан 78 милијарди евра, захтевајући заузврат мере какве је наметнула и Грчкој.
У Лисабону је метро био потпуно заустављен, отказано је 200 летова, док су многе школе и јавне установе биле затворене.
Највећа италијанска синдикална централа, ЦГИЛ, организовала је серију четворочасовних штрајкова широм земље који су озбиљно пореметили железнички саобраћај и трајекте.
Студенти су у центру Рима полицију засули каменицама протестујући против предвиђеног владиног плана уштеда у систему школства, док је полиција узвратила сузавцем.
Грчка је јуче била суочена са трећим великим протестом у последња два месеца. Док влада у Атини покушава да прогура веома непопуларне мере смањивања потрошње, повећања пореза, смањивања примања и отпуштања у јавном сектору, демонстранти не попуштају.
На улице Атине изашло је око 10.000 људи, што је по грчким стандардима ипак био релативно мали број демонстраната који одбијају да прихвате мере ЕУ и ММФ-а како би Грчка добила нову траншу кредита од 31,5 милијарди долара и тако избегла банкрот. „Доста је доста”, узвикивали су демонстранти који су се окупили на више тргова у центру Атине.
Француска синдикална централа ЦГТ организовала је маршеве у више од 100 градова, али за разлику од већине других земаља ЕУ, протести у Француској нису уперени против социјалистичке владе председника Франсоа Оланда, већ су више прилика да француски радници покажу солидарност са колегама по Европи.
Упркос томе, јавља Ројтерс, критичари са левице тврде да Оланд није успео да разреши бриге француских радника који имају исте страхове као и радници са југа Европе. „То је безусловна предаја”, рекао је лидер крајње левице Жан-Лик Меланшон телевизији Франс-2.
Слично је и у Белгији, где неки синдикати нису позвали на протесте, али они који су изашли на улице такође су желели да покажу да су уз угрожене у другим земљама, па су протести забележени пред амбасадама Шпаније, Португалије, Грчке, Кипра и Републике Ирске.
Железничке везе Брисела према Паризу и Лондону биле су у прекиду.
Иако се ради о протесту ретко виђене ширине, аналитичари оцењују да је тешко очекивати да ће европске владе одустати од стратегије смањивања трошкова како би се зауставио раст буџетских дефицита.
Шпански министар економије Луис де Гуиндос потврдио је јуче да влада неће одступати од прихваћеног курса смањивања трошкова како би остварила амбициозни циљ смањивања дефицита.
----------------------------------------
Шпанска драма
Мадрид – Незапосленост у Шпанији је близу 25 одсто. У десет процената шпанских домаћинстава оба родитеља не раде, док је незапосленост међу младима прешла 50 одсто. Више од 500 људи сваког дана губи кров над главом јер нису у стању да плате хипотеку. „Људи губе куће и потом морају додатно да плаћају дугове. То је зачаран круг”, каже Ана Сакистан, стручњак за имовинска права.
Мадрид – Милиони радника широм Европе учествовали су јуче у серији штрајкова и протеста против растуће незапослености и драстичних мера штедње за које кажу да само погоршавају економску кризу.
„Европски дан акције и солидарности” представља највећи досад забележен паневропски изазов организованог рада политици штедње која је током три године од избијања дужничке кризе убрзала рецесију и незапосленост у ЕУ повећала на 26 милиона.
Масовни протест против мера штедње које владе земаља погођених дужничком кризом комбинују са повећањем пореза, смањењем плата, пензија и социјалних бенефиција, довео је до сукоба на улицама Мадрида и Рима, у многим земљама је зауставио или отежао ваздушни, копнени и поморски саобраћај и затворио велике фабрике.
Синдикати Шпаније и Португалије први пут су координисали генерални штрајк. У Шпанији је готово пет милиона запослених, готово сваки пети, учлањено у синдикате, док је у Португалији то сваки четврти од 5,5 милиона запослених.
Мањи штрајкови и протести одржани су и у Грчкој, Италији, Белгији. Рачуна се да је око 40 различитих група из 23 земље ЕУ учествовало у јучерашњим демонстрацијама.
Полиција је сузавцем узвратила против демонстраната у центру Рима
Фото Ројтерс
Џудит Киртон-Дарлинг из ЕТУЦ-а изјавила је Би-Би-Сију да се показало да овакве мере штедње не функционишу и да су контрапродуктивне: „Оне повећавају неједнакост, појачавају социјалну нестабилност у друштву и не решавају економску кризу”.
Синдикати Шпаније, четврте економије зоне евра, никада до сада нису организовали два генерална штрајка у истој години. Хиљаде људи су, упркос киши, хладноћи и ветру, у среду у поноћ изашле на улице Мадрида, Валенсије или Барселоне.
Штрајк, у коме учествују и службеници јавних служби, обуставио је готово све пословне активности, паралисао транспорт због чега је отказано 600 летова, затворио школе. „Штрајкујемо да бисмо спречили ову самоубилачку политику”, рекао је Кандидо Мендес, лидер друге по снази шпанске синдикалне федерације УГТ, преноси Ројтерс.
Кивни на владу и банке: протест у шпанском граду Понтеведра
Фото Ројтерс
Страсти у Шпанији посебно су се распламсале од прошле недеље када је једна жена извршила самоубиство пре него што је требало да буде избачена из стана који је припао банци, пошто она више није могла да плаћа кредит.
Шпанци су посебно кивни на банке које се спасавају новцем пореских обвезника, док су милиони људи запали у сиромаштво. Демонстранти су лепком или новчићима блокирали банкомате и по излозима радњи лепили антивладине транспаренте.
Дошло је и до сукоба демонстраната и полиције која је употребила гумене метке. Повређене су 34 особе, 18 озбиљно. Министарство унутрашњих послова саопштава да је ухапшено најмање 81 особа.
Велики број Шпанаца плаши се „грчког сценарија”, док други сматрају да је држави хитно потребан радикални нови почетак, јавља Дојче веле.
Пензионисани професор историје Алберто Лопез 40 година је покушавао да студенте научи да је шпанска демократија, због још присутних последица грађанског рата и Франкове диктатуре, веома крхка: „Шпанци, после 40 година диктатуре, још нису научили да цене демократију. Нисмо савладали процес транзиције. Мислим да морамо изнова да организујемо нашу државу, да морамо почети од почетка.”
То мисле и демонстранти који захтевају већу транспарентност и правду, и желе да сачувају посао у земљи у којој је незапосленост близу 25 одсто, највише у ЕУ. Под ударом критике налази се и јавна администрација због бескорисних фондација, школа, универзитета и преклапања надлежности.
Представник синдиката ЧОО Фернандо Локано каже: „Штедња и раст морају се комбиновати тако да стимулишу привреду и отварање нових радних места.”
Док влада премијера Маријана Рахоја умањује значај протеста, позивајући се на податак да електродистрибуција региструје 80 одсто нормалне потрошње, синдикати тврде да је више великих компанија, укључујући „Данон” и „Хајнекен”, морало да прекине производњу.
У суседној Португалији, која је спасилачки план ЕУ прихватила прошле године, протест јавности и опозиције увећава притисак на владу десног центра премијера Педра Пасоса Коеља.
Демонстранти су на улице изашли јуче рано ујутру носеће транспаренте који нападају ЕУ, ММФ и Европску централну банку – кредиторе који су презадуженој Грчкој наметнули ригорозну буџетску дисциплину и оштре мере штедње које су озбиљно погодиле стандард људи.
Иста тројка је и Португалији дала спасилачки пакет вредан 78 милијарди евра, захтевајући заузврат мере какве је наметнула и Грчкој.
У Лисабону је метро био потпуно заустављен, отказано је 200 летова, док су многе школе и јавне установе биле затворене.
Највећа италијанска синдикална централа, ЦГИЛ, организовала је серију четворочасовних штрајкова широм земље који су озбиљно пореметили железнички саобраћај и трајекте.
Студенти су у центру Рима полицију засули каменицама протестујући против предвиђеног владиног плана уштеда у систему школства, док је полиција узвратила сузавцем.
Грчка је јуче била суочена са трећим великим протестом у последња два месеца. Док влада у Атини покушава да прогура веома непопуларне мере смањивања потрошње, повећања пореза, смањивања примања и отпуштања у јавном сектору, демонстранти не попуштају.
На улице Атине изашло је око 10.000 људи, што је по грчким стандардима ипак био релативно мали број демонстраната који одбијају да прихвате мере ЕУ и ММФ-а како би Грчка добила нову траншу кредита од 31,5 милијарди долара и тако избегла банкрот. „Доста је доста”, узвикивали су демонстранти који су се окупили на више тргова у центру Атине.
Француска синдикална централа ЦГТ организовала је маршеве у више од 100 градова, али за разлику од већине других земаља ЕУ, протести у Француској нису уперени против социјалистичке владе председника Франсоа Оланда, већ су више прилика да француски радници покажу солидарност са колегама по Европи.
Упркос томе, јавља Ројтерс, критичари са левице тврде да Оланд није успео да разреши бриге француских радника који имају исте страхове као и радници са југа Европе. „То је безусловна предаја”, рекао је лидер крајње левице Жан-Лик Меланшон телевизији Франс-2.
Слично је и у Белгији, где неки синдикати нису позвали на протесте, али они који су изашли на улице такође су желели да покажу да су уз угрожене у другим земљама, па су протести забележени пред амбасадама Шпаније, Португалије, Грчке, Кипра и Републике Ирске.
Железничке везе Брисела према Паризу и Лондону биле су у прекиду.
Иако се ради о протесту ретко виђене ширине, аналитичари оцењују да је тешко очекивати да ће европске владе одустати од стратегије смањивања трошкова како би се зауставио раст буџетских дефицита.
Шпански министар економије Луис де Гуиндос потврдио је јуче да влада неће одступати од прихваћеног курса смањивања трошкова како би остварила амбициозни циљ смањивања дефицита.
----------------------------------------
Шпанска драма
Мадрид – Незапосленост у Шпанији је близу 25 одсто. У десет процената шпанских домаћинстава оба родитеља не раде, док је незапосленост међу младима прешла 50 одсто. Више од 500 људи сваког дана губи кров над главом јер нису у стању да плате хипотеку. „Људи губе куће и потом морају додатно да плаћају дугове. То је зачаран круг”, каже Ана Сакистан, стручњак за имовинска права.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου